УМЕСТО РЕПАРАЦИЈЕ ДОБИЛИ ИЗВИЊЕЊЕ: Латиноамеричке и карипске земље остале без финансијске надокнаде због европског ропства
Латиноамеричке земље су се надале да ће од Европљана добити репарацију за ропство због кога су пропатиле кроз историју, али су ових дана у Бриселу уместо тога добиле – извињење.
Велика очекивања била су од самита 60 земаља – 27 из ЕУ и 33 из Заједнице латиноамеричких и карипских држава (ЦЕЛАЦ) – на састанку који је одржан први пут после осам година, с циљем даљег међусобног приближавања.
Један од каменова спотицања у том приближавању је и питање ропства. Учеснице из Латинске Америке су се надале конкретној своти којом би делом дошло до задовољења тешких патњи предака, али то није ушло у заједнички текст.
- Признајемо и дубоко жалимо због неизрециве патње нанете милионима мушкараца, жена и деце као резултат трансатлантске трговине робљем – истиче се у закључцима.
Подвлачи се и пуна приврженост принципима да су ропство и трговина робљем, укључујући и трансатлантску трговину, биле ужасне трагедије у историји човечанства, не само због овог гнусног варварства, већ и због њиховог обима, организованог карактера и негирања, као и због тога што трговина робљем представља злочин против човечности.
И, то је све. Додато је и то да су се латиноамерички учесници позвали на план репарације у десет тачака, али не и како ће се ЕУ према томе односити. Тај план је још 2014. године разрадило 14 карипских земаља које траже од Велике Британије, Француске, Холандије, Шпаније, Португалије, Данске, Шведске и Норвешке финансијску надоканду за афричко робље и њихове потомке између 16. и 19. века.
Уместо репарације, земље ЕУ су одлучиле да инвестирају 45 милијарди евра у латиноамеричке и карипске земље, али пре свега да би се на тај начин супротставиле кинеској конкуренцији. То се пре свега односи на инфраструктуру и чисту енергију.
Очекивао се и даљи помак у примени трговинског споразума с Аргентином, Бразилом, Парагвајем и Уругвајем, који је потписан још 2019. али није парафиран. Званично, због односа Бразила према очувању природе, али је јасно да се ту крије и брига за европске пољопривреднике.
НЕСЛОГА И ОКО УКРАЈИНЕ
Споразума није било ни око рата у Украјини. Брисел је хтео да се у текст унесе осуда Русије, али се све свело на забринутост. После дугих преговора закључено је да сви хоће мир, али да се разликују путеви како да се до тога дође. Највећи противници осуде Москве били су Куба и Венецуела, док је Никарагва чак одбила да потпише и овако ублажени текст.
НОВЕ СВЕТСКЕ СИЛЕ УКЉУЧИЛЕ СЕ У СУКОБ У УКРАЈИНИ: "Две на страни Путина, две жестоко против Руса"
СУМЊЕ у подршку САД Украјини у случају победе Доналда Трампа на председничким изборима мучиле су све оне којима је циљ да се Кијев обрани од руске агресије. Трамп је победио и тек треба видети у ком ће смеру кренути његова политика, али сва та дешавања засенила су други важан однос у том, ионако компликованом, односу.
22. 11. 2024. у 09:14
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
СКАНДАЛ ТОКОМ ПОСЕТЕ Снимак Макронa: "Они су тотални кретени", рекао после повика да је "Француска одговорна за крвопролиће"
"ОНИ си потпуни кретени", рекао је француски председник Емануел Макрон о прелазном телу и додао да "никада нису смели да га смене".
22. 11. 2024. у 13:07 >> 13:17
Коментари (0)