Свет

КИНЕСКА ВОЈСКА НЕ ПРЕТИ БАШ НИКОМЕ: Кинези истичу да је оправдано трошење више новца на војску у 2023. години

Ђорђе Самоиловић - Од специјалног извештача Новости ПЕКИНГ

07. 03. 2023. у 16:54

ПОВЕЋАЊЕ војног буџета Кине за 7,2 одсто у односу на прошлу годину једна је од главних ставки која је представљена на почетку Националног народног конгреса.

КИНЕСКА ВОЈСКА НЕ ПРЕТИ БАШ НИКОМЕ: Кинези истичу да је оправдано трошење више новца на војску у 2023. години

Бројка од 225 милијарди долара предвиђених за војску у нацрту буџета за 2023. годину ускомешала је бројне западне медије, који ову одлуку повезују са прошлогодишњом ескалацијом тензија око Тајвана, али Кинези сматрају да је ово увећање сасвим оправдано, будући да им је намера да до 2035. године модернизују војску и очувају безбедност и територијални интегритет.

Медији као што су "Блумберг" и "Фајненшал тајмс" такође су нотирали да трошење на одбрану превазилази предвиђени економски раст државе, који је планиран да буде већи за око пет одсто у односу на лане. Међутим, стручњаци и званичници најмногољудније земље света одбацују те тврдње податком да је, за разлику од неких других земаља, утрошак Кине на војску и даље на мање од два одсто од укупног бруто друштвеног производа.

- Повећање од 7,2 одсто је умерено и модернизација кинеске војске није претња никоме. - истиче Ли Ђе, војни експерт у разговору за локалну телевизију ЦГТН, док је Сонг Џонпинг, војни аналитичар и некадашњи официр Народне ослободилачке војске Кине, био знатно жустрији у одговору на критике са Запада. - Наша земља није као САД и Јапан, који и даље трагају за војном надмоћи. То није оно што желимо. Кина жели равнотежу у економском развоју и одбрамбеним способностима.

Поређења ради, САД ће у 2023. години за војни буџет издвојити 857 милијарди долара (око четири одсто од укупног БДП), што представља увећање од 13,9 одсто на претходну годину.

Јапан је такође најавио рекордни утрошак на војску у 2023. години, 49,84 милијарде.

Изражено у процентима, то је 26,3 одсто више него лане. Истим путем пошла је и Индија (13 одсто), док је Немачка (17 одсто), као и многе друге европске државе и чланице НАТО, такође најавила трошење више новца на одбрану.

Због свега тога, многи домаћи аналитичари у Пекингу увећање кинеског војног буџета за 7,2 одсто не виде као превише оптерећујућу ставку у буџету друге најјаче економије света.
УЗ најаву модернизације и жеље за очувањем територијалног интегритета, Кинези уверавају да је јака војска неопходна и за решавање глобалних проблема, истичући бројку од преко 50 хиљада војника послатих на мировне мисије у претходних 30 година. Такође, ту су примери помоћи бројним другим државама у ситуацијама када су биле погођене временским непогодама.

ШОЛЦ: НЕ ШАЉИТЕ ОРУЖЈЕ МОСКВИ

НЕМАЧКИ канцелар Олаф Шолц поручио је Пекингу да ће, ако пошаље оружје Русији, "бити последица". Додао је да је ипак оптимистичан и да ће Кина одустати од те идеје. Шолц је то рекао два дана пошто се састао с америчким председником Џозефом Бајденом у Вашингтону. Он је, такође, апеловао на кинеског лидера Си Ђинпинга да употреби свој утицај на Москву да повуче своје трупе из Украјине. На питање "Си-Ен-Ен" да ли може да замисли да санкционише Кину ако би помогла Русији, Шолц је одговорио:

"Мислим да би то имало последице, али сада смо у фази у којој јасно говоримо да то не би требало да се догоди, али мораћемо то да размотримо и морамо бити врло, врло опрезни." Немачка има највећу привреду у Европи, а Кина јој је последњих година највећи трговински партнер. И. С.

СИ: УБРЗАН РАЗВОЈ НАУКЕ

КИНЕСКИ председник Си Ђинпинг позвао је јуче на убрзан развој науке и технологије због суочавања са одређеним санкцијама и трговинских тензија у свету. Он је истакао да је Кини потребно оригинално и пионирско истраживање да би постигла економски раст, суочена са жестоком међународном конкуренцијом: "Веће самопоуздање и снага у области науке и технологије пут су ка унапређењу развоја и изградњи Кине као велике модерне социјалистичке земље", поручио је Си. А. В. В.