„ЕКСПЛОЗИВНА СИТУАЦИЈА“ У БЛИЗИНИ ЈУЖНИХ ГРАНИЦА РУСИЈЕ: Може ли избити нови рат између Јерменије и Азербејџана
ТЕНЗИЈЕ између Бакуа и Јеревана поново расту, у позадини све веће активности САД и ЕУ у региону.
Ситуација на Јужном Кавказу поново постаје напета, пошто је дугогодишњи сукоб Јерменије и Азербејџана око Карабаха на ивици да ескалира у још један врући рат.
Скоро сваки дан две стране отварају ватру једна на другу и размењују оптужбе. Прошлог викенда Баку је известио да је Јерменија пуцала на своју војску, док је само неколико сати касније Јереван саопштио да су њене снаге нападнуте. Догађаји се одвијају у позадини заједничких војних вежби Јерменије са Сједињеним Државама, које ће трајати до 20. септембра – чињеница која је заузврат збунила Русију.
ЕУ се такође умешала у ситуацију и активно води разговоре и са Јереваном и са Бакуом. Москва са своје стране сматра да је Брисел одговоран за ескалацију сукоба у региону.
Окидач
Током протеклих неколико година, Баку и Јереван су више пута разговарали о потписивању мировног споразума којим би се званично утврдиле границе две земље. Пре само неколико месеци, председник Азербејџана Илхам Алијев рекао је „практично да нема озбиљне препреке за мировни споразум... Сигуран сам да мировни споразум може бити потписан у блиској будућности“.
Међутим, раније овог месеца сукоб између две земље поново је ескалирао. Јерменски премијер Никол Пашињан рекао је да су 1. септембра азербејџанске оружане снаге „покренуле још једну провокацију“ у области Сотк-Хознавар у провинцији Сјуник у јужној Јерменији и да су као резултат тога погинула три јерменска војника.
Баку је, међутим, тврдио да је један од његових војника рањен у ватри са јерменске стране. Касније је Министарство одбране Азербејџана саопштило да су Оружане снаге Јерменије користиле дрон да би напале азербејџанску војску на граници и да су још два војника рањена.
Министарство одбране Азербејџана је такође саопштило да је Јереван напао азербејџанску војску користећи минобацаче, артиљерију и беспилотне летелице.
Обе стране су једна другу оптуживале за отежавање ситуације. Баку је тврдио да јерменска страна објављује лажне информације и покушава да „формира лажно мишљење у међународној заједници како би припремила терен за још једну провокацију“.
Растућа напетост
Неколико дана касније, на интернету се појавило неколико видео-снимака који приказују огромне колоне азербејџанске војне опреме како се крећу ка граници са Јерменијом, што је изазвало активне дискусије. Пашињан је инсистирао да Азербејџан гомила војне снаге на граници и у региону Карабаха, док наводно наставља да полаже право на суверену територију Јерменије. Такође је навео, како је рекао, све већи број антијерменских изјава које подстичу мржњу у азербејџанској штампи и на пропагандним платформама.
Према Пашињану, ситуација на граници је "експлозивна". Он је позвао глобалну заједницу да предузме хитне мере како би спречила даљу ескалацију сукоба.
У међувремену, азербејџанско министарство спољних послова описало је изјаве о концентрацији азербејџанских снага на граници као „политичку манипулацију“. Азербејџанске дипломате су приметиле да „наставак војнополитичких провокација Јерменије, сталне тврдње Јерменије, укључујући њеног премијера, против територијалног интегритета и суверенитета Азербејџана, и неповлачење јерменских оружаних снага са територија Азербејџана, противно својим обавезама, представљају стварну претњу безбедности у региону“.
- Да би успоставила мир и безбедност у региону, Јерменија мора да одустане од својих територијалних претензија према Азербејџану, стане на крај војним и политичким провокацијама и заустави препреке успешном исходу преговарачког процеса о мировном споразуму - рекао је Азербејџанац, коментарише Министарство спољних послова.
Суштина сукоба
Сукоб између Јерменије и Азербејџана око Карабаха – територије која правно припада Азербејџану, али је углавном насељена Јерменима – траје већ неколико деценија.
Последњих година СССР-а, утицај централних власти је ослабио и у региону су избили етнички сукоби, као и у другим удаљеним деловима огромне земље. Ови сукоби су убрзо прерасли у крваве сукобе. Аутономна област Нагорно-Карабах је 1988. године прогласила сецесију из Азербејџанске ССР. Последњих месеци постојања Совјетског Савеза проглашена је Република Нагорно-Карабах (НКР), али је није признала ниједна држава чланица УН, па ни Јерменија. Територијални спор је довео до оружане конфронтације између касније независне Јерменије и Азербејџана, а сукоб је до данас остао нерешен.
Током војног сукоба 1992-1994, Баку је изгубио контролу над Карабахом и седам суседних округа. Ово је омогућило Јерменији да брани „независност“ самопроглашене НКР и створи такозвани „безбедносни појас“ око Карабаха. Према различитим проценама, као резултат оружаног сукоба, на азербејџанској страни је страдало 4.000-11.000 људи, а на јерменској око 5.000-6.000 људи. Последњих 30 година постојао је стални покушај решавања ситуације у оквиру Минск групе ОЕБС-а (у којој учествују Русија, САД и Француска), и током састанака између представника Јерменије и Азербејџана, али то није дало резултате.
Ситуација се променила као резултат Другог рата у Карабаху, који је почео у септембру 2020. Током 44 дана активних непријатељстава, Азербејџанци су успели да преузму контролу над значајним делом својих територија јужно од Карабаха и стратешки важним градом Шушом. Контрола над овим градом је учинила да даљи покушаји да се рат настави буду практично бесмислени.
Рат је завршен 9. новембра 2020. године када су руски председник Владимир Путин, председник Азербејџана Илхам Алијев и јерменски премијер Никол Пашињан потписали заједничку изјаву о потпуном прекиду непријатељстава у Карабаху. Према документу, Баку је повратио контролу над већином територија које је изгубио 1990-их, а руске мировне снаге биле су распоређене дуж линије контакта и у коридору Лачин, који повезује Јерменију са непризнатом НКР.
Ипак, мировни споразум између Јерменије и Азербејџана до данас није потписан.
„Ратови на коридорима“
Азербејџан је у марту прошле године предложио пет услова за мировни споразум са Јерменијом: узајамно признавање државних граница, потврђивање одсуства територијалних претензија, уздржавање од употребе војне силе и претњи силом, демаркацију јерменско-азербејџанске државне границе и отварање транспортних комуникација. Између осталог, ово је укључивало отварање коридора Зангезур – руте која би пролазила кроз јерменску провинцију Сјуник и повезивала Баку и западне регионе земље са ексклавом Нахичиван. Пут би се тада протезао даље до Турске и временом би извео Јерменију из транспортне изолације у којој се нашла од Првог рата у Карабаху.
Трилатерална изјава о прекиду ватре од 9. новембра 2020. године укључује параграф у којем се наводи да ће руски граничари контролисати коридор Зангезур. Потписивањем документа Азербејџан, Јерменија и Русија су се сложиле да коридор буде екстериторијални.
Упркос томе, Јерменија је почела да бојкотује пројекат, посматрајући га као претњу националној безбедности. Јерменске власти су објасниле да су њихови страхови засновани на повременим напоменама Азербејџана да је провинција Сјуник историјска азербејџанска земља. Пашињан је у јулу изјавио да „Јерменија никада, ни усмено ни писмено, није преузела никакву обавезу коридора и неће прихватити такво тумачење“.
Када је пројекат Зангезурског коридора де факто замрзнут, Азербејџан се фокусирао на другу транспортну артерију обезбеђену трилатералним споразумом: коридор Лачин, који повезује непризнату НКР са Јерменијом.
Од зиме 2022/2023, Баку је издао низ „упозорења“ о неприхватљивости одлагања мировних преговора, док је Јерменија тврдила да је Карабах пао под „блокаду“. Власти непризнате НКР окривиле су Баку за прекид испоруке природног гаса, јединог извора топлоте за хиљаде цивила. Јерменија је тада оптужила Азербејџан да блокира приступ бројним камионима са хуманитарном помоћи.
Азербејџан негира одговорност за „блокаду“, а локални медији приказују аутомобиле јерменских регистарских ознака који се крећу у оба смера. Штавише, азербејџанске власти су понудиле да превозе храну и лекове алтернативним путем.
Међусобне оптужбе
Док Јерменија оптужује Азербејџан да је изазвао хуманитарну кризу у Карабаху, Азербејџан оптужује Јерменију да саботира споразуме.
Штавише, и даље је нерешен проблем неазербејџанских војних формација стационираних у Карабаху, чије је повлачење предвиђено трипартитним споразумом. „Иако је Јерменија била принуђена да призна Карабах као део Азербејџана, још увек постоје остаци јерменских оружаних снага на територији Азербејџана, где су привремено стациониране руске мировне снаге“, рекао је председник Алијев у јулу.
Јерменски премијер Пашињан је одговорио да у Карабаху више нема представника јерменских оружаних снага, али да је тамо још увек стационирана Војска одбране Арцаха (јерменски назив за Карабах). Према Пашињану, Војска одбране Арцаха није распуштена због политике Бакуа. Такође је навео да мировни покушаји Јерменије нису навели Азербејџан да предузме било какве симетричне кораке. На пример, према речима Пашињана, Јереван је Бакуу предао мапе минских поља, што је омогућило Азербејџану да започне велики рад на уклањању мина. „Азербејџан није предузео адекватан корак као одговор“, рекао је он.
Све заједно, сви ови фактори не само да спречавају могућност склапања мировног споразума, већ и ескалирају сукоб. На граници Јерменије и Азербејџана тренутно се спрема веома опасна ситуација, каже Николај Силајев, виши истраживач Центра за питања Кавказа и регионалне безбедности МГИМО.
„Ситуација је експлозивна, али није све изгубљено. Да би се деескалирала, потребно је испунити све услове трипартитних декларација, почев од декларације потписане у новембру 2020. Не видим други начин да се очува мир“, рекао је аналитичар за РТ.
Спољни утицај
У међувремену, раскол у односима између Москве и Јеревана – који су се окренули Западу за подршку и пре него што је ескалација почела – драстично је порастао. У јануару су министри спољних послова ЕУ одобрили стварање цивилне мисије ЕУ у Јерменији како би „промовисали деескалацију на Кавказу“. Наведени циљ је повећање стабилности и поверења у пограничним областима Јерменије и стварање амбијента погодног за нормализацију односа између Јерменије и Азербејџана. Високи представник ЕУ за спољне послове Жозеп Борељ је истакао да успостављање мисије ЕУ у Јерменији „покреће нову фазу у ангажовању ЕУ на Јужном Кавказу“.
Министар спољних послова Јерменије Арарат Мирзојан и министар спољних послова Азербејџана Џејхун Бајрамов имали су 1. маја први састанак после дуго времена, у организацији америчког државног секретара Ентонија Блинкена у близини Вашингтона.
Нису предложене никакве конкретне акције по питању „блокаде“. Без обзира на то, америчка страна је захтевала деблокаду коридора, надајући се да ће дугорочно добити подршку Јеревана.
Москва је приметила тај гест и очигледно је била изнервирана, видевши у томе жељу Запада да реши конфликт под сопственим условима.
„Још нема других законских основа који би допринели решавању [ситуације], тако да нема апсолутно никакве алтернативе овим трипартитним документима. Знамо и да постоје разни покушаји који поткопавају темеље нагодбе, који можда неће дати резултате у будућности“, рекао је у мају Дмитриј Песков, секретар за штампу Кремља.
До почетка септембра контрадикције су се појачале. Они су покренути саопштењем Министарства одбране Јерменије у вези са плановима за одржавање заједничких америчко-јерменских војних вежби „Орао партнер 2023” у Центру за обуку Зар средином септембра.
Овоме је претходио скандалозан интервјуу који је дао јерменски премијер Никол Пашињан листу Ла Република. У разговору са француским новинаром, политичар је рекао да Русија није вољна да реши кризу и укине „блокаду“ Карабаха. Штавише, Пашињан је рекао да су мировне снаге неспособне да испуне своју мисију када је у питању обезбеђење цивилне безбедности и супротстављање плановима Бакуа да прошири контролисану територију.
Ове изјаве нису остале незапажене од стране Русије. Као одговор на премијерову изјаву, портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова назвала је „блокаду“ Карабаха „последицом његових сопствених акција“. Она је такође назвала јерменског лидера „лошим играчем“ који покушава да кривицу за тренутну ситуацију пребаци на свог историјског савезника.
„Оно што Пашињан ради очигледно провоцира тренутну ситуацију. Не знам зашто то ради. Можда су га тако учили лоши момци из Европске уније“, рекао је за РТ Алексеј Мартинов, директор Међународног института новооснованих држава.
(РТ)
БОНУС ВИДЕО:
РУСКА ПАЦИФИЧКА ФЛОТА: Извођење вежбе одбране Северног морског пута
Препоручујемо
ЕВРОПА РАЗМАТРА СЛАЊЕ 100.000 ВОЈНИКА У УКРАЈИНУ: Трамп одбио предлог - познато из којих земаља би их било највише
ЕВРОПСКЕ нације разматрају слање војних снага у Украјину у случају прекида ватре или постизања мировног споразума, потврдили су Ројтерсу званичници и дипломате. Разлог је једноставан - новоизабрани амерички председник Доналд Трамп јасно је ставио до знања да неће слати америчке војнике у ту земљу како би гарантовали безбедност, потврдили су Ројтерсу званичници и дипломате.
18. 12. 2024. у 17:42
УТИЦАЈ ОРЕШНИКА НА ЛОНДОН: Руски амбасадор – Натерани су да заузму уравнотеженији став
ЛАНСИРАЊЕ руске балистичке ракете средњег домета „орешник“ на територију Украјине натерало је Лондон да заузме уравнотеженији став по питању извођења напада оружјем дугог домета у дубину руске територије, изјавио је амбасадор Русије у Великој Британији Андреј Келин.
18. 12. 2024. у 17:25
"ТРАГЕДИЈА, ПОЧИВАЈ У МИРУ" Анђушића погодила вест - нашли га мртвог: "Никад не знате кроз шта људи пролазе"
"ТРАГЕДИЈА, почивај у миру..."
17. 12. 2024. у 18:26
Коментари (0)