УКРАЈИНСКА КОНТРАОФАНЗИВА ОСУЂЕНА НА НЕУСПЕХ: Без интервенције НАТО трупа Кијев нема шансе на успех
УКРАЈИНА већ има критично мало расположивог људства и има потешкоћа са мобилизацијом додатних трупа.
У изјавама прошлог викенда, украјински министар одбране Олескиј Резников је наговестио да би украјинска пролећна офанзива могла бити неизбежна. Зеленски је рекао да су оружје, муниција и обука коју су његовим трупама пружене са Запада од кључне важности за омогућавање његовој земљи да настави да пружа отпор, али је такође упозорио да би без више такве помоћи Украјина могла да изгуби рат. Битније питање је: да ли би успешна пролећна офанзива могла да постави терен за украјински пораз?
У овом тренутку се наводи да украјинске оружане снаге (ВСУ) имају до 700.000 војника. Руска војска у Украјини могла би да буде и до 300.000. Али та бројчана предност Украјине вара. Од данас, ВСУ мора да постави значајан број војника да брани северозападни квадрант своје земље насупрот белоруске границе. Пут спаса за целокупно украјинско друштво и војску зависи од тога да западни коридор остане отворен од Пољске кроз који НАТО снабдева залихе и оружје.
Ако се тај пут пресече, рат за Украјину је готово завршен. С обзиром да би руске трупе стациониране у Белорусији могле да покрену изненадни напад на југ, Кијев мора да задржи јаку одбрану тамо. Исто тако, Зеленски мора да задржи снажну одбрамбену границу против новог руског упада у пограничне области Суми и Харков. Велики број војника такође добија дужност да брани Кијев.
У међувремену, постоји линија фронта дуга око 1.000 км која апсорбује лавовски део свих украјинских трупа и залиха. Постоје три главна правца која су у одбрамбеним борбама са руским трупама даноноћно: Сватово-Кремена на североистоку, Бахмут/Донбас на централном истоку и Авдејевка на југу. У безбедној зони у централној Украјини налази се око 80.000 војника ВСУ који су, како се извештава, опремљени углавном опремом коју је испоручио НАТО, прошли су одређену обуку из земаља НАТО-а и добро су одморни.
Иза линија фронта на истоку, Русија наставља да гради сложене одбрамбене објекте. Један од највећих неуспеха Русије у првој години рата био је њихов неуспех да припреме било какве одбрамбене позиције иза линија фронта. У септембру, Залужни је покренуо изненадни контранапад у области Харкова који је Русију ухватио потпуно несвесну и разбио их, потискујући Русију више од 100 км на исток.
Путинове снаге су имале само мали број војника на северу и нису изградиле одбрамбене положаје у случају контранапада. Изгледа да је та лекција научена. Напад на отвореном терену, на добро изграђене одбрамбене позиције, је веома скупа ствар за сваког нападача. Русија је на тежи начин сазнала колико су такве операције скупе (као Вагнер у Бахмуту), а Украјина би се такође суочила са истим изазовима ако нападне руске одбрамбене линије.
Како је Вашингтон пост истакао у недавној анализи, већина украјинскоих војника које је Запад обучавао од 2014-2022 је убијена или рањена, остављајући углавном регрутну војску да води борбе. Украјинци су се до сада борили жестоко и храбро, због чега Вагнер тек треба да потпуно заузме Бахмут. Али одбрана линија ровова и бункера захтева много мање вештине него офанзива. Не треба да нас чуди ако се Украјина покаже да је мање ефикасна у офанзиви и да претрпи више жртава него што има у одбрани.
ШТА МОЖЕ БИТИ СЛЕДЕЋЕ
Русија је у процесу настоји да прошири своју активну снагу за 400.000 до краја године. Насупрот томе, како је објавио Вол стрит Џурнал, Украјина је скоро исцрпила свој ефективни фонд војне снаге. Једноставно нема стотине хиљада способнијих бораца за мобилизацију. Болна реалност је јасна: чак и ако Украјина спроведе успешну офанзиву овог пролећа или лета, вероватно је искористила последњу велику офанзиву. Чини се да је чешки председник Петр Павел дошао до истог закључка.
Павел је 19. марта рекао да ће Украјина имати „само један покушај да изведе велику контраофанзиву... (и) ако (Украјина) одлучи да покрене контраофанзиву и не успе“, упозорио је чешки председник, „биће изузетно тешко добити средства за следећу.” Чинило се да је неименовани званичник НАТО-а поновио ту забринутост, додајући да ће „следећих шест месеци бити кључни период у рату“.
Зеленски је од самог почетка био упоран да неће преговарати ни о једној украјинској земљи за мировни споразум. Украјински председник је још прошлог понедељка изјавио „ослободићемо сваки град, свако село наше државе“ и пркосно обећао да ће истерати и Русију са Крима. Ако Украјина настави да гура своје људе на офанзивне ударе и одбија да размотри било какво споразумно решење које би довело до тога да нека територија остане под руском контролом, постоји могућност да би украјинска армија, као институција, могла да пропадне, доводећи Кијев поново у опасност од руског напада.
НАЈБОЉИ СЦЕНАРИО ЗА УКРАЈИНСКУ ПРОЛЕЋНУ ОФАНЗИВУ
Пролећна офанзива Зеленског могла би да успе да пробије рупу у руским линијама, потенцијално забивши дубок клин у садашње руске линије у правцу Мелитопоља. Намера би била пресецање руских линија снабдевања на пола, пресецањем копненог моста према Криму. Постизање тог циља би такође заробило знатан број руских трупа на југу између Мелитопоља и Херсона.
Иако то крајње стање звучи импресивно и позитивно за Кијев, мало аналитичара разматра „шта следеће“ аспект рата. Русија и даље има најмање 100.000 војника који још нису распоређени на линије, а покушавају да додају стотине хиљада војника својој војсци пре краја године. У случају да Украјина успешно прође тренутне руске линије да заузме Мелитопољ, ВСУ би исцрпио своју офанзивну снагу и имао би мало више од мале резерве и територијалне граничне трупе на располагању за будуће операције.
Кијев би морао одмах да почне да се укопава против очекиваног руског контранапада, који би супротставио нове трупе истрошеним украјинским снагама. Неизвесно је да би Украјина могла да одржи линије против усаглашеног контранапада. Али већи проблем: Украјина ће потрошити своју последњу офанзивну снагу на нивоу ратишта и мораће да створи још једну офанзивну снагу да би имала било какву наду да ће истерати Русију из остатка Луганске, Доњецке, Запорошке и Херсонске области.
Како је Волстрит џорнал известио крајем марта, Украјина већ има критично мало расположиве људства и има потешкоћа да мобилише додатне трупе. Чини се мало вероватним да би, након губитака које би претрпели у пролећној или летњој офанзиви, били у стању да сакупе још једну огромну снагу којом би истерали Русију са остатка својих земаља.
Штавише, у случају да се њене снаге врате у Мелитопољ, Путин би коначно могао да одлучи да прогласи ванредно стање и потпуну мобилизацију како би ојачао своју војску, не чекајући да се пријави 400.000 добровољаца. Преостало би премало украјинских трупа да би чак браниле своје добитке, а још мање да би могле офанзивно да потисну још више руских трупа из украјинских земаља. У случају успешне украјинске вожње до Мелитопоља, нејасно је где би Кијев икада нашао људство да истера преосталу – и растућу – руску војску из Кијева у било којој наредној фази рата.
И то може представљати најбољи сценарио. Ако украјинска офанзива пропадне или не добије велику снагу, Украјина можда неће моћи да нанесе довољно тешку рану Русији и тада би могла бити у опасности од снажног непријатељског контранапада. Било како било, било успешно или неуспешно, не постоји јасан пут да Украјина победи у рату и истера Русију са своје земље.
НЕПРИЈАТАН ЗАКЉУЧАК
Ништа у животу никада није загарантовано, а барем теоретски, могуће је да би Украјина, уз подршку Запада, некако могла да има веома успешну пролећну или летњу офанзиву и потисне руске трупе назад на запад. Ипак, како је ова анализа открила, основе које би постојале чак и након украјинског успеха могле би оставити војску Зеленског толико ослабљеном да не може да брани чак ни нову линију фронта, а камоли да прикупи будућу људску снагу неопходну за покретање остатка руске војске ван Украјине.
Будућа анализа ће испитати изгледе за руску офанзиву 2023. године, али Путинове снаге ће се такође суочити са великим изазовима да покушају да остваре војну победу. Ипак, до сада би свима требало бити јасно да без директне интервенције копнених снага НАТО-а, Украјини готово сигурно недостају капацитети (посебно у људским ресурсима) да икада отера Русију са своје територије.
С обзиром на ту вероватноћу, чини се неразумним наставити покушавати да тражи исход који је вероватно војно недостижан и уместо тога тражити најбољи дипломатски крај који ће окончати бесмислену смрт украјинског народа, зауставити беспотребно уништавање украјинских градова и сачувати што је више могуће украјински суверенитет. Игнорисање равнотеже снага која снажно фаворизује Русију док се нада да Украјина може скупити потребну снагу да извоје одлучујућу победу на бојном пољу – док одбија било какво разматрање решења преговорима – могло би на крају да постави основу за много веће борбене трошкове за Кијев, и то под условима који су повољнији за Москву.
Препоручујемо
ЗЕЛЕНСКИ ПРЕТИ МОСКВИ: Руске снаге још могу да оду, иначе ће бити уништене
03. 04. 2023. у 20:42
КИЈЕВ СПРЕМАН ЗА КОНТРАОФАНЗИВУ: Формирао осам бригада са око 40.000 војника
01. 04. 2023. у 00:03
АЛАРМАНТНО! "ПРИПРЕМИТЕ ЗАЛИХЕ ЗА 72 САТА": Европа пред катастрофом, a ове земље у опасности
У ИЗВЕШТАЈУ о цивилној и војној спремности Европе, који је објављен у среду, наводи се како би становници Европске уније требало да прикупе залихе неопходних потрепштина у случају избијања рата или неке друге велике опасности, пише "Њузвик".
04. 11. 2024. у 16:15
ПУТИНУ У ПОМОЋ СТИЖЕ НАЈЕЛИТНИЈА ВОЈСКА: Шта је "Олујни корпус", једна од најмоћнијих специјалних јединица на свету
СЕВЕРНОКОРЕЈСКА појачања долазе усред назнака да се Русија бори с попуњавањем својих снага.
30. 10. 2024. у 12:37
КРИЛИ ЉУБАВ: Бане Мојићевић ПРИЗНАО за везу са Миленом Ћеранић
ПЕВАЧ Бане Мојићевић изненадио признањем.
04. 11. 2024. у 13:02
Коментари (4)