ЗАТРПАНА НАЈСТАРИЈА БАШТИНА ЧОВЕЧАНСТВА: Велике природне катастрофе на подручју Турске и Сирије, замеле трагове старих цивилизација

СЕРИЈА страховитих земљотреса у Турској и Сирији разорила је модерне турске градове, подигнуте на темељима оних које су пре 6.000 година поставиле цивилизације којима ни име не знамо.

ГРАДОВИ Ортахисар су градили Фригијци, Римљани, Грци..., Фото Б. Субашић

На глиненим таблицама записано је да су трећег миленијума пре нове ере ове градове у ратовима рушили, а у миру их изнова градили Хати, Лувијци, Хетити, Асирци, Арамејци.

Затим су стигли Хелени, Римљани, Ромеји, Селџуци, Мамелуци, Османлије. Сви су они оставили траг садашњим градовима - мученицима Искендеруну, Антакији, Газијантепу, Караманмарашу, Халабу, којима се још памте стара имена Александрета, Антиохија, Антиохија на Таурусу, Германикеја Цезареја, Алепо... Све ове цивилизације додавале су свој слој у метрополе које су сада претворене у хрпе шута. Зато је њихова трагедија, трагедија целог човечанства.

Ови градови страдали су много пута јер су саграђени у трусном источноанадолском раседу, насталом подвлачењем афричке континенталне плоче под евроазијску. Као да је то немирно тло одредило и судбину безбројних народа који су овде оставили трагове. Путник по хеленском Анатолу и римској Азији Минор среће трагове рушилачких катастрофа с обе стране планина планинских венаца Таурус и Нур, на континенталној Анадолској висоравни и приобалној Ликији и Сирији. И увек на рушевинама људи изнова подижу градове који су постали копче цивилизација Евроазије и Африке још пре 3.500 година. Тада су Хетити пробили пут кроз масив Тауруса и спојили евроазијску Анатолију са Блиским истоком. Ти Хетити, први индоевропљани у Малој Азији стигли су по једној хипотези са Балкана, "Верига света", друге капије цивилизација.

Foto: МИЛЕНИЈУМИ Трагови насеља од праисторије до данас, Фото Б. Субашић

POGLEDAJ GALERIJU

Њихова саобраћајница је названа Пут свиле, тамјана и зачина. Овим путем је Александар Велики стигао до Персије, њиме су римске легије марширале на Сирију и Египат. Тим путем је ишао Савле из Тарса, коме се указао Христ после једног великог земљотреса! Тада се пробратио и као апостол кренуо на Запад да га освоји новом вером - хришћанством.

Путем свиле је из Никеје ка Јудеји кренула 325. царица Јелена да обнови Јерусалим и установила Пут ходочасника. У супротном правцу преко Алепа, Антиохије и Кападокије четири века касније су у поход кренули Мухамедови следбеници, војници првог Исламског калифата, а затим и исламски Селџуци. Њих су протерали Ромеји и латински крсташи, док Саладин и Мамелуци нису скршили латинско Јерусалимско краљевство.

Баштина која је у њима страдала је ненадокнадива јер сведочи о "топионици евроазијских култура" које се таложе и расту једна на другој. Православље, настало у Кападокији је присвојило крст у кругу чији су аутори Хетити који су га као свети знак користили 2.000 година пре Христа. Они су смислили и двоглавог орла, кога су преузели Ромеји, Срби, али и Турци Селџуци! Под утицајем крсташке архитектуре Селџуци су у Сирији и Анадолији правили џамије налик латинским тврђавама, док су Османлије подражавале ромејске узоре. Срби су били део велике анадолско-сиријске приче од 7. до 9. века као граничари тврђава Хисн ал Сакалиба и Лулон на путу кроз Таурус. Наши давни сународници преселили су се са Балкана у Малу Азију да буду ромејски граничари-крајишници, али њихове тврђаве је тешко наћи јер су их разорили земљотреси. Као и насеље Срба који су прешли на страну Арапа. Ови су их звали Сакалиби, и населили у Сакалајбији, хеленском Селеукоболосу у Сирији, између Алепа и Апамеје.

Можда је понеки Србин залутао и у подземне градове Кападокије које су уклесали Хетити и Фригијци у другом миленијуму пре нове ере, а после Алексндрових освајања у њих су стигли нови станари са Балкана. Грци су живели у пећинским градовима и молили се у подземним црквама до размене стновништва 1923, када су се уселили Турци пристигли са Балкана. Земљотрес магнитуде 7,6 степени је 1950. разорио систем кападокијских насеља у клисурама Ихлара и Зелве, која су хиљадама година укопавана у литице од меког камена туфа. Данас се виде застрашујуће велики огромни слојеви стена висине четвороспратнице са уклесним вратима и прозорима који су се одломили и склизнули откривајући стотине станова и катедрале у које су могле да стану стотине људи. Земљотрес је разорио добар део високих камених монолита - кула Ортахисара и Учхисара, чувара Пута свиле. У њима су древне војске издубиле мравињаке ходника осматрачница. Од прелепих цркава и манастира у каменим купама у долини Гореме данас су остали само окрњени остаци. Ови призори се налазе само стотинак километара ваздушном линијом од данашњих разорених градова Леванта.

Иако су западни научници још од 19. века упознали вредност анадолско-левантске ризнице цивилизација, она је тек деведесетих година 20. века стављена под заштиту Унеска. Посматрајући ноншалантан однос Запада и према садашњој катастрофи, нарочито у Сирији, стиче се утисак да то није случајно. Јер, споменици баштине Мале Азије су непорецива сведочанства где је заиста колевка европске цивилизације. О томе сведочи терминологија геолога, природњака, који за разлику од многих експерата хуманистичких наука указују да је Евроазија један континент, на коме је данашња Западна Европа само провинција када је реч о најзначајнијим епизодама историје човечанства.

ДРЕВНА ХЕТИТСКА ИМПЕРИЈА

МАЛОАЗИЈСКА хетитска цивилизације је створила прво интерконтитентално царство, а човечанству је у баштину оставила вештину топљења гвожђа. Хетитска имеприја се распала у хаосу после низа ерупција медитеранских вулкана и катастрофалних земљотреса око 1200. пре нове ере. Била је заборављена док је археолози нису дословно ископали почетком 20. века. Троја око којих је сплетен мит Илијаде, према археолошким истраживањима, била је хетитски погранични град који је срушио земљотрес.

Фото Б. Субашић

ВИНЧАНСКА ФИГУРИНА У АНАДОЛИЈИ

ПОСЕТИЛАЦ из Србије остаје запањен пред фигуринама које су правили уметници из праисторијске Кападокије изложеним у Музеју анадолских цивилизација у Анкари. Оне су идентичне са фигуринама Винчанске цивилизације. Андолци и Винчанци су у исто време, на удаљености већој од 2.000 километара, дошли и до истог открића - металургије бакра, променивши тако ток историје.

Препоручујемо

Друштво

0 2

ПЕТ НАЈВЕЋИХ ЗЕМЉОТРЕСА СВИХ ВРЕМЕНА: Потрес у Турској и Сирији међу најгорима

13. 02. 2023. у 16:38

Друштво

1 7

ГРАД ХЕРОЈ ПРИМИО МИЛИОН ИЗБЕГЛИХ ЉУДИ ИЗ СИРИЈЕ: Сведочанство репортера "Новости" - јесен 2021, Газијантеп и Шанлијурфа

12. 02. 2023. у 12:03

Србија

0 0

ХУМАНОСТ НА ДЕЛУ: Епархија милешевска помогла пострадале у Турској и Сирији

11. 02. 2023. у 20:01

Свет

0 1

ЗАРОБЉЕНИМА У РУШЕВИНАМА ОТКУЦАВА ВРЕМЕ: Српски ватрогасци-спасиоци у екстремним условима трагају за преживелима у Турској

09. 02. 2023. у 10:24

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације