КИЈЕВУ КАМИКАЗЕ ИЗ ПАРИЗА: Француска шаље дронове Украјини и страхује од све већег сукоба
Француска се спрема да испоручи "дронове камиказе" Украјини. То ће, истичу у Паризу, бити додатак већ послатим топовима "сезар".
Министар војске Себастијан Лекорни је поручио да ће његово министарство ускоро наручити две хиљаде дронова, од којих првих сто иду Украјини, до овог лета, у тренутку када Кијев кубури с мањком муниције.
Реч је о француским дроновима из пројекта "колибри" који је започет прошле године. Његов циљ је да се на овај начин надокнади кашњење у развоју дорнова и ојача производња теледириговане муниције, која може да делује у кругу од пет километара, по цени мањој од 20.000 евра по комаду.
Истовремено, министар спољних послова Француске Стефан Сежурне је у интервјуу за "Монд", на питање да ли је ово прави тренутак да се покрене прича о слању трупа у Украјину, поручио да "Француска треба да буде на правој страни историје" и да не жели да се нађе у ситуацији аналогној септембру 1938. године, односно како је лист у загради објаснио "спрам хитлеровске Немачке после споразума из Минхена".
Сежурне је поручио да би "ризик од руске победе у Украјини имао претерану цену" и да се за колективну одбрану савезника тада не би трошило два одсто БДП, већ много више. Истакао је да би ситуација за њих била катастрофална и економски, и да би Русија, само у пољопривредном домену, преузела контролу над више од 30 одсто светске производње пршенице, уз ризик да своју позицију на овим тржиштима искористи као оружје против Европљана.
– Знамо и да Русија ту неће стати, све то у контексту неизвесности уочи америчких избора. Ако не будемо имали Американце на нашој страни, мораћемо да уложимо много више. Не треба при том заборавити руске нападе на Француску који се појачавају на сајбер и информатичком нивоу, око два велика догађаја, европских избора и Олимпијских игара – наглашава Сежурне.
Одговарајући на питање да ли "бити на правој страни историје, значи слати трупе", француски шеф дипломатије одговара:
- То значи довести Русију у ситуацију пораза, без вођења рата против ње. Ништа није искључено у тим оквирима.
Сежурне сматра да то није саучесништво, нити вођење рата у Украјини.
- Када се говори о деминирању, сајбер одбрани, производњи оружја, обуци, потребно нам је људство на терену – каже француски министар.
Када је реч о категоричном одбијању савезника око могућег слања трупа, Сежурне каже да не постоји француско-немачки неспоразум, и да су сагласни око 80 одсто питања.
- Потребна нам је доследност. Када две недеље пре састанка чујемо немачког министра одбране Бориса Писторијуса како каже да ћемо вероватно за пет година бити у рату са Русијом, по нашем мишљењу морамо да извучемо закључке – поручује Сежурне.
Додаје и да лидери који су присуствовали париском састанку нису били затечени, да су добро знали шта је дневни ред и да се "не ради о слању борбених трупа на терен." Рекао је и да Француска у Украјини "за сада нема војно присуство, већ само подршку у виду опреме и наоружања."
- Помажемо Украјини да брани своје границе, не ратујемо против Русије – закључио је француски шеф дипломатије.
ДА БУДЕ РАЗУМЉИВО
- Да бисмо разумели нашу логику, морамо бити свесни ситуације. Ово је вероватно прекретница. Наша подршка Украјини мора да траје, ако желимо да заштитимо Французе - објаснио је Сежурне извођење паралеле са Судетском кризом која је била увод у Други светски рат.
ТАЧНО НА ОВОМ МЕСТУ БИ МОГАО ПОЧЕТИ ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ: Путин га сматра својом територијом, НАТО трупе већ распоређене
ОВАЈ снегом прекривени гранични мост између две средњовековне тврђаве у делу Естоније где се говори руски, могао би бити место где ће започети Трећи светски рат, пише Политико.
26. 12. 2024. у 08:55
ПОЈАВИЛА СЕ ШОК ТВРДЊА: "Руси су оборили авион у Казахстану, погледајте трагове експлозије на репу летелице"
АВИОН Азербејџан ерлајнса, који се 25. децембра срушио на путу за Русију, можда је оборен руском ракетом земља-ваздух, према извештајима руских медија који нису наклоњени Кремљу и руском председнику Владимиру Путину.
26. 12. 2024. у 07:44
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (0)