ТАПШУ РИМ ПО РАМЕНУ И ОКРЕЋУ ЛЕЂА: ЕУ Италији практично може да понуди само новац за мигранте и ништа више

Афрички мигранти у Лампедузи преживљавају пакао, ЕУ обећава помоћ Италији, али осим новца, тешко да више може да пружи. Остале земље чланице, у унутрашњости, избегавају да испуне обавезу прихвата избеглица, а притом помало користе и прилику да одрже лекцију актуелним властима у Риму да се национализам – не исплати.

Фото: Танјуг/АП

Мигранти на овом острву спавају на поду, туку се за воду и храну. Добијају, кажу, једну порцију дневно. На делу је прави хаос. Полицајци како-тако покушавају да заведу ред. Придошлице отворено признају да су дошли да остваре животни сан. Некима је то само да нахране породицу. Другима да играју фудбал, школују се, зараде више. Ко те снове може да им одузме?

Ове године, до сада, на италијанске границе нахрупило је 126.000 миграната. Практично, двоструко више него лани. И док на Лампедузи влада права хуманитарна катастрофа, земље чланице пребацују лопту једна другој.

У петак је одржан тројни састанак у министарству спољних послова Француске. Домаћи, италијанским и немачки министар спољних послова тражили су излаз из ситуације.

- Француска неће оставити Италију саму – изјавио је истовремено председник ове земље Емануел Макрон.

Поручио је да актуелна ситуација показује да феномен миграната погађа све земље ЕУ.

- Треба имати хуманитарни приступ. Људи ризикујући животе прелазе Медитеран. Одговорност свих нас Европљана је да се о њима бринемо. Међу њима има и деце и болесних – упозорио је Макрон.

Француски шеф државе је истакао обавезу европске солидарности:

- Наша обавеза је да не оставимо Италију саму у односу на оно што данас доживљава. Одговорност целе ЕУ је да буде уз Италију.

Али и "пецнуо" Ђорђу Мелони.

- Ово показује да националистички приступи имају лимит. Сви смо срећни да постоји европска солидарност. Добра је та ЕУ – поручио је Емануел Маркон.

Италијанска премијерка је осуђена да сарађује с ЕУ да би изашла на крај с избеглицама, што сама, очигледно, не успева. "Сестринска" француска крајња десница тражи да суседи помогну Италији, али да у исто време не приме ниједног избеглицу, што је нерешива једначина са две непознате. Кампања за евроспке изборе који ће бити одржани догодине је на овај начин практично већ почела и показала шта ће бити главна тема.

Брисел Риму пре свега помаже финансијски. Европска комисија је пре два месеца Италији дала 14 милиона евра да би решила проблем на Лампедузи и побољшала услове за пријем. То је специфична помоћ, која се надовезује на раније већ послато. За сваког мигранта који је размештен, ЕК исплаћује Италији 500 евра за покривање трошкова путовања. ЕК такође исплаћује за сваког примљеног мигранта земљама чланицама по 6.000 евра. Али, и поред тога, релокализација слабо функционише.

Од прошле године, од када је започет овај пројекат, размештена су само 954 мигранта, од 10.000 колико је било планирано. Од тог броја, 578 их је стигло преко Италије, 335 преко Кипра, а остали преко других земаља. Највише их је прихватила Немачка, 744, а затим Француска, 147. Италија, Грчка, али и Шпанија, Малта и Кипар, као прве земље на удару, могу, тако, да се уздају само у новац, који не решава главни проблем.

Не противе се само Чешка, Словачка, Мађарска и Пољска прихвату странаца, због чега их је и казнила ЕУ, али их то није много дотакло. Немачко министарство унутрашњих послова је недавно суспендовало механизам солидарности, уз објашњење да је то учињено због тога што Рим не поштује Даблински споразум, којим је уређено ово питање.

Италијанска влада је, наиме, информисала ЕУ да због техничких разлога везаних за недостатак капацитета за прихват повратка миграната, више неће назад примати избеглице. Споразум из Даблина, наиме, предвиђа да се захтеви за азил разматрају у земљи у којој се мигранти први пут региструју.

Немци су додали и то да тренуто примају два пута више избеглица по глави становника него Италијани. Ово "повлачење" Берлина изазвало је и озбиљну затегнутост у тројној коалицији која влада у Немачкој.

МИЛИЈАРДА ТУНИСУ

ТУНИСУ је недавно обећано милијарду евра у следећим годинама, да би контролисали миграторне токове, као што су надгледање граница, операције спасавања, борба против шверцера људи или повратак у земљу порекла.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације