ЗАПАД ДРХТИ ОД "ДОКТРИНЕ ГЕРАСИМОВА" Зашто ова тактика улива страх у кости непријатељској страни

НАЧЕЛНИК Генералштаба Оружаних снага Русије Валериј Герасимов, који је у среду именован за команданта здружених снага у оквиру руске специјалне војне операције у Украјини, привлачи пажњу иностраних војних експерата, медија га називају и најутицајнијим официром у Русији.

Фото: AP Photo/Alexander Zemlianichenko

Управо Валерија Герасимова данас на Западу зову главним идеологом „хибридног рата“. Његови радови се преводе и о њима се расправља, а његове изјаве и дејства се пажљиво прате. Герасимов се у центру пажље иностраних војних аналитичара и медија нашао не само након именовања на дужност начелника Генералштаба Оружаних снага Русије 2012. године, него и касније, у фебруару 2013. године, после објављивања његовог чланка „Вредност науке у предвиђању“ у листу „Војно-индустријски курир“.

- У 21. веку може се пратити тренд брисања разлика између стања рата и мира. Ратови се више не објављују, а када почну, не воде се на уобичајени начин. Искуство војних сукоба, укључујуц́и оне који су повезани с такозваним 'обојеним револуцијама' у Северној Африци и на Блиском истоку, потврђује да стабилна држава за неколико месеци, па и дана, може да се претвори у зону жестоке оружане борбе, да постане жртва стране интервенције, да западне у хаос, хуманитарну катастрофу и грађански рат - упозорио је Герасимов у том чланку.

Лекције „арапског пролец́а“

Герасимов у чланку указује на то да је најлакше рец́и да догађаји који су се одвијали током „арапског пролец́а“ нису рат, али да су можда, напротив, управо ти догађаји - типични рат 21. века, јер се по броју жртава и количини разарања, катастрофалним социјалним, економским и политичким последицама такви сукоби новог типа могу упоредити с последицама класичног рата.- И сама 'правила ратовања' суштински су се променила. Порасла је улога невојних начина за постизање политичких и стратешких циљева, који су у низу случајева по својој ефикасности знатно превазишли снагу оружја - истиче руски генерал.

Фото: Профимедиа/Илустрација

Он указује на то да су методе које се користе засноване превасходно на широкој употреби политичких, економских, информационих, хуманитарних и других невојних мера, које се реализују коришц́ењем протестног потенцијала становништва.

- Све то допуњавају војне мере прикривеног карактера, укључујуц́и реализацију информационе борбе и дејства снага за специјалне операције. Отворена употреба силе, често у виду миротворачке делатности и решавања кризе, користи се тек у одређеној фази, углавном ради постизања коначног успеха у сукобу - наглашава Герасимов.

Он истиче да управо из свега тога проистичу логична питања: Шта је то савремени рат, за шта треба да се припрема армија, чиме треба да буде наоружана?

Тек одговором на та питања, како наводи Герасимов, могу се одредити правци развоја Оружаних снага Русије у дугорочној перспективи.

- У овом тренутку, истовремено с традиционалним, користе се и нестандардни приступи. Повец́ава се улога мобилних, мешовитих групација војске које делују у јединственом обавештајно-информационом простору користец́и нове могуц́ности система управљања и заштите. Војна дејства постају динамичнија, активнија и дају боље резултате. Нестају тактичке и оперативне паузе, које би противник могао да искористи. Нове информационе технологије су омогуц́иле да се знатно смањи просторни, временски и информациони јаз између војске и органа управе. Фронтални сукоби великих групација војске на стратешком и оперативном нивоу постепено одлазе у прошлост. Дистанциони, бесконтактни утицај на противника постаје главни начин постизања борбених циљева и операција. Уништавање његових објеката остварује се на читавој територији. Бришу се разлике између стратешког, оперативног и тактичког нивоа, офанзивних и одбрамбених дејстава. Употреба високопрецизног оружја постаје масовна. У војне операције се уводе наоружање засновано на новим физичким принципима и роботизовани системи - наводи Герасимов.

Према његовим речима, широку примену имају асиметрична дејства која омогуц́авају да се поништи предност противника у оружаној борби.

- У њих спадају коришц́ење снага за специјалне операције и унутрашња опозиција за стварање стално активног фронта на целој територији супротстављене државе, као и информациони утицај, форме и начини који се стално усавршавају - указује генерал и додаје да се све те промене одражавају на доктрине водец́их земаља, које их испробавају у војним сукобима.

Фото: ЕПА/Shutterstock/илустрација

Герасимов подсец́а да су вец́ 1991. године Оружане снаге САД током „Пустињске олује“ у Ираку у пракси реализовале концепције „Глобални домет – глобална моц́“ и „Ваздушно-копнена операција“, а да су се у операцији „Слобода Ираку“ 2003. године војна дејства водила у складу с такозваном „Јединственом перспективом 2020“.

- У овом тренутку разрађене су концепције 'Глобалног напада' и 'Глобалне противракетне одбране', које подразумевају да се у року од неколико сати униште објекти и војска противника практично на било којој тачки земаљске кугле, а да притом буде гарантовано да нец́е бити допуштена неприхватљива штета од узвратног напада противника - наводи генерал.

Он подсец́а на то да се САД чак оживљавају одредбе доктрине глобално интегрисаних операција, усмерене на хитно стварање високомобилних мешовитих војних групација.

- У последњим сукобима појавили су се нови начини вођења војних дејстава, које је немогуц́е посматрати искључиво као војне. Пример за то је операција у Либији, у којој је успостављена зона забране летова, употребљена је морска блокада, широко су коришц́ене приватне војне компаније које су блиско сарађивале с оружаним формацијама опозиције - упозорава генерал.

Он додаје, да су знања о асиметричним формама и приступима површна, те да у вези с тим расте улога војне науке, која мора да створи целовиту теорију таквих дејстава.

Задаци војне науке

- Разматрајуц́и нове форме и начине оружане борбе, не смемо да заборавимо на наше искуство. То су коришц́ење партизанских одреда током Великог отаџбинског рата и борба против нелегалних формација у Авганистану и на Северном Кавказу. Желим да нагласим да су током авганистанског рата настале специфичне форме и начини вођења војних дејстава. У њиховој основи су изненадност, висок темпо кретања, вешта употреба тактичких ваздушних десанта и заобилазних одреда, што је омогуц́авало да се на време схвате идеје противника и да му се нанесе осетна штета - истиче Валериј Герасимов.

Још један фактор који утиче на промену садржаја савремених видова оружане борбе, према његовим речима, јесу примена савремених роботичких комплекса војне намене и истраживања у области вештачке интелигенције.

- Као допуна беспилотним летелицама сутра ц́е бојно поље бити испуњено ходајуц́им, пузец́им, скачуц́им и летец́им роботима. У блиској будуц́ности могуц́е је стварање потпуно роботизованих формација које могу самостално да се боре - наводи Герасимов.

Генерал поставља питања: како ратовати у таквим условима, какви треба да буду форме и начини деловања против роботизованог противника, какви су роботи потребни и како их користити.

- Најважнији блок проблема који захтева сталну пажњу повезан је с усавршавањем форми и начина употребе групних снага. Неопходно је поново осмислити садржај стратешких дејстава Оружаних снага Руске Федерације. Вец́ сада се јављају питања: постоји ли потреба за таквом количином стратешких операција, колико њих нам је потребно у будуц́ности и у каквој форми? За сада одговора нема - констатује Герасимов.

Фото: Профимедиа

Према његовим речима, информациона борба отвара широке асиметричне могуц́ности за смањивање борбеног потенцијала противника.

- У Северној Африци смо били сведоци реализације технологија утицаја на државне структуре и становништво уз помоц́ друштвених мрежа. Неопходно је усавршавати дејства у информационом простору, укључујуц́и заштиту сопствених објеката. Операција приморавања Грузије на мир је испољила одсуство јединствених приступа у примени формација Оружаних снага изван граница Руске Федерације. Напад у септембру 2012. године на амерички конзулат у либијском граду Бенгазију, активација пиратских дејстава, задржавање талаца у Алжиру потврђују значај стварања система оружане заштите интереса државе изван њених граница - наглашава Герасимов.

Он додаје да, без обзира на то што су допуне федералног закона „О одбрани“, које омогуц́авају да се оперативно искористе формације Оружаних снага Русије изван њених граница унете још 2009. године, форме и начини њиховог деловања нису утврђени.

Генерал наводи да је једна од форми употребе формација Оружаних снага Русије у иностранству мировна операција, која поред традиционалних начина деловања војске, може да садржи и специфичне: специјалне, хуманитарне, спасилачке, евакуационе, санитарне и друге.

- Сложени и вишеплански задаци мировних мисија, које ц́е, вероватно, морати да решава редовна војска, подразумевају стварање принципијелно другачијег система њене обуке. Задатак мировних снага је у томе да се сукобљене стране раздвоје, да се заштите и спасу цивили, да се допринесе смањењу непријатељског потенцијала и да се успостави миран живот. Све то захтева научну обраду - сматра Герасимов.

Контрола територија

Посебну актуелност у савременим сукобима, како истиче генерал, има заштита становништва, објеката и комуникација од деловања снага за специјалне операције противника у условима њихове повец́ане примене, а решавање тог задатка подразумева организовање и увођење територијалне одбране.

Фото: Министарство одбране Руске Федерације

- До 2008. године, када је бројност армије у ратном периоду била вец́а од 4,5 милиона, те задатке су решавале искључиво Оружане снаге. Услови су се, међутим, променили. Сада борба против диверзионо-обавештајних и терористичких снага може да се организује само комплетном употребом свих безбедносних структура државе - наводи Герасимов и додаје да је Генералштаб Оружаних снага Русије тај посао вец́ почео.

Он се, према речима Герасимова, заснива на прецизирању начина организовања територијалне одбране, који су нашли одраз у изменама унетим у федерални закон „О одбрани“.

- Искуство вођења војних дејстава у Авганистану и Ираку показало је да је неопходно разрадити заједно с научним структурама других министарстава и ресора Руске Федерације улогу и степен учешц́а Оружаних снага у решавању постконфликтних криза, израдити списак задатака, начина деловања војске, утврђивања граница примене војне силе - наводи генерал.

Важно питање, како истиче, јесте развој научно-методошког апарата подршке усвајању одлука имајуц́и у виду разноврсни карактер војних групација.

- Неопходно је истражити интегралне могуц́ности које садрже потенцијал свих јединица и снага које улазе у њихов састав. Проблем је у томе што постојец́и модели операција и борбених дејстава не омогуц́авају да се то учини. Потребни су нови модели - наглашава руски генерал и додаје да промене карактера војних сукоба, развој средстава оружане борбе, форми и начина њихове употребе условљавају нове захтеве за системе свестране заштите.

(Спутњик)

Препоручујемо

Свет

0 7

ПУТИН ТАЈНО ПОМИЛОВАО ЗАТВОРЕНИКЕ, ПА ИХ РЕГРУТОВАО ЗА РАТ? Сви се питају где су они заправо завршили

11. 01. 2023. у 17:22

Свет

0 30

РАТ У УКРАЈИНИ: Становници ДНР који се враћају из украјинског заточеништва пријављују мучење (ФОТО/ВИДЕО)

11. 01. 2023. у 07:14 >> 00:58

Свет

8 29

РАТ У УКРАЈИНИ: Борци "Вагнера" држе Соледар под својом контролом (ФОТО/ВИДЕО)

10. 01. 2023. у 07:12 >> 01:08

Свет

1 1

"ПУТИНОВИ ЦИЉЕВИ БИЋЕ ОСТВАРЕНИ": Киријенко - Украјина провоцирала током примирја

08. 01. 2023. у 10:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације