СТРАХ ОД АТОМСКОГ РАТА МЕЊА ЈАВНО МЊЕЊЕ: У Немачкој захтеви да се дипломатија стави у први план

НЕМАЧКО јавно мњење према рату у Украјини и његовим последицама, због могуће ескалације у правцу глобално нуклеарног сукоба, драстично се мења. Импресивно окупљање у Берлину фебруара прошле године, у знак солидарности са Украјином, остало је у историји, а упркос каснијим мировним поворкама и уличним молитвама, све је очигледније разилажење у табору ненасилних демонстраната који се залажу за мир.

Фото: Профимедиа/Илустрација

Симптоматична је реакција на отворена писма, у којима мање или више познате личности из културног, научног и религиозног живота заступају заустављање испоруке оружја и мировне преговоре, пишу немачки медији. Бискуп Фридрих Крамер, повереник за мир Евангеличке цркве Немачке, изложен је жестокој критици, јер се међу првима изјаснио против испорука оружја и упозорио да наоружавање може да донесе атомски рат, те жели "да се дипломатија стави у први план".

Главни задатак је, сматра, потписивање примирја, да би се потражио пут без насиља. Додаје да је то веома сложено и да представља велики изазов. Међутим, очекује да "власти буду маштовитије уместо да оружјем подгревају рат који ће однети стотине хиљада живота".

Лариса Мајер, са Универзитета Билефелд, наводи пример "Манифеста за мир", који су иницирале политичарка Левице Сара Вагенкнехт и феминистикиња Алис Шварцер. Њихову онлајн петицију парафирао је и Тино Крупала, председавајући Алтернативе за Немачку (АфД), која се у систему уставне заштите третира као потенцијално екстремно десничарска.

Истовремено, на годишњицу почетка рата су између осталог Зелени позвали на демонстрације солидарности са Украјином. Лариса Мајер поручује: "Сада имамо различите актере, који не мобилишу људе заједно, већ наступају паралелно, или чак једни против других", и додаје да је приметна тенденција поларизовања.

Све су учесталији и масовнији протести против атомског наоружавања НАТО. Кристијан Гола, који је осамдесетих година прошлог века учествовао у бонским демонстрацијама против стационирања атомских ракета НАТО, после године рата у Украјини залаже се за друштвену дебату и поставља питање да ли оружје заиста помаже.

Већ 40 година ангажован у мировном покрету, очекује нове импулсе од ускршњих маршева током овог викенда. Гола и његов тим подстичу грађане да узму учешћа у традиционалним протестима против рата и наоружавања и позивају људе да пошаљу електронско писмо Олафу Шолцу са мотом: "Господине канцеларе, заложите се за преговоре!"

Немачка је имала, додуше, користи од наводне безбедности америчког нуклеарног кишобрана, али се и даље суочава са директним ризиком нуклеарне ескалације. Бивша Западна Немачка створила је снажан пацифистички покрет, док у бившој Источној грађани имају мање непријатељски став према Русији, што питање контроле наоружања у овој земљи чини додатно осетљивим.

Овакво нуклеарно балансирање, како га назива "Дојче веле", производи напетост на домаћем и евроатлантском терену. Свако неслагање, међутим, потиснуто је у други план по избијању рата у Украјини. Неки зелени политичари, традиционално оштри критичари нуклеарног оружја, сада су међу најгласнијим присталицама Украјине. У међувремену, званичници НАТО користе сваку прилику да покажу да су пропали напори Русије да их подели.

НА ДВЕ СТОЛИЦЕ

НЕМАЧКА није атомска сила и подржава покрет за укидање атомског оружја, али је део нуклеарне стратегије САД. У светлу рата у Украјини и укидања контроле наоружања из доба Хладног рата, уравнотежени приступ земље под све је већим притиском. Да је Хладни рат постао нуклеарни, вероватно би почео на немачком тлу, тврде аналитичари. Чињеница да је састанку потписница Споразума о неширењу нуклеарног оружја 2022. у Бечу Немачка присуствовала као посматрач, све говори.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације