ШОЛЦ ИЗМЕЂУ ДВЕ ВАТРЕ: Државни дуг већ премашио 2,5 билиона евра, а камате на њега удесетостручене

ВЛАДА канцелара Олафа Шолца нашла се на својеврсној прекретници. Док притисци из иностранства јачају, нарочито с оне стране Атлантика, одакле дувају ветрови санкција Кини, на домаћем плану почиње да ври као у кошници. Рат у Украјини и ембарго Москви отварају све веће рупе у снабдевању енергентима и односе све више новца. Држава мора да штеди, а то значи да преломи шта јој је важније, спољна безбедност или социјална политика. Не треба бити визионар да се схвати по колико танком леду Шолц овде хода са својом семафор коалицијом, али ни "гледање у пасуљ" не може да помогне у изналажењу решења. Пара, једноставно, нема за све.

Фото: Профимедиа

Кредити који су се надовезали на рекордно задужење државног буџета настало због пандемије, али и због великих претходних дугова, назидали су Немачкој државни дуг изнад 2,5 билиона евра. Министарство финансија на тај дуг плаћа камате, а оне су осетно порасле због инфлације. Док су камате 2021. још износиле четири милијарде, тренутно су оне десетоструко веће, око 40 милијарди евра. "То је новац који немамо за потребе функционисања државе и социјалне касе за грађане", наглашавају у Министарству финансија.

Као у кући, на чија улазна врата закуца беспарица, и у коалицији социјалдемократа (СПД), Зелених и Либерала (ФДП), свађа из месеца у месец све више нагриза владу у Берлину. Ближи се дан кад ће савезни министар финансија Кристијан Линднер морати да представи савезни буџет за идућу годину. Време неумитно цури, а рок је средина месеца.

Жеља му је, подсећа "Дојче веле", да поново уведе "кочницу задуживања" то јест, забрану узимања превеликих кредита, која је и записана у немачком уставу. Да држава, дакле, троши само онолико новца колико добије од пореза. Од почетка пандемије короне, ова кочница стално је стављана ван снаге, што није забрањено ако је земља у тешкој ситуацији. Превише отпуштања финансијских узенгија, међутим, већ је нанело огромну штету, па се Шолц хвата за главу како ће да заустави силазни тренд који земљу гура у рецесију.

Народне кухиње ничу као печурке после кише, сиромаштво је дебело загазило у ову, једну од најбогатијих земаља света. Здравствене установе не могу да лече све којима је здравље угрожено, а несташица лекова већ поприма, доскоро незамисливе, размере. Апсолутно сви морају да штеде, али расте број грађана који једва преживљавају. Кад је почео рат у Украјини, држава је морала да узме додатне кредите, поред већ договореног задужења од 60 милијарди евра за заштиту климе. А ту је и сто милијарди евра за опремање немачке војске и 200 милијарди за растерећење грађана и подршку због великог раста цена енергената.

Лане је у земљу ушло више од милион избеглица, а и даље стижу нове. Њихов смештај и снабдевање топе милијарде. Немачке покрајине и општине већ месецима са одобреним новцем не могу да изађу на крај. Сада се, међутим, појавио и закључак да мигранти запослени у Немачкој раде мање од Немаца и да ескивирају обавезе...

"Дојче веле" у опсежној анализи подсећа и на Бундесвер. Савезни министар одбране Борис Писторијус жели још више новца, поред обећаних сто милијарди. Овај социјалдемократа сматра да је за Бундесвер потребно додатних десет милијарди евра сваке године. С тим се многи не слажу, а опонената има и у његовој странци. Јавни закључак је, међутим, да немачке оружане снаге "нису у стању да одговоре свим уставним задацима."

Немачка не одустаје од помоћи неразвијенима, што је такође значајна ставка у буџету и ако се и појави политички отпор томе, одмах реагују заговорници, који тврде да ситуација у земљи не сме да буде оправдање, јер "су земље у развоју веома забринуте да би Немачка због рата у Украјини могла да заборави на помоћ Глобалном југу".

Све у свему, коалициони уговор има све више рупа, а са сваком се будућност канцелара чини све сивљом, на прагу је да буде доведен у питање и његов опстанак на фунцији. Очи народу нарочито боде зацртана борба против сиромаштва деце, преко социјалне помоћи за свако дете.

Уз то би, сваке године, требало да буде изграђено више од 100.000 социјалних станова, а ту су и инвестиције у заштиту климе, дигиталну инфраструктуру, железничке и путне саобраћајнице. Само за исплату пензија требало би да, преко деоница Немачком пензионом фонду, буде дозначено десет милијарди евра, који би, опет, тај новац требало да уложи на берзи. Либерали сматрају да би у ту сврху могло да буде издвојено много више од десет милијарди.

Ко би требало да попусти, ко да се одрекне својих циљева, питају се домаћи медији и подсећају да је, у фебруару, у јавност доспело писмо које је министар привреде из Зелених Роберт Хабек у име свих министарстава на челу којих су министри из његове странке, упутио министру финансија из редова Либерала. У њему наводи да Зелени, додуше, не доводе у питање "кочницу задуживања", али и да нису спремни да за то жртвују све своје пројекте.

Хабек је одбацио Линднерове планове штедње и уместо тога предложио повећање прихода државе, али се овај томе одлучно противи. Повећање пореза или укидање пореских олакшица за оне који имају службена возила за Линднера не долази у обзир. Уместо тога, Либерали би у садашњој ситуацији смањили порезе предузећима и увели пореске олакшице за оне с највишим примањима. Као прво, укинули би "порез солидарности", који су у Немачкој раније плаћали сви, а сада га плаћају само они с највишим примањима. Али, то би смањило пореске приходе за око 11 милијарди евра.

У спору између Хабека и Линднера, који личи на ону народну "сеци уши, крпи..." наводно је социјалдемократски канцелар Олаф Шолц већ наметнуо своју одлуку. Лист "Шпигл" известио је о састанку тројице политичара у канцеларовом офису, на којем је Шолц стао на страну Линднера.

ПОСЛЕДЊА ШАНСА

ДАНАС и сутра (5. и 6. март) влада одржава затворену седницу у дворцу Мезебергу. Ако не буде постигнут договор, Кристијан Линднер ће, у свом предлогу државног буџета, морати да остави нека празна места, што се колоквијално назива "глобалним смањењем издатака" и значи да уштеде морају да буду накнадно наведене. За то остаје времена до јуна. До тада предлог буџета мора да буде потпун и са свим појединостима, јер мора да се преда Бундестагу на усвајање.

ПО УГЛЕДУ НА ДАНСКУ?

ВЛАСТИ у Копенхагену одлучиле су се на неуобичајен корак у оквиру мера штедње. Да би обезбедиле новац за све више издатке за одбрану, укинули су један од државних празника. Процењује се да се тим потезом штеди округло 402 милиона евра годишње. У Немачкој, додуше, опозициона Хришћанско-демократска унија (ЦДУ), којој је припадала и некадашња канцеларка Ангела Меркел, поручује влади Олафа Шолца да би Берлин требало да крене за овим примером.

Препоручујемо

Економија

2 3

НЕМАЧКА ЋЕ СЕ СУОЧИТИ СА МАЊКОМ СТРУЈЕ: Студија открива када би се то могло догодити и колико фали енергије

04. 03. 2023. у 20:17

Политика

14 36

"ЛАЖНА ДРЖАВА КОСОВО ЈЕ ПРОПАЛА, БЕРЛИН ДА ПОВУЧЕ ПРИЗНАЊЕ" Посланици немачке странке поднели захтев - могао би се наћи у Бундестагу

04. 03. 2023. у 20:05

Свет

7 2

НЕМАЧКИ МИНИСТАР УДАРА НА НАЦИЗАМ: План искоренити све речи из статута које асоцирају на Хитлерову Немачку

04. 03. 2023. у 18:11

Свет

1 0

ЗАМЕНИЋЕ ВАС ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА: Директор немачког медијског гиганта поручио запосленима

01. 03. 2023. у 17:28

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације