ЕВРОПА ОПЕТ ПОД ОПСАДОМ МИГРАНАТA: Највише избеглица и Сирије, Авганистана и Турске (ФОТО/ВИДЕО)
СТАРИ континент нашао се под новим мигрантским ударом и то таквим да је талас придошлица умало потукао рекорд из 2015. године, кад је у Европи букнула мигрантска криза без преседана.
Највише азиланата је из Сирије, Авганистана и Турске, али су апсолутни бројчани максимум достигле и пријаве пристигле из Индије, Бангладеша, Грузије и Северне Африке. У алармантну статистику нису укључени Украјинци, који не морају да подносе захтев за азил, па у земље ЕУ улазе без те врсте документације и тако се и не региструју као избеглице.
Главни фокус је на западнобалканској рути, коју користи три пута више избеглица него претходне године. - Ово је огроман изазов за ЕУ - упозорава Илва Јохансон, комесарка ЕУ за унутрашње послове.
- Миграције су европски изазов на који је потребан европски одговор - оцењује шефица Европске комисије Урсула Фон дер Лајен и најављује два пилот-пројекта који ће тестирати граничне контроле и регистрацију тражилаца политичке заштите.
Агенција ЕУ за азил, како кажу званичници, веома пажљиво прати и ситуацију у Ирану, али као што још недостају повратне информације из ове земље, нема их ни из многих других држава. Број људи који траже азил у ЕУ је после благог затишја поново висок као пре шест година, па неке земље не могу ни технички да одговоре на изазов, благовремено обраде пристигле захтеве, а камоли да реше све случајеве. Украјинци су добили привремену заштиту чим је избио рат, а у Европу их се доселило 4,7 милиона.
Са престанком пандемије значајно је више оних који поново траже заштиту и на Исланду, у Лихтенштајну, Норвешкој и Швајцарској. Ендрју Мекинли, портпарол за медије Европске агенције за азил, упозорава на тренд наглог увећавања:
- Број захтева за азил у септембру је достигао 98.000. То је 15 одсто више него у августу и највише за последњих шест година. Ово је јасан тренд, али су цифре, ипак, знатно испод 173.000 пријава, бележених месечно током јесени 2015.
Брисел очекује даљи пораст молби за азил. Пораст се приписује бројним сукобима у свету и проблемима са снабдевањем храном. Само је Немачка лане регистровала 244.132 захтева за азил, како је у јануару објавио федерални МИП, позивајући се на Савезну канцеларију за миграције и избеглице (БАМФ). То је било повећање од око 28 одсто у односу на 2021. Већина апликаната дошла је из Сирије и Авганистана. Осим тога, у Немачкој је регистровано више од милион избеглица из Украјине.
ДЕПОРТАЦИЈЕ
ЧЛАНИЦЕ ЕУ изјасниле су се за повећање броја депортација и репатријацију одбијених потражилаца азила. Стопа враћања миграната сада је око 21 проценат. То значи да је од 340.000 странаца који су 2021. морали да напусте ЕУ, отишла малтене само петина (70.500). Како ће се подићи број депортација, прилично је нејасно.
Када је реч о обради захтева, услед повећања пријава број нерешених поступака поново је значајно порастао, на око 548.000.
- Наши капацитети су на ивици - жали се Каролине Етштадлер, аустријска министарка за Европу. - Беч мора да обради 2,5 пута више захтева него лане, јер систем азила у ЕУ не функционише на задовољавајући начин. Неприхватљиво је да се људи крећу кроз две или три земље у ЕУ, а да нису регистровани, те да први пут траже азил у Аустрији. Проблем броја захтева постоји широм Европе. И зато апелујем да покушамо да заиста успоставимо ефикасан, а не само систем на папиру.
ЕУ најмање шест година покушава да у закон претвори циљ о смањењу броја миграната. Европска комисија је у више наврата стављала на сто низ законских решења, али до сада државе-чланице нису успеле да се договоре о новим прописима. Земље на спољним границама ЕУ, у које спадају Грчка, Италија, Хрватска, Бугарска, Малта и Кипар годинама се жале на прилив миграната и превелико оптерећење, док земље крајњег одредишта за мигранте попут Немачке, Аустрије и Француске годинама инсистирају да земље ЕУ, преко чијих спољних граница мигранти улазе на тло Уније, буду одговорне за њих и за процедуру издавања азила.
Договор о расподели миграната према квотама или добровољно, више пута је пропадао, подсећа "Дојче веле". Премештање процедуре у центре за азил у јужној Европи, или чак у Северној Африци, није узнапредовало даље од фазе планирања. Земље попут Шведске, Данске, Пољске и Мађарске годинама имају рестриктивну политику према мигрантима са Блиског истока и Африке. Међутим, Данска је управо одустала од свог плана да пренесе процедуре азила у Руанду, због превише практичних и законских препрека.
МИЛИОН ЗАХТЕВА
ЛАНЕ је широм Европе поднето готово милион захтева за азил (966.000), што је убедљиво највише од 2016. Агенција ЕУ за азил (ЕУАА) потврдила је повећање од 50 одсто у односу на 2021. годину и то за свих 27 земаља чланица, плус Швајцарску и Норвешку. Последњи пут сличан број захтева за азил поднет је пре седам година. Посебно велики број молби поднели су Сиријци (132.000) и Авганистанци (129.000).
ЕК је по ко зна који пут покушала да покрене то питање и предложила бољу заштиту спољних граница ЕУ. То би значило спречавање преласка границе дуж "зелене линије", односно ван граничних прелаза. Осим тога, са земљама порекла и транзитним земљама требало би да се преговара о склапању споразума за враћање миграната. Ни то није нов приступ, али ЕК први пут изричито препоручује коришћење развојне помоћи, трговинских споразума и визних прописа као полуга да се закључе споразуми о враћању миграната. Немачка влада се до сада опирала таквом приступу. Канцелар Олаф Шолц понавља да репатријација може да успе само ако се постигну "фер споразуми" са земљама порекла. Шолц се залаже за омогућавање легалног, уместо нерегуларног усељавања, јер су демографски остарелим друштвима у ЕУ потребни квалификовани радници на тржишту рада.
Ограде и зидови већ годинама ничу на спољним границама ЕУ, посебно у Грчкој, Бугарској, Мађарској, Хрватској, Пољској, Литванији и Шпанији. У међувремену, међе се протежу на око 2.000 километара. До пре десет година њима је било покривено само 300 километара границе. И Италија жели да своје луке учини што непропуснијим за имигранте и да наметне строжа правила приватним спасилачким бродовима на мору.
БОНУС ВИДЕО - ЗАПЛЕЊЕНО И ОРУЖЈЕ: Ухапшено више од 600 миграната на подручју Суботице и Хоргоша
Препоручујемо
НАПАДНУТА ПОЉСКА ПАТРОЛА НА БЕЛОРУСКОЈ ГРАНИЦИ: Криза на истоку се продубљује
28. 03. 2023. у 10:05
УКРАЈИНА ДОБИЈА ЗАБРАНУ 20 ГОДИНА! Трампов предлог: "Ако им се не свиђа, имамо и другу варијанту"
ИАКО ће у Овални кабинет Беле куће ући тек за два и по месеца, већ су почеле анализе може ли Доналд Трамп испунити предизборна обећања и донети мир Украјини и Блиском истоку. Према писању "Вол стрит џорнала", који се позива на изворе блиске Трампу, саветници новоизабраног председника нуде замрзавање рата дуж прве линије, консолидацију окупираних територија за Русију, демилитаризовану зону и заустављање интеграције Кијева у НАТО на 20 година.
08. 11. 2024. у 09:02
НАЈЈАЧА СИЛА ЕВРОПЕ НА УДАРУ: Трамп већ запретио - "Платићете високу цену!"
ДОНАЛД Трамп изјавио је прошле недеље како ће Европска унија морати да плати "високу цену" јер није куповала довољно америчких извозних производа. Део европских економиста и банкара упозорава како би победа Доналда Трампа могла изазвати трговински рат који би затим "гурнуо економију еврозоне из спорог раста у потпуну рецесију".
06. 11. 2024. у 20:03 >> 20:04
КАЈИНА ЋЕРКА РАДИ ЗА ТРАМПА Лепотом очарала сина светске звезде: "Имам лепо дете, свидела му се"
ПЕВАЧИЦА Катарина Каја Остојић са 19 година родила је ћерку Николину, а добила ју је из првог брака са кошаркашем Николом Драгојловићем.
08. 11. 2024. у 08:34
Коментари (1)