КРАЈА РАТА НЕ ЗНАЧИ И КРАЈ ПУТИНА: Шта Запад највише плаши по окончању сукоба?
РУСКА инвазија на Украјину била је вежба размишљања о незамисливом - од шокантног варварства саме инвазије, преко неочекиваног тока сукоба, до разбијања давно успостављених норми националне сигурности и табуа с обе стране Атлантског оцеана.
Много је теже предвиђети како ће Русија изгледати након завршетка сукоба. Осим радикалне промене размишљања у Кремљу, можда најневероватнијег сценарија од свих, дугогодишњи проматрачи Русије и бивши службеници америчке владе износе суморну слику земље која ће из рата веројатно изаћи сиромашнија, оштећенија и нестабилнија.
Русија ће остати највећа земља на свету
По свој прилици, Русија ће остати највећа земља на свету, велика нуклеарна сила чија ће се заједничка граница с НАТО-ом више него удвостручити када Финска буде примљена у савез. Русија која изађе из рата имаће дубоке последице за Европу, Сједињене Америчке Државе и цели свет.
- Оно што би се могло догодити Русији након тога, наравно, нешто је о чему морамо пажљиво размислити. Не мислим да је икоме у интересу видети пропалу државу у Русији - рекао је британски министар спољних послова Џејмс Клеверлу током посете Вашингтону прошлог месеца.
Осим предаје Русије или Украјине, што је мало вероватно, рат ће скоро засигурно завршити неком врстом мировног споразума. Природа тог договора могла би играти значајну улогу у обликовању Русије и дуговечности руског председника Владимира Путина. Као што је недавно приметила естонска обавештајна служба, Путинов режим је и најјачи и најрањивији него што је икада био.
- У одређеном смислу ризици од Путиновог губитка положаја сада су веројатно већи него што су били. Главно постигнуће његових 20 и више година на власти било је постизање стабилности у Русији - рекао је Тимоти Фрyе, професор политичких наука на Универзитету Колумбија.
Рат је Путинову позицију учинио неизвесном
Рат је Путинову позицију учинио неизвеснијом, а руски челник своје освајање Украјине очигледно види као егзистенцијалну ствар. Спектакуларан пораз, кажу стручњаци, могао би представљати озбиљан изазов његовој владавини, али Путинов одлазак с дужности након што се рат заврши нипошто није готов закључак.
- Мислим да морамо пронаћи пут напред на темељу премисе да би Путин још неко време могао бити председник Русије - рекла је Фиона Хил, која је била Трампова главна саветница за Русију у Већу за националну сигурност САД-а.
Чак и ако Путин напусти дужност, постоји велика шанса да ће онај ко га наследи бити изабран по његовом узору.
- Нагласио бих да је такозвани "путинизам" раширен у Русији у многим круговима - рекао је Мик Маран, који је до октобра прошле године био шеф естонске спољне обавештајне службе.
Ратови ретко свргавају моћнике попут Путина
Други могући сценарио је да рат уместо тога окошта у нерешив застој. Војни аналитичари не виде знакове да Путин одустаје од свог крајњег циља заузимања Украјине у целости иако су руске снаге имале запањујућу стопу губитака - према недавној процени америчких аналитичара, близу 200.000 мртвих у годину дана рата. Такви запањујући губици брзо би оптеретили многе вође, али с Путинове тачке гледишта, цена одустајања од рата била би губитак саме Русије.
- У Путиновим очима алтернатива би била изгубити 145 милиона Руса. То је питање опстанка Русије - рекла је Татјана Становаја, виша сарадница у Карнегијевој задужбини за међународни мир.
Ратови, добијени или изгубљени, ретко свргавају моћнике попут Путина. Студија из 2016. коју су провеле научнице Сара Кроко и Џесика Вис открила је да су од 1919. ауторитарни вође у високо персонализованим режимима углавном издржали ратове који су се водили - без обзира на то колико били лоши. Ратови чак могу понудити заштиту од државних удара, рекла је Андреа Кендал-Тејлор, која је проучавала политичку динамику ауторитарних режима као виша аналитичарка у ЦИА-и.
Ипак постоји нада за Русију?
- Слика о будућности Русије комплекснија је од једноставног става да ће све бити у реду ако се решимо Путина или да је Русија тежином историје осуђена на аутократски режим - рекао је Фрyе.
Гледајући изнад зидова Кремља, економски облаци изгледају мрачно - без обзира на то како се рат одвија. Сједињене Америчке Државе и њихови савезници наметнули су таласе невиђених финансијских казни Русији, која је надмашила Иран и постала земља с највише санкција на свету. Али досадашњи учинак био је далеко од сценарија спаљене земље предвиђених пре инвазије.
Међународни монетарни фонд предвидео је да ће руско господарство ове године остварити мален раст од 0.3 посто, док економисти које је анкетирала Руска средишња банка предвиђају мање ружичасто - али далеко од катастрофалног - смањење од 1.5 посто.
- Све док Русија наставља негде продавати нафту, плин и робу, држава ће остваривати приходе - рекла је Хил.
Стручњаци за санкције примећују да казне никада нису имале за циљ урушити руску економију, већ су требале разбити московску ратну машинерију - нешто за што амерички аналитичари верују да се догађа.
Ауторитарни режими могу бити изненађујуће отпорни
Русија је годинама покушавала заштитити своју економију од санкција, а ауторитарни режими могу се показати изненађујуће отпорнима: Иран је још увек претња Блиском истоку, упркос годинама међународних напора да се режим изолира и прекине његово финансирање.
- Постоје земље широм света које се некако успевају одржати на окупу и настављају показивати снагу, попут Ирана, али не придоносе већем просперитету човечанства - рекла је Хил.
- Ако размишљате о земљи која се распада, а располаже са 6000 нуклеарних бојевих глава, то је прилично застрашујућа перспектива - рекла је Ангела Стент, стручњак за руску спољну политику.
Односи Русије и Запада ће се тешко поправити
С Путином, или барем путинизмом, који ће се задржати у догледној будућности, мало је веројатно да ће се односи Русије и Запада побољшати након рата. Украјина ће остати под претњом. Неопходни напори да се Москва позове на одговорност за злочине почињене у Украјини додатно ће закомпликовати ствари.
- Упркос свим позитивним учинцима које би руски пораз могао имати, не очекује нас златно доба стабилности. Требамо се припремити за пораз Русије једнако као што се требамо припремити за повратак Русије - рекла је Фиx. Сва размишљања о томе да би се Русија могла реконструисати као Немачка након Другог светског рата занемарују начин на који се то догодило.
- Једна ствар коју смо научили у 30 година од распада Совјетског Савеза је да Запад има врло мало утицаја на оно што се догађа унутар Русије - рекао је Стент.
БОНУС ВИДЕО: ВАТРА СА "АДМИРАЛА ГОРШКОВА" - Руска фрегата испаљује пројектиле током вежби у Индијском океану
(Index.hr)
Препоручујемо
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све
НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.
15. 12. 2024. у 12:00
Коментари (3)