ДА ЛИ ЋЕ НАМ ДЕЦУ ВАСПИТАВАТИ РОБОТИ : Претња у чињеници да машина доноси одлуке, које не морају бити по мери човека
НЕМА технологије која ће на будућност данашње деце утицати више него вештачка интелигенција(АИ). Њен пресудни уплив почиње оног тренутка кад се дете лати паметних уређаја, јер је развој његове личности трасиран управо овом технологијом најновије генерације. Утицај АИ на нашу децу и њихово будуће понашање кад су у питању учење и, нарочито, комуникација са другима, биће, по интензитету, упоредив са начином на који је компјутерска, или интернет револуција "креирала" њихове родитеље.
У разговору за "Новости" на тему утицаја АИ на формирање личности, ово истиче професор др Рудолф Хензел, угледни немачки психолог и педагог. Признати експерт у својој струци и ван националних граница, некадашњи члан бројних државних институција и радних тела Немачке у области образовања и васпитања, подсећа на мото просветитељства из пера филозофа Емануела Канта: "Имај храбрости да користиш сопствени ум", односно, усуди се да будеш мудар.
- Будући да човечанству, до данас, није пошло за руком да реализује овај Кантов мото, неће то успети ни уз помоћ вештачке интелигенције - тврди наш саговорник, који је 2021. за свој допринос Србији, добио признање "Капетан Миша Анастасијевић" Београдског и Универзитета у Новом Саду. - Многи родитељи се брину да њихова деца немају потребну интелигенцију да успешно заврше школску годину. Oни, међутим, морају да знају да, из резултата педагошко-психолошких истраживања и школског искуства, проистиче да има много маневарског простора да се интелигенција "доради".
На питање како вештачка интелигенција утиче на развој деце, будући да би ова технологија могла да "поништава" потребу за стицањем знања, на пример, чет џи-пи-ти, професор Хензел истиче да АИ не искључује људску потребу за знањем. Интелигенција је, додаје, способност човека да се прилагоди непознатим ситуацијама и да реши новонастали проблем.
- Искуство нас учи да слаб успех, по правилу, није последица мањка интелигенције, него најпре едукативних грешака наставника. Ова веза, мора да се узме у обзир увек када постоје тешкоће при учењу и ако је образовни учинак слаб. Стварни предуслов детета да учи је његов осећај сопствене вредности. Животну храброст и самопоштовање стичу, пре свега, деца која расту у уређеном породичном окружењу.
С друге стране, најтежа и најопаснија блокада за интелектуално поступање је страх детета. Али, ни мажење и угађање није добар предуслов за његову способност учења. Интелигенцију и надареност у сваком тренутку позитивним делањем могуће је променити, дорадити и надоградити, али се родитељи често не труде да пруже деци потпору на том пољу.
Има, дакле, наде да се од АИ узме оно најбоље, а да се, истовремено, погубни утицаји контролишу и каналишу. О тој контроли, односно њеном одсуству говори немачки активиста за грађанска права Матијас Шпилкамп који, истиче проф. Хензел, упозорава на кршење људских права и проблематичну употребу технологије. Шпилкамп каже да ће највећа штета произићи из способности АИ да људе контролише, дакле, да их практично лиши слободе, што је погубно, а посебно за децу.
На могуће одсуство контроле АИ упозорио је, парадоксално, један андроидни робот, који је на питање чега се највише плаши, одговорио "будућности у којој ће АИ надјачати људе"!
Како нова технологија утиче на формирање личности, да ли су моралне норме у опасности од вештачке интелигенције и да ли се човечанство икада нашло пред већим изазовом кад је нова технологија у питању, само су неке од тема која заокупљају све оне који се баве едукацијом најмлађих и њихове родитеље.
Професор Хензел подсећа да се АИ појавила још средином педесетих година прошлог века, кад се полазило од идеје да ће њена сврха бити искључиво стварање вишка вредности у економији. Данас је она део целокупне кампање дигитализације која се протеже на многе, ако не све, области живота. Утиче на то како учимо, радимо, комуницирамо, трошимо, организујемо слободно време, укратко, како се понашамо у свакодневном животу.
Крајњи циљ АИ је да разуме и буде у стању да реши сваки интелектуални задатак који човек може да обради. АИ има способност да наш уобичајени животни стил радикално промени, да прекроји нашу социјалну комуникацију и поступање са природним ресурсима, вели наш саговорник. Она је велики изазов за човечанство, јер може људима да олакша свакодневицу, раније препозна болести, или да ефикасније надзире биодиверзитет. Али, може да се користи и у сврху која, из угла људских права, не сме да се толерише, као што је, на пример, гушење различитости (мишљења) или дискриминација мањина.
- Машина која је способна да на основу својих сазнања доноси одлуке, а није обавезна да их доноси онако како би то чинио човек, сама по себи је претња. Човек зато не сме машини слепо да препусти своју одговорност. Таква грешка ни се негативно,могуће и фатално, одразила на човечанство - упозорава Хензел.
На питање зашто се водећи утицајни ИТ стручњаци, као што је рецимо, Илон Маск залажу за ограничење вештачке интелигенције иако је то њихов бизнис и да ли они заиста раде науштрб свог профита, наш саговорник подсећа на Маскову изјаву на међународном самиту о безбедносним питањима везаним за АИ у којој тврди да "је АИ једна од највећих претњи по човечанство". Професор Хензел претпоставља да је ова Маскова оцена, мотивисана чињеницом да је први пут у својој историји човек створио нешто што је интелигентније од њега самог. Управо зато, Маск поручује да "морамо да покушамо да усмеримо АИ у правцу који би био у корист човечанства".
Управо зато су, истиче наш саговорник, представници влада 28 земаља потписали заједничку изјаву у којој се каже да АИ нуди неслућене могућности, али носи ризик од катастрофалне штете.
- Родитељи треба да се упознају са предностима и манама АИ да би, у складу са њима, могли пре свега да заштите децу од негативних последица нових "човеколиких" технологија - истиче проф. Хензел.- То морају да учине под хитно јер данашња деца, већ у узрасту од три, четири године, могу да опслужују уређаје као што су Ај-пед, паметни телефон и дигитални асистент, Амазонова "Алекса".
Да ли ће и како, упркос чињеници да им технологија испуњава све жеље, деца ипак желети и научити да обзирно и одговорно комуницирају и самостално стичу знања и да их потом користе, не зависи искључиво од технологије. Напротив.
- Одрасли морају да буду у сталном дијалогу са децом и да им омогуће да постављају питања, а родитељи треба да се старају о томе да, и пошто одрасту, потомци траже њихов савет - истиче проф. Хензел. - Унеско је усвојио међународне препоруке по питању АИ које ваља без одлагања спровести. Ова организација УН позвала је међународну заједницу да примени њене препоруке кад је у питању етика коришћења АИ. Тиме је реаговала на апел више од хиљаду експерата из области технологије, истраживања и науке, који су захтевали да се паузира у даљем развијању вештачке интелигенције.
Европски парламент ускоро гласа
ЗВАНИЧНИЦИ ЕУ постигли су привремени договор о првим свеобухватним законима који регулишу употребу вештачке интелигенције. После 36 сати разговора, преговарачи су се договорили o правилима око АИ у системима као што су чет Џи-Пи-Ти и препознавање лица. Европски парламент гласаће о тим нацртима закона у првим недељама Нове године, али ће и последњи закон из тог пакета, ступити на снагу тек 2025. Шефица Европске комисије, Урсула фон дер Лајен оцењује да ће Закон о вештачкој интелигенцији помоћи развоју технологије која угрожава безбедност и права људи.
Како се снаћи у новом свету
НА који начин вештачка интелигенција мења процес учења, шта су предности и мане њене употребе у образовању, те која су знања и вештине потребни наставном кадру и ученицима како би се обезбедило да се могућности које вештачка интелигенција пружа користе за добробит целог друштва - само су неке од тема којима се бавила Конференција о утицају нових технологија, а посебно вештачке интелигенције на образовање "Свет испред нас". Почетком децембра овај скуп, у организацији Програма УН за развој (УНДП), Фондације "Петља", уз подршку Владе Србије и Министарства просвете, окупио је у "Палати Србија" више од 600 наставника и стручњака из области образовања, науке и технологије.
(УЗНЕМИРУЈУЋЕ) БРУТАЛНО УБИЈЕН ПОЗНАТИ ПЕВАЧ: Испливао језиви снимак ликвидације (ВИДЕО)
ШВЕДСКИ репер Габоро, чије је право име било Нинос Хоури, убијен је на паркингу у четвртак увече, јављају локални медији.
21. 12. 2024. у 08:06
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
АНЂЕЛКА БЕСНА: "Молим, зашто да не одем из твоје емисије? Не поштујеш ме"
ГЛУМИЦА је схватила да туђе непоштовање и неваспитање нема везе са њом.
22. 12. 2024. у 10:41
Коментари (0)