Свет

ШОЛЦ У КЛИН, ФИРМЕ У ПЛОЧУ: Кина "свађа" бизнис и власт

Ивана Станојевић

27. 09. 2023. у 06:30

ДОК влада у Берлину у клин, немачки бизнисмени - у плочу! Упркос државној стратегији "Кина је ривал", привредници се не одричу тржишта друге највеће економије света.

ШОЛЦ У КЛИН, ФИРМЕ У ПЛОЧУ: Кина свађа бизнис и власт

Немачке компаније наставиле су да инвестирају у пројекте са кинеским партнерима. Само у првој половини године, наводи се у анализи Института немачке привреде, фирме су на Далеки исток пласирале 10,3 милијарде евра. На Кину отпада 16,4 одсто немачких директних улагања на иностраним тржиштима, јер "она Немачкој никада није била тако важна у односу на остала улагања у иностранству, као што је сада", каже стручњак тог института Јирген Матес.

Стратегија канцелара Олафа Шолца залаже се за "смањење ризика" који постоји услед овако крупних инвестиционих пројеката, али капитал и профит за њу не хају. Нарочито гиганти из хемијске и ауто-индустрије стално увећавају вредност улагања. Само је БАСФ лане дао десет милијарди евра за нови погон у јужнокинеској провинцији Гуангдонг, и то сам, без кинеског партнера.

Немачки концерни улагања у Кини објашњавају дугорочним очекивањима. Мартин Брудермилер, шеф Управе БАСФ, пројекат у Кини оправдава тиме да ће "до 2030. за две трећине раста у хемијској индустрији бити заслужна Кина".

- За разлику од гиганата, немачка средња предузећа су, међутим, постала резервисанија и опрезнија због корона-рестрикција током локдауна - каже Јохан Фурман, шеф пекиншког представништва немачке Фондације Конрад Аденауер, блиске демохришћанима. - Те фирме су забринуте и због несигурности у вези с ланцима снабдевања, који се прекидају како политика диктира.

Ауто-индустрија

И НЕМАЧКИ произвођачи аутомобила желе да продају у Кини, а уједно и да се одупру конкуренцији кинеских произвођача електричних возила. У првој половини године сваки трећи "фолксваген" произведен у свету, сваки трећи "мерцедес" и сваки трећи "бмв" продат је у Кини. Према званичним подацима, немачки произвођачи су лане тамо имали удео од 19,5 одсто, нешто више од јапанских произвођача. То је, међутим, 6,5 одсто мање него 2021. и тренд пада се наставља.

С друге стране, немачка влада је свесна капацитета кинеског тржишта, па је у стратегији, промовисаној средином лета навела да, осим супротстављања економској и технолошкој зависности којима, наводно, тежи Пекинг, жели и "да одржи економску испреплетаност с Кином", подсећа Дојче веле. Како мисли да помири супротне жеље, Шолцова влада не објашњава.

Кинеска влада с неодобравањем гледа на немачке резерве. Истовремено, представила је стратегију "Два крвотока", од којих се један односи на домаћу потрошњу, а други на међународну робну размену. Тако би, по тој стратегији, требало подстаћи домаћу потрошњу, али и смањити зависност Кине од извоза.