ЈЕСУ ЛИ АТЕИСТИ У ФРАНЦУСКОЈ "ПРВА" РЕЛИГИЈА: Дехришћанизација земље Гала и анализе ко јој доприноси, досељеници или нешто друго

ФЕНОМЕН дехришћанизације Француске заокупља многобројне аналитичаре, а овај процес углавном приписују савременим токовима, од седамдесетих година прошлог века наовамо, и то пре свега у контратежи с порастом муслиманске популације, у чему постоји реално упориште.

ЈЕСУ ЛИ АТЕИСТИ У ФРАНЦУСКОЈ ПРВА РЕЛИГИЈА: Дехришћанизација земље Гала и анализе ко јој доприноси, досељеници или нешто друго

Фото АП

Заборавља се, међутим, да је тај поступак започео још током Француске револуције, борбом против спреге ројалистичко-клерикалних властодржаца.

У овој земљи дубоко укорењеног секуларизма, испитивања јавности по верској припадности су забрањена, али ту и тамо ураде се понека истраживања која пруже одређену слику у ком правцу се креће друштво. Према једној од последњих анкета из прошле године, у Француској живи 29 одсто католика, што представља прву религију. Протестаната и православаца има око 9 одсто. Муслимана је 10 одсто, а Јевреја 1 проценат. Највише је атеиста - 51 одсто. Пре десет година било их је 45.

За 54 одсто Јевреја, 30 одсто муслимана и 6 одсто католика, верска димензија чини саставни део идентитета.

- Само 8 одсто католика посећује редовно цркву. Протестанти и православци, 22 одсто. Чак 34 одсто Јевреја недељом иде у синагогу, док у верске објекте одлази свега 20 одсто муслимана и будиста. Али, ако не иду у богомоље, раде то код куће. Чак 58 одсто муслимана и 32 одсто будиста моле се бар једном недељно - стоји, поред осталог, у резултатима ове анкете.

Разлика је нарочито видљива када је у питању пост: рамазан практикује чак 75 одсто француских муслимана, док исхрану по верским узусима поштује три одсто католика и пет одсто осталих хришћана у Француској. Занимљиво је да чак 55 одсто афричких хришћана иде редовно на мисе.

Фото Г. Чворовић

На сваких петнаест дана у Француској се угаси по једна црква, и никне по једна џамија.

Разлог томе је наставак процеса дехришћанизације започет великом француском револуцијом, с једне стране, и долазак миграната, с друге. Друштво генерално еволуира изван верских закона, и ту придошлице проналазе вентил за предоминацију сопствене традиције. Зато посматрачу са стране изгледа да Француска губи религијски идентитет.

Али, хришћанство у Француској не бране само хришћани, већ, на први поглед нелогично, и атеисти. Не само због секуларизовања верских празника као што су Ускрс или Божић, већ и због свих других хришћанских навика које су чврсто уврежене у друштву. Крштено је 44 милиона Француза од укупно 67 милиона становника!

На делу је нека врста контрадикторног "атеистичког хришћанства" видљивог на сваком кораку. Јер, атеисти једнако не верују ни у ислам и не би му дозволили да се наметне, као што то не дозвољавају ни хришћанству. Однос је, дакле, сабирајући атеисте и хришћане с једне стране, и муслимане с друге, 90 према 10, у корист оних који су против доминације вере. Зато се и није остварила предикција Мишела Уелбека да ће 2022. године Француском владати "муслимански председник". Муслимани евентуално успевају да буду каиди у сопственим гетима на која су усмерени.

Фото АП

Негативна слика о Француској ствара се углавном око великих градова, док су читава Прованса и унутрашњост друга прича. Не треба заборавити ни то да су многи муслимани емигрирали баш због оштрих верских закона у земљи порекла. Пуно је међу француским муслиманкама бораца за права жена. Домаће вође исламске заједнице такође су лојални, а проблем праве имами инфилтрирани са стране, којима пробуђена држава, сада, све чешће купује карту за повратак.

Када је реч о немирима у предграђима, у којима највише живе припадници досељеника, а међу којима, опет, има доста оних муслиманске вероисповести, медаља такође има две стране. Нереде нису правили из жеље за доминацијом, већ зато што су се осетили угроженим, верујући да крајње десничарска оријентација код неких од припадника снага реда, дефаворизује њихово равноправно прихватање у друштву.

Такође, они који су се бунили, инспирацију су нашли у вековном и традиционалном француском бунтовништву, па је и то нека врста потврде интегрисања. Много тога треба приписати и социјалном, а не верском раслојавању. У предграђима, где има највише досељеника муслиманске вероисповести, живе углавном они који обављају најтеже и најслабије плаћене послове, или њихови потомци. Они који успеју финансијски да се еманципују, живе на другим местима, и тамо не праве нереде. Зинедин Зидан је, као муслиман, био капитен француске фудбалске репрезентације, играо је за своју земљу пуним срцем, а уз њега су за "триколоре" навијали многобројни његови земљаци Алжирци. Таквих примера има много.

Огроман број француских муслимана је одан земљи у којој живи и чији су, велики број њих, држављани. Треба се присетити не тако давне серије атентата, када је Исламска држава бацила фатву на Француску и тражила од муслимана који живе у овој земљи да се на сваки начин прикључе верском рату, да убијају, ако не могу другачије, гажењем људи на пешачким прелазима, а чак ако им и то не пође за руком, да бар пљуну Француза на улици. Осим неколико атентатора, од којих су многи стигли из иностранства, мада су почињени стравични масакри, у земљи са шест милиона муслимана, масовних убистава на сваком кораку и пљувања није било. Главу професору одсекао је Чечен.

Фото АП

Лука, Мохамед, Тома, Брајан...

- МЕЂУ ухапшенима током недавних нереда било је много оних за које би се могло рећи да потичу из имиграције, али исто тако и оних који се зову Кевин или Матео - поручио је министар унутрашњих послова Жералд Дарамен. - Првих 20 имена по бројности међу ухапшенима, по азбучном реду, јесу Адам, Алекси, Али, Брајан, Давид, Дилан, Енцо, Жордан, Иго, Јасин, Јанис, Лука, Максим, Мохамед, Насим, Натан, Никола, Рајан, Тео и Тома.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.

15. 12. 2024. у 13:55

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

Коментари (0)

ДВАДЕСЕТ ГРАДОВА ОБОГАЋЕНО УРБАНИМ ВРТОВИМА У ОКВИРУ ПРОЈЕКТА : „Никло као ја“