НЕМЦИ ЗБОГ ДЕСНИЦЕ МЕЊАЈУ И УСТАВ: Једини тако суд добија овлашћења да се "обрачуна" са, све популарнијим, "екстремима"

ВЛАСТИ у Берлину принуђене су да предузму ефикасније мере на заштити државног и политичког система, који трпе све интензивније ударе екстремне деснице. Како су исцрпли све расположиве инструменте, а популарност десничара је у порасту, за разлику од коалиције канцелара Олафа Шолца, која је у вртоглавом паду, размишљају о промени Устава, јер је то предуслов за већа овлашћења Савезног уставног суда, надлежног за "заштиту немачког поретка".

Фото: Епа

Катализатор могућих промена је, истичу немачки медији, вртоглав раст рејтинга екстремних странака. Све је већа забринутост да би десничари Алтернативе за Немачку(АфД), који већ имају убедљиву већину бирачког тела у три савезне покрајине, Тирингији, Саксонији и Бранденбургу, могли да ојачају и на федералном нивоу. Због тога владајућа "семафор коалиција", социјалдемократа, Зелених и либерала, разматра како да боље заштити највиши домаћи суд, а тиме и актуелни поредак.

То би се ефикасно дало учинити променом Устава, слажу се аналитичари, али за то је потребна двотрећинска већина у оба дома парламента, Бундестагу и Бундесрату, коју три владајуће странке - немају. Зато им је потребна подршка највеће опозиционе посланичке групе, односно Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) и њене сестринске баварске партије, Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ), које су уједињене на савезном нивоу.

Демохришћани су већ изразили спремност да подрже промене, јер, како кажу, "деле забринутост због политичког утицаја странака на правосуђе, а посебно на Савезни уставни суд". Циљ је да се избегне ситуација као у Пољској, где је Уставни суд пао под притиском бивше владајуће странке Право и правда (ПиС).

Министарка унутрашњих послова Ненси Фезер каже да "нападом на независно правосуђе и демократске институције, ауторитарне снаге желе изнутра да униште демократију и владавину права". То је, истиче, познато и из недавне прошлости у суседним европским земљама. Чињеница да се о томе сада расправља у Бундестагу, академским круговима и у јавности, показује да су многи препознали опасности по демократију, констатује Фезерова.

- Закон о Уставном суду мења се простом већином, а требало би двотрећинском, јер овако суд може лако да буде паралисан - истиче Јоханес Фенер, менаџер посланичке групе социјалдемократа. - Чак и промене које наизглед нису проблематичне, могу да доведу до блокаде овог највишег суда. Тако, рецимо, правило да се сви захтеви суду обрађују према датуму пријема. Или правило да се наведу детаљни разлози за све одлуке. Све заједно, може да доведе до тога да Уставни суд више није у стању да укида неуставне законе!

Његов колега из редова либерала, Штефан Томае наглашава за Дојче веле да парламентаризам и уставно правосуђе морају да буду отпорнији на "непријатеље демократије". У том циљу, кључне структуре Уставног суда треба да буду укорењене у Уставу.

Непроменљиво

ОНО што неће бити подложно промени су чланови један и 20 Устава, који су непромењиви. Први члан гарантује људско достојанство и основна права, члан 20 штити државне принципе, као што су демократија, владавина права и социјална држава.

Не поновило се!

НА комеморацији за жртве Холокауста у Бундестагу говорници су упозорили и на опасност од све већег антисемитизма у Немачкој. Позив "Не поновило се" актуелнији је него икад, рекла је председница Бундестага Бербел Бас на комеморацији за жртве националсоцијализма. Социјалдемократска политичарка указала је на то да је од напада Хамаса на Израел 7. октобра 2023. у Немачкој забележено више од 2.000 кривичних дела с антисемитском позадином. "Ова експлозија антисемитизма је срамота за нашу земљу, мржња према Јеврејима није проблем прошлости, антисемитизам је проблем садашњости", рекла је Басова.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације