АМЕРИКА КОМАНДУЈЕ, А ЕВРОПА ПЛАЋА ЦЕХ: Проф. др Драган Симеуновић о појачању напада исламских терориста и паду стандарда

РАТ у Израелу неминовно ће распалити екстремистичке страсти, а екстремизам је родно тло тероризма.

Фото: "Новости"

Врло је вероватно да ће уколико се тај сукоб брзо не заврши, доћи до повећања терористичких напада у земљама ЕУ. Јер, оне подржавају Израел, а у њима живи велики број Арапа. То је једначина без непознатих. Безбедност грађана у тим земљама је због тога већ сада значајно потенцијално угрожена.

Овако, за "Новости", ситуацију после избијања сукоба на Блиском истоку оцењује проф. др Драган Симеуновић и упозорава да опасност не долази само од исламистичких екстремиста који су практично већ друга или трећа генерација у земљама попут Француске, Белгије или Велике Британије, већ и од екстремиста са Блиског истока који су се после ратова у Ираку, Сирији и Авганистану умешали у избегличке колоне, неретко са намером да када пристигну у европске земље које они доживљавају као непријатељске, отпочну са терористичким деловањем.

Проф. Симеуновић упозорава да и поред свих антитерористичких мера које је Европа предузела након недавних горких искустава са исламистичким тероризмом на своме тлу, екстремизам те врсте у њој ипак није искорењен, већ је само пригушен.

Наш саговорник наглашава да су актуелни ратови а пре свега онај који се води на тлу Украјине, снажно утицали на промене у економском, политичком и уопште друштвеном бићу Европе. Од избијања сукоба у Украјини земље ЕУ су дале примат апсолутном политичком вођству САД, занемарујући свој економски интерес који им је до тада био у првом плану. Дотадашњи профил Европе као толерантног друштва пао је у воду када су на површину избили дуго притајивана политичка нетрпељивост па и мржња према појединим земљама и народима, као што је Русија, које су постале нормалне појаве.

- Све до великог мигрантског таласа из 2015. године који је запљуснуо Европу, њени грађани су имали прилично толерантан и хуман, готово романтизован однос према избеглицама и мигрантима - истиче др Симеуновић. - Очигледно је да их је забринуо не само број миграната у тој људској реци која је надирала махом са Средњег истока и из Африке, већ и континуитет мигрантског тока. Иако прилив миграната није више тако бројан као 2015, они и даље непрекидно долазе и то се неће моћи спречити. Све до сада предузете мере у Европи су дале само делимичне резултате. Њихов број, различитост њихове религије и културе у односу на ону европских земаља, као и невољност миграната да се интегришу у друштва онако како то Европа жели, изазивају разна негативна осећања немалог броја становника Старог континента. Та осећања се најчешће испољавају као страх, бес, нетолеранција, па и мржња према странцима-мигрантима, што је и довело да наглог пораста политичког утицаја деснице у готово свим европским земљама.

Foto: Foto: AP

POGLEDAJ GALERIJU

Експерт за конфликте, међународног угледа, истиче да је и те како присутна веза између санкција које су уведене Русији и економске ситуације у Европи.

- Општа погођеност ратом која се неминовно одражава на економско стање не само уплетених, већ и других земаља у окружењу захтева брижљиво промишљање економских потеза, па и таквих који се исказују у виду санкција. У ратним условима и санкције су својеврсна рачуница. Ратови на Блиском истоку увек у одређеној, већој или мањој мери утичу на цену нафте и нафтних деривата, што је последично везано за инфлаторна кретања у великом делу света. Зато, што се пре смири ситуација у Израелу то ће бити и мања инфлација и код нас и у другим земљама. Они који се радују овом или рату у Украјини морају да имају у виду да је инфлација болест која се дуго лечи.

Сваки рат, каже др Симеуновић, има тенденцију да се шири и то је понекад немогуће спречити. Томе иде наруку низ прикривених интереса које имају суседне земље и велике силе. Оне по правилу баш у време ратова настоје да те своје интересе остваре, а то често значи проширење сукоба на њихове, или на још нечије територије.

На питање како ратови у Украјини и на Блиском истоку утичу на односе између европских земаља, Симеуновић каже:

Foto: FOTO: Tanjug/AP

POGLEDAJ GALERIJU

- Апсолутна хармонија не постоји ни у једној заједници, а никада није постојала у Европској унији. Када дође до ратова, интерес сваке земље је да у што већој мери очува своје економско и друштвено стање, што нагони многе од њих да се све више понашају као суверене државе, а не као део наддржавне заједнице каква је ЕУ, која је од својих чланица тражила да се пре уласка у њу одрекну значајног дела свога суверенитета. То доводи до по Брисел нежељеног интересног груписања земаља унутар ЕУ, што се може слободно означити као ресуверенизација и повратак националне државе на мала врата. Последица може бити то да и кад прођу ратови, делимично осамостаљене државе - чланице ЕУ - неће хтети да се одрекну поново стеченог политичког и економског суверенитета. Ипак, не треба очекивати ни да ће хтети да напусте чланство у ЕУ због разних погодности које им оно пружа. Куда то води, остаје да се види.

Препоручујемо

Свет

0 5

БАЈДЕН ПОРУЧИО: Хамас мора бити уништен, али Палестинци морају добити своју државу (ВИДЕО)

16. 10. 2023. у 06:30

Свет

0 1

ШАМАР АМЕРИЦИ ОД ПЈОНГЈАНГА: У Украјини ћете проћи као у Авганистану

21. 10. 2023. у 10:55

Свет

0 1

ОБЕЋАНО - ИСПУЊЕНО: САД запловила ка Израелу

17. 10. 2023. у 18:46

Свет

1 4

ЗЕЛЕНСКИ ЗНА КО ЋЕ БИТИ ОТПИСАН: Вашингтон ће морати да изабере између Украјине и Израела

15. 10. 2023. у 17:50

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације