"ШТА АКО ПУТИН ПОБЕДИ?" Страх преплавио Запад, део Европе се припрема за рат: "Ми смо следећи"
ЗАСТОЈ помоћи из САД и Европе наводи украјинске савезнике да размишљају о нечему што су одбијали да замисле од најранијих дана руске инвазије: да би Владимир Путин могао да победи.
Са више од 110 милијарди долара помоћи заглављених у политичким споровима у Вашингтону и Бриселу, све је упитније колико дуго ће Кијев моћи да задржава руске снаге и брани украјинске градове, електране и луке од ракетних напада.
Осим потенцијално катастрофалних последица по Украјину, неки европски савезници су почели тихо да разматрају утицај неуспеха НАТО-а у највећем европском сукобу од Другог светског рата. Они поново процењују ризике које би охрабрена Русија представљала за чланице алијансе на истоку, тврде за Блумберг људи који су упознати у интерне дискусије.
Они додају да би утицај стратешког назадовања у Украјини, у случају да се блокада помоћи из САД настави, био далеко дубљи од оног изазваног америчким повлачењем из Авганистана 2021. године, рекли су они. Ситуација би била још гора, кажу они, ако Доналд Трамп победи на председничким изборима следеће године и испуни своја јавна обећања да ће се повући из великих савеза, укључујући НАТО, и склопити договор са Путином око Украјине.
"Ако Украјина нема подршку ЕУ и САД, Путин ће победити“
Чак ни европски лидери више не крију утисак све веће узбуне у својим јавним изјавама.
- Ако Украјина нема подршку ЕУ и САД, Путин ће победити - рекао је ирски премијер Лео Варадкар прошле недеље на самиту Европске уније, где лидери нису гласали о 50 милијарди евра помоћи Украјини. Једва су успели да одобре углавном симболичан гест отварања пута за чланство Украјине у некој будућности.
Говорећи на конференцији за новинаре у Кијеву, Зеленски је негирао да Украјина почиње да губи рат, указујући на напредак који су његове снаге постигле од првих дана инвазије и подршку коју је добио од савезника Украјине.
- Имамо изазове - рекао је он, наводећи кашњења у страној помоћи и несташицу артиљеријских граната.
Амерички председник Џо Бајден је прошле недеље обећао да ће подржавати Украјину „све док САД могу“, што је реторички помак од претходних обећања да ће то чинити „колико год буде потребно“.
Тврдокорни републиканци у Конгресу одбили су да одобре 61 милијарду долара помоћи за наредну годину све док Бајден не попусти њиховим захтевима за строжом политиком на јужној граници САД. До сада су покушаји да се договоре пропали. Пентагон је у понедељак упозорио да ће новац за ново оружје за Украјину нестати до 30. децембра ако посланици не реагују.
Разочаравајућа контраофанзива
Поред све већег скептицизма јавности у погледу подршке Украјини, разочаравајући резултати летње контраофанзиве Кијева покренули су питање да ли је јавно декларисани циљ Украјине да поново преузме све окупиране територије реалан.
- Постоји све већа забринутост због недостатка помоћи Украјини са обе стране Атлантика и фрустрација због те стагнације и страшних последица на бојном пољу - рекла је Кристин Берзина, директорка Немачког Маршаловог фонда у Вашингтону.
- Могућност да Украјина изгуби додатну територију, па чак и свој суверенитет - и даље је на столу.
Русија ће вероватно настојати да заузме више територије и уништи више инфраструктуре ако Украјина не добије оружје које јој је потребно за одбрану, кажу европски званичници. Неспособна да се одбрани, Украјина би могла бити приморана да прихвати споразум о прекиду ватре под руским условима, рекли су они.
Подржаваоци Украјине у ЕУ и САД кажу да ће помоћ вероватно у неком облику бити одобрена почетком следеће године. Али мало је вероватно да ће то донети велики напредак на бојном пољу, кажу званичници. Осим тога, изгледи су све мрачнији, а застој на терену све јасније показује да би рат могао трајати годинама.
Аларм на Балтику
У балтичким државама званичници већ поручују јавности да буде спремна за следећи рат јер, кажу, Путинове снаге неће бити уништене у Украјини. Дискусија се померила са „Русија би могла да нападне“ на конкретне припреме за ту некада незамисливу перспективу. Упркос Бајденовим јавним уверавањима, мале земље које су некада биле део Совјетског Савеза постављају питање да ли би САД и други савезници заиста изложили своје трупе ризику да их бране.
- Русија се не плаши НАТО-а - рекао је начелник естонске војске Мартин Херем у интервјуу једној локалној ТВ станици прошле недеље. Он оцењује да би руска војска могла да буде спремна да нападне НАТО у року од годину дана након завршетка рата у Украјини.
Други западни званичници рекли су да ће Путину вероватно требати најмање неколико година да се опорави од огромних губитака које је његова војска претрпела у Украјини, а камоли да угрози много способније снаге НАТО-а.
Али ранија уверења да је инвазија била „стратешки пораз” руског лидера бледе. Међу европским и светским лидерима све се више говори о могућој победи Путина. Финска, која је ове године приступила НАТО-у, појачала је своју одбрану и настоји да ојача безбедносне везе са САД.
Путин је у недељу упозорио да Русија планира да распореди још трупа дуж границе са Финском, најдуже између Русије и чланице НАТО-а.
- До сада није било проблема. Сада ће их бити - упозорио је он.
БОНУС ВИДЕО
ОШТРА ПОРУКА СА ЗАПАДА: Зеленски је преварант и марионета, крвави вазал западних елита
ВЛАДИМИР Зеленски, који је постао вазал Запада, почео је као марионета украјинског олигарха Игора Коломојског, навео је ирски новинар Чеј Боуз.
24. 11. 2024. у 17:59
(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)
ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.
24. 11. 2024. у 18:59
"И ЗЕМУНЦИ СУ ГА СЕ ПЛАШИЛИ": Како је Бели постао Звер - прича о Сретку Калинићу
"КАЛИНИЋ је био звер од човека. Заправо, звер је блага реч" - рекао је тада Багзи, након чега је Калинић којег су чланови клана до тада ословљавали са "Бели" добио надимак "Звер".
24. 11. 2024. у 11:09
Коментари (1)