НАТО УЛАЗИ У ПОДВОДНУ ТРКУ: Нове претње у руским водама

РУСКА морнарица је претрпела ударце у рату са Украјином, укључујући потапање "Москве", водећег брода Црноморске флоте, у раним данима рата. Међутим, упркос проблемима површинске флоте, стварна претња коју Русија представља за НАТО вреба у дубинама.

Фото: Shutterstock/Илустрација

Највећи део руских улагања у поморство усмерен је у њену високотехнолошку подморничку флоту. Руске подморнице се сматрају застрашујућом силом, а Америка, заједно са својим НАТО савезницима, занемарила је тај сегмент, пише „Њузвик“.

- Русија је од 2014. године улагала у своје подводне капацитете, пре свега у подморнице. Постоји низ руских конвенционалних и и нуклеарних подморница које су пуштене у рад протекле деценије – рекао је за „Њузвик“ пензионисани адмирал Игор Кабаненко, бивши први заменик начелника одбране Украјине и начелник штаба украјинске морнарице.

Остаје питање колико добро је Русија одржавала своју подводну флоту, али приметна је забринутост Запада у погледу подводног арсенала Москве. Њега чини 11 подморница са балистичким ракетама на нуклеарни погон. Русија такође има своје подморнице са крстарећим ракетама на нуклеарни погон, укључујући и подморнице класе Јасен.

У међувремену, капацитети НАТО-а за борбу против подморница су „атрофирали након Хладног рата“, јер је „пажња усмерена на другу страну“, рекао је Ник Чајлдс, виши сарадник за поморске снаге у Међународном институту за стратешке студије.

Приступање Финске алијанси, са чланством Шведске на помолу, довело је у фокус питање руских подморница. Укључивање нордијских земаља у НАТО не само да проширује границу коју савез дели са Русијом, већ угрожава безбедност њених критичких поморских база.

Нове претње и „чудни путеви“

Кољско полуострво, где Русија базира своју кључну Северну флоту велики део свог нуклеарног арсенала за одвраћање, одувек је било најважнија војна област за Совјетски Савез и данашњу Русију“, каже Марк Грув, предавач у Центру за поморске студије на краљевском морнаричком колеџу Дартмут.

Овај арктички регион могао би опет да постане линија фронта, јер односи између НАТО-а и Москве постају све затегнутији.

- Проширење НАТО-а, у главама Руса, несумњиво изазива забринутост у погледу одрживости и безбедности тих објеката, као и саме Северне флоте – рекао је Грув.

Укључивање Финске и Шведске у НАТО, вуче алијансу ближе полуострву. То може значити да руске подморничке базе потпадају под „потенцијалну артиљерију дугог домета“, каже Гем Херд из Европског центра за безбедносне студије Џорџ К. Маршал.

Али, исти принцип важи и за руску Балтичку флоту смештену у Калињинграду, руској области смештеној између Пољске и Литваније. Нордијско ширење НАТО-а имало је „огроман ефект“ у тој области, рекао је Грув, претворивши Балтик у „НАТО језеро“.

- То чини да руска Балтичка флота делује рањиво – додао је.

Рат у Украјини стога мења поморску ситуацију, не само у Црном мору, већ и у Баренцовом мору око Кољског полуострва, северног Атлантика и Балтичког мора. А то су "значајне и потенцијално дуготрајне промене", рекао је Кабаненко.

У том контексту су се московске подморнице кретале "чудним рутама", одступајући од путања које би очекивали западни званичници одбране, приметио је британски министар одбране Бен Волас током посете Вашингтону средином априла. Он је рекао да је Велика Британија пратила путеве руских подводних бродова у северном Атлантику, Ирском мору и Северном мору "што иначе не би радили".

Руске подморнице на нуклеарни погон такође су примећене "код обала Сједињених Држава и на Медитерану и другде дуж европске периферије", рекао је за "Њузвик" Мајкл Петерсен, директор Руског института за поморске студије на Америчком војном факултету.

Асиметрично ратовање и подводни каблови

Али руске подморнице нису само стратешко нуклеарно средство одвраћања. Појављује се нови подморнички рат, кажу стручњаци, стварајући забринутост од "ратовања на морском дну".

Тони Радакин, шеф оружаних снага Велике Британије, сугерисао је почетком године да би Москва могла да "изложи ризику и потенцијално искористи светски информациони систем, а то су подморски каблови у океанима и морима широм света". Говорећи за лондонски "Тајмс" у јануару, он је рекао да је дошло до "повећања руских подморских и подводних активности" и да је Русија "појачала способност да угрози те подморске каблове и потенцијално их искористи".

Ова нова тактика је укорењена у променама у руском војном размишљању почетком 21. века.

- Схватили су да једноставно не могу да се такмиче са Западом по обиму, па су развили идеју интегрисаног ратовања - рекао је за "Њузвик" британски политичар и стручњак за руску војну стратегију Боб Сили.

Русија је желела да ублажи војну асиметрију, па је развијала нове способности где би могла да поткопа западну војну доминацију, због чега је почела да циља интернет каблове и цевоводе, додао је Сили. Чини се да руске подморнице све више надгледају области у Северном мору, укључујући операције вађења нафте, рекао је за "Њузвик" Пол ван Хофт, виши стратешки аналитичар у Хашком центру за стратешке студије.

Ратовање на морском дну је област у коју је Русија „уложила знатне количине новца“, рекао је Чајлдс, фокусирајући се на технологију као што су подморнице за специјалне мисије. То је такође област у којој НАТО лидерима "тек сада постаје јасно да морају да се помуче да би се супротставили таквим претњама“, рекао је Чајлдс.

Савремени свет зависи од подводних каблова, који су ван видокруга, али су од огромног значаја, рекао је Грув. Уз растућу забринутост око подморских оптичких веза и енергетских цевовода након прошлогодишње експлозије Северног тока, стручњаци кажу да су лидери коначно схватили да је претња стварна и присутна.

У фебруару је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг најавио стварање ћелије за координацију критичне подморске инфраструктуре.

- Као одговор, НАТО савезници су значајно повећали своје војно присуство око кључне инфраструктуре, укључујући бродове и патролне авионе - наводи се у саопштењу за јавност.

Могућност подводне битке, са подморницама, све већом употребом подводне технологије без посаде и асиметричним ратовањем, апсолутно би требало да забрине НАТО, кажу стручњаци. Све у свему, морнарице НАТО-а су "колективно значајно јаче од руске", али је противподморнички рат, у свим његовим облицима, "изазован посао", рекао је Чајлдс.

НАТО улази у подводну трку

Последњих година догодила се усаглашена промена у свести о НАТО-у, кажу експерти. За време односа из доба Хладног рата, "најтоплије је било под водом", рекао је стратешки аналитичар Фредерик Мертинс. Ипак, након тензија из 20. века, земље НАТО-а скренуле су поглед са рата испод таласа, кажу стручњаци. Москва, међутим, није.

Током протеклих 30 година, земље НАТО-а "нису посебно размишљале о томе", додао је његов колега Ван Хуфт, док нису успевале да проуче потенцијалне противнике.

Иако Русија у то време није могла да произведе значајан број напредних подморница, Москва је инвестирала у нове дизајне. Упркос релативно малом броју подморница у Русији, оне су оно што је познато као "мултипликатор снага", додао је Грув, што значи да московска флота може да има "стратешки ефекат несразмеран том малом броју".

Последњих година, "НАТО морнарице су потрошиле много времена и труда на оживљавање својих вештина подморничког ратовања“, рекао је Чајлдс. Ово укључује иницијативе попут нових поморских патролних авиона који имају добру способност праћења подморница.

Ипак, НАТО можда и даље има проблем да прати чак и мали број подморница током дужег временског периода, тврде стручњаци, иако су мишљења подељена о томе колико је НАТО сада спреман да се супротстави једном од најјачих руских војних оружја.

Након споријег почетка, неки стручњаци кажу да је НАТО сада једнак или превазилази руске подморничке способности. Али Москва је схватила "да нисмо довољно улагали у ову област, тако да можда врше притисак на те слабе тачке", додао је Ван Хуфт.

Слање подморница у светске океане подсећа Запад на последице директне конфронтације са Русијом због Украјине и подсећа да Москва може директно да угрози градове широм Америке, рекао је.

БОНУС ВИДЕО: БУГАРИ НЕ ЖЕЛЕ НАТО - На протестима у Софији тражи се војна неутралност и мир у Украјини

Препоручујемо

Свет

12 39

БАХМУТ ПОТПУНО ОСЛОБОЂЕН: Пала тврђава украјинске одбране (ФОТО)

20. 05. 2023. у 15:13

Свет

5 5

МАКРОН СЕ ПРАВДА РУСИЈИ: Париз не учествује у рату против Москве

15. 05. 2023. у 22:19

Панорама

0 0

ДОКТОР ОБЈАСНИО: Шта у ствари значи умрети "природном смрћу" - није баш сасвим једноставно

20. 05. 2023. у 10:36

Панорама

0 0

УПЕЦАО ШАРАНА ЉУДСКЕ ВЕЛИЧИНЕ: "Неман" какву нисте видели - сада му се сви захваљују што га је извукао из језера (ВИДЕО)

20. 05. 2023. у 09:28

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације