ЕВРОПЉАНИ ИГНОРИШУ МАКРОНОВУ РЕГРУТАЦИЈУ: У којој мери и када би европски савезници могли да се осамостале од НАТО

Усред побуне европских пољопривредника и у недељи борбе за одобравање вишегодишње финансијске помоћи Украјини, прилично незапажено је протекло подгревање иницијативе о аутономној европској одбрани француског председника Емануела Макрона током његовог недавног боравка у Шведској, где је потписао нови споразум о стратешкој сарадњи и протокол о заједничком противваздушном систему.

Фото: Горан Чворовић

Француски председник је желео да ојача сарадњу с будућом чланицом НАТО која има веома развијену војну индустрију, а том приликом инсистирао је на одбрамбеној независности Старог континента, што је његова стара идеја која је, како су пролазиле године, добијала различите форме, али се уклапала у визију опште суверености – на одбрамбеном, економском, индустријском, а ових дана и на пољопривредном плану.

Прилично изненађено деловали су питомци шведске војне академије када им је француски државник изложио своје виђење аутономне Европе, у време када подгревају почетнички ентузијазам у хватању залета за чланство у НАТО. Објашњавао им је да су све ове самосталности, национална, европска и северноатлантска – компатибилне, уз поруку да је Одбрамбена Европа неопходност и да није замена за НАТО.

- Желимо да бирамо и осмишљавамо своју будућност, а не да је делегирамо великим силама, чак и када су оне наши савезници. Пошто живе на другој страни океана, понекад је овако једноставније – био је прагматичан Макрон, упозоривши на претерану зависност од Американаца.

Поручио је, узевши за пример Украјину, да Европа мора да буде спремна да реагује, шта год се догодило и какве год биле будуће одлуке Вашингтона. Укратко: безбедност у Европи је питање Европљана. То сада нарочито постаје поново актуелно, у перспективи када би Доналд Трамп могао поново да уђе у Белу кућу. У игри су и друге хипотезе, ако Вашингтон, рецимо, буде превише пажње обраћао на односе с Кином, а занемарио Европу.

По Макрону, суверене одбране, каква је Француска с атомским одвраћањем, у служби су јаке заједничке европске одбране, а она део глобалног Северноатлантског пројекта. Макронова идеја је да Европљани, односно ЕУ са својим континенталним савезницима, треба да имају културу јединствене стратегије и да предвиђају усалашене операције, као и да се компатибилно наоружавају, да би се добило на ефикасности.

Визија државника који је имао и чувену изјаву о "клиничкој смрти НАТО" донекле се мењала, још од првог обраћања на Сорбони, када је помало деголовски заговарао европску војску. Ангела Меркел је тада подржала Макронову идеју, али не и неке чланице ЕУ, у првом реду Пољска. Холандски премијер Марк Руте сматрао је да се са том идејом отишло предалеко. Ни италијанска влада Ђузепеа Контеа није хтела да се придружи пројекту. Осим различитог степена везаности за НАТО, неке земље чланице имају у својим уставима истакнуту и неутралност. Велика Британија, је такође била против европске армије, а при том је и излазила из ЕУ.

Схвативши да нема потребну подршку за оснивање европске аримије, Макрон је донекле кориговао смер и остао у домену континенталне самосталности, са такозваном "Европском иницијативом за интервенције", која предвиђа заједничко деловање на планирању и извођењу одређених акција. Сада је у првом плану Одбрамбена Европа, али као "европски стуб НАТО". Тесну сарадњу са Северноатлантском алијансом Макрон никада није искључио. 

Одбрамбена Европа требало би да се развија паралелно с европском дипломатијом, са жељом француског шефа државе да ЕУ постане један од одлучујућих фактора при тражењу међународних решења. Једном речју: равноправна сила са САД, Русијом или Кином. Намера је да се на овај начин ојача постојећа Заједничка безбедносна и одбрамбена политика ЕУ из Лисабонског споразума, тако да брзо и усаглашено може да се реагује у кризама. Основан је фонд, створен главни штаб, извршена реформа Фронтекса стварањем пограничног корпуса, ојачана структура тактичке групе која броји најмање 1.500 људи и може да се распореди у року од 10 дана за деловања до четири месеца.

То је, свакако, мало за праву војску. Што се тиче заједничког наоружавања, изградњом јединственог авиона и тенка, ствари су такође успорене. Очекују се тек око 2040-2045. До јединственог деловања заједничким оруђима проћи ће деценије, а западни савеници ће, полако изграђујући сувереност, очигледно још дуго морати да се ослањају на велику сестру Америку.

АВИОН

ПОСЛЕ неуспешног покушаја с Британцима, Французи и Немци су кренули у изградњу заједничког борбеног авиона "Нове генерације ловаца" (НГФ) који припада "Борбеном ваздушном систему будућности" (ФЦАС). Придружили су се и Шпанци, а очекује се у пуном обиму и Белгија. И поред лепих речи, будућност летилице с пратећим дроновима је неизвесна. Дошло је до сукоба интереса између група "Дасо" и "Ербас" које учествују у производњи и склапању будућих авиона. Тек недавно је дошло до отопљавања. Прототип су на аеронаутичком салону летос у Буржеу, ипак, приказали одвојено, свако на свом штанду. НГФ треба да замени "рафале", "јурофајтере" и "Ф-18" од 2035. до 2040. године.

ТЕНК

Успорено се напредује и у остваривању заједничког француско-немачког тенка у оквиру пројекта Главног система за копнену борбу (МГЦС). Париз и Берлин су причу о склапању заједничког тенка започели 2012. године, а у конкретну фазу се ушло 2017. Французи желе да замене "леклере", а Немци "лепоарде". Прошле године пројекат је био озбиљно доведен у питање, када су савезници од Берлина масовно наручивали "леопарде 2" да би их испоручили Украјини, па су Немци у једном тренутку размишљали само о модернизацији овог оклопњака. Причало се потом и о удруживању Немачке са Шведском, Шпанијом и Италијом на стварању сасвим новог тенка. Чак су се појавили написи да немачки канцелар Олаф Шолц одустаје од МГЦС са Французима. Потом је опет дошло до промене, када је недавно, крајем 2023, потврђен заједнички француско-немачки пројекат, коме је у једном тренутку гравитирала и Италија. Ако све буде у реду. МГЦС би уз више претходних померања датума требало да заживи у теорији од 2040. до 2045. године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације