"РУСИЈА ИЗЛАЗИ ИЗ АНЕСТЕЗИЈЕ" Дугин: Шест фаза специјалне војне операције
РУСКИ филозоф и геополитичар Александар Дугин рекао је да је питање колико брзо ће се окончати сукоб у Украјини изгубило сваки смисао и актуелност. Он процењује да је рат ушао у шесту фазу коју карактерише релативна равнотежа снага у којој обе стране не могу да постигну одлучујуће успехе, али и Москва, и Кијев и Вашингтон су спремни да наставе конфронтацију колико год је потребно.
"Прва фаза: успеси"
- Прву фазу обележили су руски успеси: током ње руске снаге су заузеле Суми, Чернигов и са севера стигле до Кијева, изазивајући бес Запада. Москва је доказала своју озбиљност у ослобађању Донбаса и брзим дејством са Крима успоставила контролу над још две области, Херсоном и Запорожјем, као и делом Харковске области.
Мариупољ, стратешки важан град у ДНР, тешко је заузет. Све у свему, Русија је, делујући брзином и изненађењем, постигла значајан успех на почетку операције. Међутим, не знамо у потпуности које су грешке направљене у овој фази које су довеле до каснијих неуспеха. Ствар тек треба да се истражи. Али су свакако направљене.
Све у свему, ова фаза је трајала прва два месеца СВО. Русија је ширила своје присуство, суочавајући се са санкцијама и притисцима без преседана, успостављајући упоришта у регионима.
Са видљивим и опипљивим успесима, Москва је била спремна за преговоре који би учврстили војна освајања са политичким. Чак је и Кијев размишљао да прихвати преговоре - рекао је Дугин.
"Друга фаза: логичан неуспех преговора"
- Али онда је почела друга фаза. Радило се о војностратешкој грешци у планирању операције, нетачности прогноза и неиспуњеним очекивањима, како локалног становништва, тако и спремности појединих украјинских олигарха да подрже Москву под одређеним условима.
Офанзива је посустала и Русија је у неким правцима била принуђена да се повуче са својих положаја. Војни врх је покушао да постигне неке резултате преговорима у Истанбулу, али то није довело до успеха. Преговори су постали узалудни јер је Кијев поверовао да може војно решити сукоб у своју корист.
Од тада је Запад, припремивши јавно мњење ширењем русофобије, почео да снабдева Украјину свим врстама смртоносног наоружања у невиђеним размерама. Ситуација је почела мало по мало да се погоршава - сматра он.
"Трећа фаза: застој"
- У лето 2022. офанзива је застала, иако је Русија постигла неке успехе у појединим областима. До краја маја, Мариупољ је био освојен.
Трећа фаза је трајала до августа. У овом периоду, контрадикторност између концепције Специјалне операције као муњевите и брзе, која је требало да уђе у политичку фазу, и потребе борбе против добро наоружаног непријатеља, који је имао логистичку, обавештајну, технолошку, комуникацијску и политичку подршка целог Запада и на фронту огромне дужине, појавила се у свим својим очигледностима.
Москва је и даље покушавала да спроведе првобитни сценарио, не желећи да узнемирава друштво у целини или да се директно обраћа становништву. Ово је створило контрадикцију осећања између фронта и на домаћем плану и довело до неслагања у војном ланцу командовања. Руско руководство није хтело да улази у рат, на сваки начин одлажући императив делимичне мобилизације, који је до тада постао хитан.
Током овог периода, Кијев и Запад генерално су се окренули терористичкој тактици – убијању цивила у самој Русији, дизању у ваздух Кримског моста, а затим и гасовода Северни ток 1 и Северни ток 2 - изјавио је Дугин.
"Четврта фаза: контранапади кијевског режима"
- Тиме смо ушли у четврту фазу, коју карактерише контраофанзива ОСУ у области Харкова, која је већ делимично била под руском контролом на почетку операције. Напади Украјинаца на остатку фронта такође су се појачали, а масовно снабдевање јединица ХИМАРС-има и обезбеђење затвореног сателитског комуникационог система Старлинк, уз бројна друга војна и техничка средства, стварали су озбиљне проблеме руској војсци на које није била припремљена у првој фази.
Повлачење у Харковску област, губитак Купјанска, па чак и Красног Лимана, града у ДНР, били су резултат ‘полурата’ (како је Владлен Татарски тачно рекао). Напади на „старе“ територије такође су се појачали: бомбардовање Белгородске и Курске области постало је редовно. Неке непријатељске беспилотне летелице погодиле су мете дубоко унутар руске територије.
Није више било могуће истовремено се борити и не борити, односно држати друштво на дистанци од онога што се дешавало на новим територијама.
У овом тренутку СМО је постао пуноправни рат. Тачније, овај ait accompli коначно је озбиљно реализован у горњим ешалонима Русије - рекао је Дугин.
"Пета фаза: одлучујућа прекретница"
- Након ових неуспеха уследила је пета фаза која је, додуше са закашњењем, променила ток ствари. Путин је предузео следеће мере: најавио делимичну мобилизацију, реконструкцију војног врха, формирао Координациони савет за специјалне операције, ставио војну индустрију у стање приправности, пооштрио мере за нарушавање државног одбрамбеног поретка и тако даље.
Кулминација ове фазе био је референдум о приступању четири субјекта – ДНР, ЛНР, Херсонске и Запорошке области – Русији, Путинова одлука да их прими у састав Русије и његов уводни говор за ту прилику 30. септембра, где је први пут искрено прогласио противљење Русије западној либералној хегемонији, њену пуну и неповратну одлучност да изгради мултиполарни свет и почетак акутне фазе рата цивилизација који је модерну цивилизацију Запада прогласио „сатанском“. У свом каснијем говору на Валдају, председник је поновио и разрадио главне тезе.
Иако је Русија била присиљена да преда Херсон даљим повлачењем, напади ОСУ су заустављени, одбрамбена линија под њиховом контролом је ојачана и рат је ушао у нову фазу.
Као следећи корак у ескалацији, Русија је почела редовно да уништава украјинску војнотехничку, а понекад и енергетску инфраструктуру ракетним дејствима.
Почело је чишћење друштва изнутра: издајице и сарадници непријатеља су напустили Русију, патриоте су престале да буду маргинална група, а њихове позиције несебичне привржености отаџбини постале су – барем споља – етички мејнстрим. Док су либерали некада састављали систематске оптужбе против свакога ко је показао било какав знак левичарства или конзервативизма који је критичан према либералима, Западу и тако даље, сада је, насупрот томе, свако са либералним осећањима аутоматски осумњичен да је у најмању руку страни агент, или чак издајник, саботер и симпатизер терориста. Концерти и јавна обраћања декларисаних противника почели су да се забрањују. Русија је кренула путем идеолошке трансформације - сматра Дугин.
"Шеста фаза: ребаланс"
- Постепено се фронт стабилизовао и настао је нови застој. Нико од противника више није могао да преокрене ситуацију. Русија се појачала мобилисаном резервом. Москва је подржала добровољце, а посебно Вагнеров ЧВК, који је успео да направи значајан напредак у преокрету ситуације на локалним ратним позориштима. Предузети су многи неопходни кораци за снабдевање војске потребном опремом, док је добровољачки покрет добио на замаху.
Рат је ушао у руско друштво.
Ова шеста фаза траје до данас. Карактерише га релативна равнотежа снага. У оваквом стању, обе стране не могу да постигну драматичне и одлучујуће успехе, али и Москва, и Кијев и Вашингтон су вољни да наставе конфронтацију колико год је потребно.
Другим речима, питање колико брзо ће се окончати сукоб у Украјини изгубило је смисао и актуелност.
Тек сада смо истински ушли у рат, постали смо свесни тога. То је нека врста бивања у рату. То је тешко, трагично и болно постојање, на које се руско друштво одавно навикло и за које већина људи није ни знала - закључује Дугин.
Препоручујемо
РАТ У УКРАЈИНИ: Ситуација под контролом након напада украјинских диверзаната у Брјанској области Русије
02. 03. 2023. у 06:54 >> 00:59
ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ
О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.
15. 12. 2024. у 13:55
ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?
Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.
14. 12. 2024. у 13:16
ОСАМ ГОДИНА МЛАЂИ Овај Србин је муж Ведране Рудан: "Променио ме је набоље" (ФОТО)
ДАНАС живе у складом браку.
15. 12. 2024. у 19:07
Коментари (0)