АРМАТА Т-14 ПРОШЛА КЉУЧАН ТЕСТ: Русија успешно тестира систем активне заштите Афганит (ВИДЕО)
ПРЕМА чланку од 24. августа 2023. године, руско Министарство одбране је успешно извело тестове свог система активне заштите Афганит (АПС) користећи тенк Т-14 Армата.
Ови тестови су се десили када је тенк ушао у завршну фазу пре масовне производње, наводи Topcor. Веродостојност ове информације потврђују слике представљене на манифестацији Армија-2023, на којима су приказани резултати испитивања на штанду 38 Научно-истраживачког института за испитивање оклопног наоружања и опреме при Министарству одбране Руске Федерације.
Ове слике су истакле напредак у руским оклопним одбрамбеним способностима, са посебним фокусом на пробни АПС Афганит на тенку Т-14 Армата. Испитивање је спроведено у контролисаним условима, а тенк је био заштићен дебелим металним екранима како би се спречило непотребно оштећење трупа током тестирања.
Примарни циљ испитивања био је да се процени ефикасност система Афганит у откривању и неутралисању различитих надолазећих претњи, укључујући противтенковске вођене ракете (АТГМ), ракете и друге пројектиле. Поступке је надгледала група инжењера и војних експерата који су проценили одзив, тачност и укупне перформансе система.
Чинило се да су резултати теста позитивни, пошто је систем Афганит ефикасно пресрео и поништио симулиране претње. Радарски и оптички мерачи правца система успешно су идентификовали надолазеће пројектиле, а противмере су брзо и тачно распоређене. Међутим, примећена су нека мања оштећења на топлотној изолацији цеви тенка, вероватно услед блиске детонације муниције. Ова штета, иако мала, сугерише реализам тестирања и његово усклађивање са потенцијалним сценаријима из стварног света.
Афганит АПС представља значајан напредак у руској војној технологији. То је свеобухватан систем дизајниран да побољша одбрамбене способности оклопних возила, посебно против савремених претњи са којима би конвенционални оклопи могли да имају проблема. Опремљен напредним радарима дугог домета и оптичким трагачима правца, систем обезбеђује рано откривање претњи, омогућавајући брзе одговоре.
АПС укључује и стратегије „меког убијања” и „тврдог убијања”. Мере „меког убијања“ обухватају тактике попут постављања аеросолних екрана и електронског ометања да би се пореметили системи за навођење надолазећих пројектила. С друге стране, мере „тешког убијања” укључују физичко пресретање и уништавање претњи коришћењем тачно временски подешених противмера. Интеграција ових стратегија омогућава Афганиту да се прилагоди различитим претњама, стварајући вишеслојни одбрамбени механизам.
Без обзира на то, систем се сусреће са изазовима и ограничењима. И даље постоји забринутост због његове способности да се супротстави специфичним напредним АТГМ-овима, као што су ТОВ-2Б (TOW-2B) и Џавелин (Javelin), као и подкалибарским гранатама наоружаним осиромашеним уранијумом. Неки стручњаци доводе у питање ефикасност система против одређених АТГМ варијанти, наглашавајући замршене препреке укључене у осмишљавање универзално ефикасног одбрамбеног механизма.
Динамичан пејзаж система активне заштите (АПС) у оквиру савременог ратовања наглашава еволуирајућу природу војне технологије. Ови системи су сада интегралне компоненте оклопних возила, чији је циљ да обезбеде заштиту од низа претњи, укључујући софистицирано противтенковско оружје, вођене пројектиле и неконвенционалне тактике ратовања.
АПС-ови обично користе приступ „софт-кил” и „хард-кил”. Стратегије „меког убијања“ настоје да поремете или преваре системе за навођење долазећих претњи путем метода као што су постављање димних завеса, ласерских заслепљивача или електронског ометања. У међувремену, стратегије „тврдог убијања“ имају за циљ да физички пресретну и неутралишу долазеће претње помоћу контрапројектила или експлозивних пуњења.
Успостављање праве равнотеже између ових стратегија је кључно за прилагођавање различитим претњама и сценаријима.
Интеграција АПС-а са постојећим оклопом представља сложен изазов дизајна. Циљ је да се оствари синергија система са постојећим одбрамбеним механизмима возила. Ова интеграција захтева разматрање тежине, потрошње енергије, постављања сензора и примене противмера. Циљ је да се створи одбрамбени систем који може ефикасно да одговори на различите претње без угрожавања осталих функционалности возила.
Предвиђено је да се АПС прилагоде вишеструкој и непредвидивој природи модерних бојних поља, обухватајући сценарије попут урбаног ратовања, ангажовања на отвореном пољу и асиметричних претњи које представљају недржавни актери. Постизање ове прилагодљивости може захтевати софистициране сензоре, алгоритме и разноврсне противмере.
Бројне земље су развиле АПС-ове са различитим карактеристикама и могућностима. Руски систем Арена, на пример, користи радар за откривање долазећих претњи и распоређује муницију за пресретање. Израелски систем Трофеј комбинује радарске и оптичке сензоре за откривање и неутрализацију претњи. Амерички систем “брзог убијања” користи активни електронски скенирани низ за откривање претњи и користи ракетне противмере за пресретање.
Текући развој и усавршавање АПС-а одражавају шири тренд који има за циљ повећање преживљавања и ефикасности оклопних возила. Како претње постају све замршеније, улога АПС-а у одбрамбеним стратегијама ће се вероватно даље ширити.
(Armyrecognition)
БОНУС ВИДЕО - У СТРОЈУ НАЈБОЉИХ: "Новости" на обуци нових припадника 72. бригаде за специјалне операције
Препоручујемо
"ШПИГЛ" ТВРДИ: Немачка компанија наводно помагала руску војну индустрију
25. 08. 2023. у 00:03
РУСИЈА ПОБОЉШАВА АРМАТУ: Тенк Т-14 користи лекције научене у рату у Украјини
23. 08. 2023. у 22:00
МАКРОН СВЕ ИЗНЕНАДИО: Ево шта каже о преговорима са Путином
ФРАНЦУСКИ председник Емануел Макрон рекао је да не искључује могућност преговора са руским председником Владимиром Путином „када контекст дозвољава“.
17. 11. 2024. у 21:03
ШТА ЈЕ АТАЦМС КОЈИМ ЋЕ УКРАЈИНА УДАРИТИ НА РУСИЈУ? Америчка ракета има домет 300 км, користи се за гађање ових циљева
АДМИНИСТРАЦИЈА америчког председника Џозефа Бајдена укинула је данас ограничења која су досад Украјини блокирала употребу америчког оружја за нападе дубоко на руску територију.
17. 11. 2024. у 19:48
"ТЕРАЛИ СУ МЕ ДА РАДИМ ЈУТАРЊИ ПРОГРАМ, НАСИЛНО - ПО КАЗНИ": Оливера Ковачевић о каријери на РТС-у
ВОДИТЕЉКА Оливера Ковачевић је о својим почецима, изазовима у послу, о томе зашто понекад пожели да буде викиншка ратница, као и о свему што јој даје снагу и инспирацију.
17. 11. 2024. у 09:28
Коментари (2)