ФРАНЦУСКА НА НОГАМА Спорни закона о пензионисању пред усвајањем - очекује се одобравање гласањем или провокацијама
БОРБА против пензијске реформе у Француској је јуче ушла у одлучујућу зараван. Незадовољни грађани су поново јуче били на улицама, у моменту док је мешовити одбор Сената и Скупштине изгласавао увећање година за одлазак у пуну пензију, са 62 на 64. Очекује се да закон данас буде усвојен у скупштини, или гласањем, или прокламацијом коју омогућује члан 49.3 Устава.
Лидер крајње левице Жан Лик Меланшон је поручио да се у скупштини наставља "најгора комбинаторика макронизма", уз покушај власти да придобије део републиканаца за свој пројекат. Према прорачунима које је изнела веома гледана информативна телевизија БФМТВ, власти су јуче током дана могле да рачунају на 260 до 285 гласова у скупштини са 577 посланика, па се водила права битка за сваки глас.
Меланшон је такође истакао да не треба веровати у слабљење протеста, у случају да власти покушају силом да прокламују закон. Опозиција евентуално проглашавање закона без гласања пореди са "порођајем форцепсом". То је изазвало и велики гнев синдикалаца. Вођа моћног синдиката "Се-Же-Те" Филип Мартинез је поручио да би тиме дошао у опасност "концепт демократије", с обзиром на то колики се број грађана не слаже с реформом. И лидер синдиката "Се-Еф-Де-Те" Лоран Берже поручује да би то сигурно проузроковало огромну љутњу. Та љутња би могла да се огледа и на улицама.
Истовремено, јуче су поново организоване манифестације широм земље, али је одзив био мањи неко раније. Грађани су се исцрпели, пре свега финансијски, јер не добијају дневнице док су на улицама. Зато се страхује да би следећа етапа могла да буде радикализација протеста. Тим пре што у питању није само пензијска реформа, већ и затварање фирми, поксупљења, енергетска криза...
У Рену је јуче током протеста дошло до мањих сукоба најрадикалнијих с полицијом, а запаљене су и канте за отпатке постављене као барикаде на улицама. Паљевине је било и у Нанту. Протести у Паризу и Лиону су почели поподне. Градске власти Париза су, на захтев полиције, очистиле од смећа, колико се то могло, правац од Инвалида до Италијанског трга, дужином од 5 километара, куда се кретала поворка. То је учињено из безбедносних разлога, јер се у гомили отпада налазило много тога што би евентуално могли да искористе најрадикалнији учесници манифестација, за разбијање излога и сукобе с полицијом.
У престоници се очекивало од 50 до 80 хиљада учесника протеста, од чега неколико стотина "црних блокова" који у принципу руше све пред собом. Њима се прикључило и близу хиљаду "жутих прслука" чији поједини елементи такође нису познати по великој мирољубивости.
Манифестанти у Француској су све више уверени да ће власт прогурати спорни закон. Али, поставља се питање шта ће бити после. Део синдиката најављује да треба поштовати скупштину, други најављују наставак протеста. Велики број учесника на улицама такође поручује да неће одустати. У којој форми, још се не зна. За сада није познато ни да ли ће бити даљег изласка на улицу. Најрадикланији синдикалисти најављују изненадне блокаде јавних предузећа и путева, а власти страхују да би могли и да пресрећу посланике да би их питали зашто су гласали за овај закон.
- Манифестације се за нас неће зауставити. Наставићемо борбу – јасно је поручио Мартинез, а исто мисли и Меланшон.
С друге стране, власти се надају слабљењу манифестација. Али, 68 одсто грађана и даље се противи реформи. Данас ће се видети да ли ће "из оџака покуљати бели дим" чиме би закон био стављен ад акта, а са њим, можда, заједно, и дим из сузавца.
"ПРОНАЋИ ЋУ И УНИШТИЋУ ИХ СВЕ" Хитно се огласио Илон Маск, реаговала и Захарова
АМЕРИЧКИ бизнисмен Илон Маск саопштио је путем друштвене мреже да ће „пронаћи и уништити“ све оне који га оптужују за контакте са Москвом.
16. 11. 2024. у 16:18
"НЕМАЧКА ПОСЛЕ МАЂАРСКЕ ИЗВОДИ ПУТИНА ИЗ ИЗОЛАЦИЈЕ" Бес у Кијеву након разговора Шолца и руског лидера
БИВШИ украјински министар иностраних послова Дмитриј Кулеба изјавио је данас да је позивом немачког канцелара Олафа Шолца председнику Русије Владимиру Путину, руски лидер изашао "из европске изолације, а да је Немачка одмах после Мађарске утрла тај пут".
16. 11. 2024. у 16:44
ЂУРЂИЦ И ЂУРЂЕВДАН: Исти светац, две иконе и два празника - у чему су сличности и разлике?
СВЕТОГ Георгија или светог Ђорђа/Ђурађа - како у народу зову овог свеца, православни Срби славе два пута у години.
16. 11. 2024. у 08:25
Коментари (0)