КРВАВЕ БИТКЕ У УКРАЈИНИ ТЕК ПРЕДСТОЈЕ: Анализа "Новости" - Шта заиста показује ток досадашњег ратовања оружаних снага Москве и Кијева

ПОСЛЕ недавног тријумфалног уласка руских јединица у Авдејевку многи су пожурили са прогнозом да је то преломни део рата у Украјини, али они трезвенији и објективни упозорили су да крваве битке тек предстоје.

Фото: Танјуг/АП пхото

Руска војска је добила још један велики бој, али се не може рећи да је већ добила рат. Доказ да је у правом смислу прорадила руска војна машинерија је то да су за освајање Бахмута, Руси ратовали девет месеци, а за Авдејевку четири месеца, мада је она била боље утврђена и брањена. Сада је неупоредиво боља координација заједничког наступа јединица, авијације и дронова.

Фото: Танјуг/АП пхото

Да ће се пролити још много крви и изгинути још војника и цивила, потврђује досадашње ратовање. У протекле две године показало се да је био без основа претерани оптимизам кад је руски председник Владимир Путин дао команду 24. фебруара 2022. године да се крене у специјалну војну операцију. Многи су поверовали да ће се све брзо завршити, а да ће се украјинска војска распасти. Тако су мислили и експерти на Западу, што разлог пресељења готово свих амбасада из Кијева.

Мада се и сада користи термин специјална војна операција, свима је постало јасно да је то заправо прави крвави рат. Колико је тачно људи погинуло за две године, ниједна страна не саопштава. Портпароли обе зараћене армије на свакодневним брифинзима говоре само о погибијама противника и њиховој уништеној војној техници.

У првом налету, руска армија, заузела је део источних украјинских области и ушла у оне делове Донбаса који су се одвојили од Украјине. Очигледно је да се није рачунало на жесток отпор Украјине, па су са севера кренуле колоне тенкова које су Украјинци са лакоћом уништавали својим дроновима. У то време, Кијев је имао знатно више беспилотних летелица, не само оних ударних већ и "малих птица", са којима се добро виде позиције непријатеља. Осим тога, имали су подршку америчких и сателита других земаља НАТО. Томе треба додати и сателитску мрежу Стар-линка, јер је са њеним власником, милијардером Илоном Маском, потписан комерцијални уговор.

Фото: Танјуг/АП пхото

Главни проблем руководства у Москви, био је што су руске обавештајне службе направиле погрешне анализе стања и расположења у украјинској армији и народу. Ушло се у ратну операцију са стотињак хиљада војника, што је било премало за велику дужину фронта. Осим тога, веровало се да ће грађани са одушевљењем дочекивати руску војску и да ће брзо дезертирати многе украјинске јединице. Ни једно ни друго се није догодило.

Али, захваљујући добром економском стању, руско руководство је врло брзо успело да реши бројне проблеме. Прорадила је моћна војна индустрија и почела је да се мења ситуација на фронту. У току две године ратовања, руска војска је постала многоструко бројнија, уигранија и објективно моћнија. Војна индустрија је почела да производи пет пута више тенкова и друге војне технике.

Један од првих који је Москву подржао у војној операцији био је председник Чеченије Рамзан Кадиров. Његова идеја је била да се војска попуни добровољцима који ће бити награђени, а не мобилизацијом у великим градовима, јер присилно мобилисани нису довољно мотивисани за рат. Управо су Чечени дали пример како се могао организовати велики број добровољаца. Већином су то млађи људи из сеоских средина. И у редовима других добровљачких јединица, махом су људи из провинције.

Фото: АП Пхото/Муса Садулаyев

Неспорно је да се руска војска није уплашила од тога што су чланице НАТО отворено помагале украјинску војску. Кад је руководство у Берлину саопштило да ће послати своје тенкове Украјини, то је само још више мотивисало руске војнике који су одговарали "гореће немачки тенкови као што су горели у Стаљинградској и Курској бици". И тако је било.
Популарни руски певачи Николај Басков и Григориј Лепс први су предложили новчане награде војницима који униште тенкове западне производње. Свако ко уништи један западни тенк на ратишту у Украјини, добијао је милион рубаља. Показало се да у савременом рату ти немачки "леопарди" нису више тако опасни као некада. Велики број певача и глумаца ишао је на фронт. Али западни медији су се углавном концентрисали на оне који су побегли у Израел и отуда критикују Путина и армију.

Иако је лане шеф Кремља говорио да је приоритет да се дође на административне границе Донбаса и Запорошке и Херсонске области, тај задатак није остварен. Зато ће руске јединице настојати да, после Авдејевке, наставе да напредују на запад. Како ће се развијати догађаји зависи од оружја које Украјина добије од Запада и да ли ће инкасирати новац за покривање велике рупе у буџету, будући да има велике проблеме са исплатама плата и пензија.

Фото: Профимедиа

У Москви више нико не негира да украјинска војска фанатично ратује. Како је недавно Путин рекао, са обе стране фронта углавном се говори на руском. Један број официра у украјинској армији су Руси. Уосталом и нови командант армије Александар Сирски је Рус.
Уопште нема сумње да ће руска војска настојати да изађе најмање на обале Дњепра, а затим и даље у дубину Украјине. Путин је отворено најавио да ће се ићи дотле да украјинска војска не може да гађа далекометним ракетама градове у Русији. Планови руског руководства што се тиче украјинских територија нису до краја одређени. За сада је циљ да се ослободе до територије Донбаса, а затим и они делови Херсонске и Запорошке области и даље под контролом украјинских власти. У Москви истичу да су све територије са леве обале Дњепра исконски руске.

Повремено се говори о томе да је и Одеса стари руски град, као и Николајев. Због свега, официри кажу да руска војска мора освојити целу украјинску црноморску обалу. Наравно да то неће бити лако, јер се у уличним борбама у великим градовима јако много гине. Зато на почетку рата Руси на источном фронту Украјине нису нападали, већ заобилазили највеће и најважније градове.

Услов да Русија престане са ратом је познат. Руководство у Москви не намерава да напушта освојене територије, а друго, не мање важно, јесте да се Украјина обавеже да ће бити неутрална и да неће улазити у НАТО.

Председник Украјине Владимир Зеленски је сам себи завезао руке тиме што је потписао указ којим је себи и другима забранио преговоре са Путином. Убедили су га западни савезници да, уз њихову војну и финансијску помоћ, може да победи Русију. Али, већ сада на Западу преко медија поручују да су се уморили од рата и да би требало сести за преговарачки сто. За руководство у Москви није важно ко ће у Кијеву једног дана морати да потпише капитулацију.

Фото: Профимедиа

У најновијем интервјуу бившег премијера и председника Русије Дмитрија Медведева, сада потпредседника Савета безбедности РФ, истиче се да су власти у Кијеву заправо марионете које испуњавају то што им нареди НАТО. Његова је прогноза да нормалних односа са Америком неће бити деценијама, без обзира ко ће тамо бити на власти.

Медведев, као и Путин, сматра да су Украјинци и Руси заправо један народ без обзира на то што постоји разлика у језику. Он не може тачно да прецизира где ће се зауставити руска војска, али је лако могуће да освоји и Кијев, некада руски град. Медведев оцењује да је улога Зеленског жалосна, али да би, осим њега, требало да оде цела тамошња елита, јер без уништења националистичке и профашистичке клике у Украјини, немогуће је гарантовати будућност Русије. 

БОНУС ВИДЕО:

Ко ће бити председник Народне скупштине? ОРЛИЋ: Србију водиће људи који су добили народно поверење

Препоручујемо

Свет

1 4

"ТРЕБА ДА ИМ СЕ ОСВЕТИМО ГДЕ ГОД ЈЕ ТО МОГУЋЕ": Медведев о новом пакету санкција Русији - Забране су усмерене против целокупног становништва

24. 02. 2024. у 14:34

Свет

0 5

БЕРБОК УДАРИЛА НА МОСКВУ: Тврдње да Запад спречава Украјину да преговара са Русијом су лаж

24. 02. 2024. у 14:16

Свет

2 11

"ТО ЈЕ РУСКИ ГРАД, СТВОРИЛА ГА ЈЕ ЕКАТЕРИНА ДРУГА" Крим позвао Москву: Не смемо дозволити да се Одеса претвори у НАТО базу

24. 02. 2024. у 13:15

Свет

0 7

АНАЛИЗА "БЛУМБЕРГА": Америка у страху - Највећа руска претња је под водом, а не у свемиру

24. 02. 2024. у 09:58

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације