ЕУ ЋЕ НОВИМ ИЗБЕГЛИЦАМА ПЛАТИТИ РАТ У ПОЈАСУ ГАЗЕ: Интервју - Хајнц Гертнер, Саветодавни одбор за стратегију и безбедност Бундесвера

ОФАНЗИВА Тел Авива на Појас Газе преко ноћи је поларизовала свет на оне који су за и против Израела, односно Палестине, и отворила питање да ли блискоисточни сукоб има потенцијал да мобилише цео исламски свет у рату против Запада.

Фото Facebook

Овај сукоб није поштедео ни Европу у којој на радикализованим протестима исламски свет позива на солидарност са страдалима у Гази.

Универзитетски проф. др Хајнц Гертнер, предавач на Катедри за политичке науке при Универзитету у Бечу и на Подунавском универзитету и председавајући Саветодавног одбора за стратегију и безбедност аустријског Бундесвера и Саветодавног одбора Међународног института за мир у Бечу, у разговору за "Новости", каже да су протести муслимана отрезнили Европљане који су разумели да је неопходно нешто урадити по том питању.

- Абрахамски споразуми потписани између арапских земаља и Израела су лепо функционисали, али у њима су Палестинци били игнорисани, као да их нема. Сада је овај сукоб вратио палестинско питање у жижу. Европљани разумеју да је потребно на неки начин и њима изаћи у сусрет како би се спречиле демонстрације и могући терористички напади - каже проф. Гертнер, који је био гост-предавач на Институту за европске студије у Београду.

Да ли сукоб у Појасу Газе,који оштро конфронтира земље за и против, прети да се прелије ван конфликтне зоне?

- Рат може да се отргне контроли. Иран на речима подржава Хамас, што не значи да је укључен у сукоб, али уколико се Хезболах укључи у пуном капацитету у рат, немогуће је замислити да Иран не буде део тога. Следствено, ако Иран постане део свега, онда се отвара огромна опасност да се ствари отргну контроли. Не да Иран жели рат, он може бити увучен у рат. Ако Израел нападне нуклеарно постројење у Ирану, он може да одговори нападом на америчке базе у Сирији и Ираку. Уколико буде америчких жртава, на потезу су САД и рат може да почне.

Сматрате ли да палестински устанак има снаге да уједини исламске земље, а Храмову гору претвори у место великог сукоба муслиманског света и САД?

- Арапски свет није уједињен и не верујем да постоји јединствен арапски фронт тако да у извесном смислу напад Хамаса 7. октобра можемо тумачити и као напад на Саудијску Арабију, јер је само седам дана раније одржан састанак на високом нивоу Американаца и Саудијаца. На састанку је до танчина прецизиран уговор по којем би се Саудијска Арабија прикључила Аврамовским споразумима и стала у ред с другим земљама попут Емирата, Бахреина и Марока које су нормализовале односе са Израелом. Палестинци уопште нису били део тог договора. Напад је изненадио све, али ми не можемо говорити о фронту јер поједине арапске земље настоје да одрже добре односе са САД.

Да ли се изостанак пуне подршке Израелу појединих земаља ЕУ може објаснити хуманитарним разлозима, или је посреди страх од избеглица које би могле преплавити Европу?

- Већ имамо озбиљне разлике у ЕУ по питању подршке Израелу за његову операцију у Гази. Неки већају да ли је потребно наметнути хуманитарну паузу како би се помогло цивилима у Гази, други оспоравају овакво решење. Унутар ЕУ постоје два приступа оцењивања деловања Израела што се рефлектује и у Резолуцији УН. Што више Израел буде укључен у рат за уништење у Гази, то ће поделе бити веће. Када је реч о избеглицама од почетка је постојала жеља ЕУ да границе између Египта и Газе буду затворене, јер у супротном избеглице не би остале на Синају, већ би прешле у Европу. Рационалније земље би рекле - отворите границу да уђе помоћ, вода, храна, чиме би се смањио притисак да талас избеглица уђе у Египат и даље ка ЕУ. Али, када Израел каже да популација из Газе треба да се помери у јужни део, то само повећава притисак на границе Египта.

Да ли протести муслимана у свим већим градовима Европе отворају питање безбедносног ризика?

- Ова ситуација је на неки начин изненадила европске земље, посебно Немачку и Аустрију, које подржавају Израел на начин на који то ради Бајденова администрација, а из страха да би померање угла гледања довело до оптужби за антисемитизам. Али, управо су открили да не може да се игнорише питање Палестинаца, посебно због демонстрација. Захваљујући протестима Европа је схватила да постоји палестинско питање.

У којој мери гласањем против Резолуције УН Аустрија ризикује да се суочи са гневом муслиманског ставновништва?

- Аустрија је у великој мери била поштеђена терористичких напада и незадовољства из разлога што се арапски народи сећају времена када смо предлагали солидно решење за ово питање. Сада, када се Аустрија нашла у малој групи земаља које су гласале против Резолуције УН, готово изолована, несумњиво је навукла на себе непријатељство арапског и муслиманског света.

Како би по вашем мишљењу требало да изгледа дипломатска иницијатива ЕУ по питању Блиског истока?

- ЕУ би морала да све своје снаге усмери да се не деси ескалација сукоба јер уколико се то догоди она ће бити преплављена избеглицама. Прво што треба да уради јесте да каже да су Абрахамски договори на месту, али да приоритети морају да се промене и на прво место стави решавање палестинског питања. Формула би требало да буде граница из 1967. и смањење броја насеља на западној обали.

Која би адекватна формула била за решавање руско-украјинског сукоба?

- Моје предвиђање је следеће. Рат ће се зауставити тамо где се зауставе војске, на тим границама. Ми имамо нови хладни рат, имаћемо нову гвоздену завесу од Арктика па границама Шведске и Финске кроз Украјину до Црног мора. Морамо да се вратимо на Хелсиншки споразум из 1975, смањимо напетост и вратимо се формули недељиве европске безбедности. Моја формула је да тек када се све то догоди Украјина може да добије статус неутралне земље, бафер зоне.

Колико би озбиљно требало схватити упозорење немачког министра одбране да је могућ рат у Европи?

- До сада је опстајала идеја да ако желите мир спремајте се за рат. Сматрам да је исправно рећи да ако желите мир, спремите се за мир. Ниједна иницијатива која није подразумевала повећавање новца за ратне трошкове и војну индустрију није долазила из ЕУ. С једне стране Шолц је говорио о духу времена, Макрон о стратешкој економији за ЕУ, али свака од ових опција подразумевала је само већу потрошњу и улагање у војну индустрију. Мировне иницијативе су долазиле с других меридијана.

Каква улога је у турбулентим временима намењена земљама које попут Аустрија и Србије имају статус војно неутралних?

- У време ратова и велике поларизације, улога неутралних земаља је незаменљива, посебно у околностима дупле поларизације, где с једне стране имамо Кину и Русију, а с друге САД и западни свет. Неутралне земље на неки начин имају и обавезу да понуде одређена решења, без позиционирања на неку страну, али засада нисам видео ниједну такву иницијативу. Мислим да ће после окончања ратних дејстава улога неутралних земаља бити незаменљива као посредника у међународној конференцији. У прошлости је таква земља била Југославија као лидер несврстаних.

Док ватрено штити суверенитет Украјине, предвиђајући јој европску будућност, ЕУ пријем Србије условљава одрицањем од дела територије. Нису ли то упадљиво дупли стандарди?

- Да, с једне стране имамо Украјину која уопште не мора да се труди да испуни копенхагенске критеријуме око владавине права и других услова, а постоји један велики напор да се догоди њен пријем у ЕУ. С друге стране, имамо Србију која иза себе има 10 година дуге преговоре. Очигледни су дупли стандарди. Оно што раде за Украјину, могли би и за Србију.

Споразум дискредитовао Трамп

Учествовали сте у креирању нуклеарног споразума између Ирана и Европе 2015. Да ли овај и слични споразуми могу бити чврста брана и гарант да неће избити нуклеарни рат?

- То је био споразумни уговор потписан у време председника Обаме да би 2018. био дискредитован од председника Трампа. Овај споразум је имао снагу да спречи нуклерани рат јер је Иран био солидаран. То је био најбољи споразум о контроли наоружања у историји. Иран је обећао и држао се тога да неће повећавати више од 60 процената обогаћени уранијум осим у околностима ако на то буде принуђен. Израел је увек био против споразума, а онда када се деси фаул, он плаче.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације