"НОВОСТИ" НА ЛИЦУ МЕСТА, КВАНТАШ НИЈЕ СМЕО ДА ПАДНЕ: Полицијске барикаде код Париза сачекале трактористе (ФОТО/ВИДЕО)

"ДОБРО ДОШЛИ". Готово иронично деловао је овај велики двојезични напис на француском и енглеском језику изнад улазне капије у највећу европску велетржницу у Ренжису код Париза, у тренутку најжешће побуне пољопривредника.

Фото: Горан Чворовић

Да у том моменту ту нису били добродошли баш они који узгајају оно што се овде продаје, показивале су нагомилане полицијске снаге на улазу, тачно испод поздравне табле која је говорила другачије. Неколико марица и блиндираних жандармеријских возила заузели бусију да осујете све оне који би се, усред протеста, евентуално усудили да ту промоле нос. 

По асфалту поређани чуњеви, истакнуте табле, више саобраћајних трака сведено у једну. Десетак полицајаца у флуоросцентним прслуцима у првим редовима. Подозриво и сумњичаво одмеравање, па кад се увере да радите свој посао, постану предусретљиви. Таман колико треба. Ни грам више. Тамне наочари за сунце, иза њих сакривен оштар поглед. Руке на леђима, прса истурена. Однегована брадица. Делују опако. Иза полицајаца, оклопњаци. Ни мува не сме да пролети и слети на парадајз или јабуку у хангарима кванташа.

Па опет ту се, док су специјалци чекали трактористе, промувало осамдесетак пољопривредних пешадинаца, који су накратко у складиштима направили мању штету, пре него што су приведени. Пре тога похапшено је још њих петнаестак, јер су ометали саобраћај. Власти се нису шалиле с опоменом да Ренжис неће дати разљућеним земљорадницима. Овде се налазила црвена тачка помирљивости према, у народу, омиљеним земљорадницима.

Зато је опрез био удвостручен. Завиривало се у сваку кабину, приколицу, хладњачу. Папири су морали да буду уредни.

Пристижу камиони. Стране и домаће таблице. Сви ваде документа. Отварају стражња врата.

- За сада нема већих проблема, радимо без застоја – каже нам камионџија и после полицијске контроле хита да испоручи контигент у кванташ у коме воће и поврће пазари 70 одсто снабдевача из Града светлости и околине и који храни цео париски регион.

Његов колега у камиону пригодно нашараном тиквицама, печуркама, јагодама и осталим зеленишем такође се осмехује, али и одмахује. Нема времена за новинаре.

- Журим, морам да истоварим робу – каже, а рука му већ на мењачу.

Разговор скраћује и полиција. Не сме да буде задржавања.

Један још више пожурио, мисли да се подразумева да може слободно тамо где иде сваки дан. Није на трактору. Трче људи у плавом за њим. Звиждук пара ваздух. Кочи после неколико метара.

Момак за воланом транспортног комбија излази из кабине и, као и сви остали, отвара пртљажни простор. За сваки случај, да се неко случајно не досети да унутра уместо блитве прошверцује пољопривреднике који траже јефтиније гориво, сикдање европске бирократије с грбаче и обрачун с нелојалном конкуренцијом.

Шофер отвара камион преко чијег бока се целом дужином простире застава Бретање. Унутра палете с рибом. Журно затвара врата, да остане свежа. Однекуд, наједном, цикну полицијска сирена. Рибе ни макац.

Испод улазне рампе, протиче ауто-пут број 106 ка аеродрому Орли. Сада је проточан. Побуњеници су били на десетак километара одавде. Сада су се повукли. Уз опомену да ће поново доћи, ако се не испуне обећања.

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације