КИНА ЈАЧА НУКЛЕАРНУ ОДБРАНУ: Успешан тест противбалистичке ракете забринуо САД и Индију

КИНА је још једном тестирала своју способност пресретања ракета средњег курса, повећавајући преживљавање свог нуклеарног арсенала на копну против нуклеарних претњи из САД и Индије, пише Азија Тајмс (Asia Times).

Фото Танјуг/АП

Пресретање на средини курса нуди најдужи временски оквир за успешно пресретање. У тој фази лета, долазећа ракета више нема погон и прати предвидљиви балистички лук при поновном уласку у атмосферу, омогућавајући испаљивање више пројектила пресретача.

Извор напомиње да је кинеско Министарство одбране саопштило да је тест обављен на кинеској територији и да није био усмерен ни на једну другу земљу, иако није рекао да ли је циљ погођен, колико је ракета пресретача испаљено и где су слетеле.

У том тесту, Кина је можда користила свој пресретач ракета HQ-19, за који Удружење за контролу наоружања напомиње да је сличан америчком ТХААД (Terminal High Altitude Area Defense THAAD), при чему је претходни систем имао домет од 1.000 до 3.000 километара и дизајниран за пресретање на средњем курсу против балистичких ракета средњег домета (ИРБМ).

Ово није био први пут да Кина тестира своју противракетну одбрану. Прошлог октобра, Азија тајмс је известио о успешном кинеском копненом тесту пресретања на средини курса, при чему је кинеско Министарство одбране нагласило да је био дефанзивни и да није усмерен ни на једну земљу.

Фото: Танјуг

Упркос тој безазленој изјави, тест показује способности кинеске противракетне одбране против америчких интерконтиненталних балистичких пројектила (ИЦБМ) и ИРБМ у Пацифику.

Тест би такође могао да буде у складу са напорима Кине да повећа преживљавање свог нуклеарног арсенала на копну, који може деловати као „сунђер за ракете“ да одвуче долазеће ракете из насељених подручја и примора противника да лансира више пројектила за успешан напад. Такође, кинески копнени арсенал обезбеђује способност првог удара, упркос њеној дуготрајној политици „први не нападамо”.

С обзиром на то, кинеска октобарска тестирања пресретања ракета такође су у складу са њеним напорима да побољша преживљавање свог нуклеарног арсенала, који је сада критичнији у време надметања великих сила са САД и растућих тензија у Тајванском мореузу.

Азија тајмс је прошлог месеца приметио да Кина, вероватно уз помоћ Русије, има за циљ да повећа свој нуклеарни арсенал са садашњих 400 бојевих глава на 1.500 до 2035. године. Са 700 бојевих глава, Кина ће има могућност другог удара, да изводи ограничене ударе на ратишту и ставља је у бољу позицију да прети нуклеарним оружјем.

Напори Кине да повећа свој нуклеарни арсенал и побољша његову способност преживљавања могу такође бити одговор на побољшања САД и Индије својих нуклеарних средстава одвраћања.

Овог месеца, Азија тајмс је известио о америчком НГРВ (Next Generation Re-entry Vehicle NGRV) следеће генерације, које има повећану моћ преживљавања, смртоносност и прецизност. НГРВ такође има модуларни дизајн и отворену архитектуру, омогућавајући уградњу будућих дизајна бојевих глава које имају повећану прецизност и ефикасност против ојачаних циљева као што су силоси ракета на копну.

У вези с тим, прошлог априла, Азија тајмс је известио о америчким плановима да уведу ЛГМ-35А Сентинел (LGM-35A Sentinel )да замени дуготрајни ЛГМ-30Г Минутмен 3 (Minuteman III) као основу свог нуклеарног одвраћања на копну.

Као и код НГРВ-а, ЛГМ-35А Сентинел има модуларни дизајн и отворену архитектуру, омогућавајући лаку замену застарелих и застарелих компоненти и интеграцију нових безбедносних мера, система за навођење и помагала за продирање пројектила.
Што је најважније, ЛГМ-35А Сентинел има побољшан товарни капацитет у поређењу са ЛГМ-30Г Минутмен 3 што му омогућава да носи веће терете и повећава флексибилност његове мисије. ЛГМ-35А Сентинел може да носи до три бојеве главе или повећана помагала за продор.

Фото: Принтсцреен/Јутјуб/World Affairs

Кина можда гради своју противракетну одбрану и против Индије осим САД. Прошлог августа, Азија тајмс је известио о успешном индијском тестирању балистичке ракете (СЛБМ) лансиране са подморнице ИНС Арихант (INS Arihant) која носи нуклеарне балистичке ракете (ССБН). Највероватније, Индија је током тестирања користила свој СЛБМ Сагарика, који има релативно кратак домет од 700 км и може да носи бојеву главу од 1 тоне.

То значи да индијска ССБН флота мора да маневрише близу ВСУских вода да би лансирала своје ракете, што их излаже ВСУском нападу и негира логику постојања ССБН. Свесна кратког домета Сагарике, Индија је 2020. године тестирала К-4 СЛБМ, који има домет од 3.500 км, у могућем покушају да реши недостатке свог нуклеарног одвраћања на мору.
Поред тога, Индија је већ предузела кораке да успостави стратешке ракетне снаге усред обновљених граничних тензија са Кином и вероватно лошег састава за одвраћање. Прошлог децембра, Азија тајмс је известио да је Индија започела изградњу подземних ракетних база у својим пограничним државама са Кином.

Ове базе имају за циљ да заштите индијски ракетни арсенал од превентивних напада и да му омогуће брзи противудар. Поред тога, Индија би ускоро могла да набави до 120 балистичких пројектила кратког домета (СРБМ) Пралаи са дометом од 150-500 км за употребу против концентрације кинеских трупа дуж линије стварне контроле (ЛАЦ) између две земље.

Међутим, Индија има ниску стопу производње балистичких пројектила, и даље се ослања на старински Притви СРБМ (Prithvi SRBM) из 1980-их као своју главну тактичку балистичку ракету. Индија тек треба да у потпуности уведе друмске-покретне балистичке ракете, са ограниченим залихама пројектила Схауриа и Прахар (Shaurya и Prahaar).

Иако Индија има суперсоничну крстарећу ракету Брахмос, то оружје може бити прескупо да би се користило у великом броју.

С обзиром на то, Хсиао-Хуанг Шу (Hsiao-Huang Shu) у извештају за 2021. за Институт за националну одбрану и безбедност, истраживачки центар са седиштем на Тајвану, примећује да успешни кинески тестови против балистичких пројектила показују да је близу остваривања својих циљева за противракетни одбрамбени систем, који има за циљ да се супротстави америчком распоређивању оружја средњег домета у Пацифику, и неутралише претњу индијског нуклеарног удара.

Шу каже да спор развој америчког оружја средњег домета, невољност њихових азијских савезника да удоме такво оружје и поновљени неуспеси њиховог програма хиперсоничног наоружања значе да је мало вероватно да ће Кина ускоро бити застрашена. Због тога, он каже да би кинеска противракетна одбрана требало да буде у стању да се ефикасно супротстави америчким ракетним претњама.

БОНУС ВИДЕО - „Гранит 2023“ - Припреме за приказ способности Војске Србије

Препоручујемо

Економија

0 1

"ФАЈНЕНШЕЛ ТАЈМС": Запад живи у заблуди да може да смањи економску зависност од Кине

17. 04. 2023. у 21:20

Свет

1 6

КИНА ТЕСТИРАЛА НОВУ ХИПЕРСОНИЧНУ РАКЕТУ: ИЦБМ ДФ-27 може да продре у одбрамбене системе на копну САД

14. 04. 2023. у 22:08

Познати

0 0

Знате ли ко су били родитељи Ане Бекуте

20. 04. 2023. у 22:59

Познати

0 0

ЛЕПА ИСКРЕНА: Толико сам пукла на коцки да сам могла да банкротирам - људи мисле да не излазим из казина

21. 04. 2023. у 08:40

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације