БИТКА ЗА ПОРЕЗЕ ДЕЛИ ПЛАНЕТУ: Глобални север профитира од оф-шора, док јужна хемисфера убрзано тоне

ЗА поштенију поделу глобалног пореског прихода, афричке земље боре се годинама, али Фискална конвенција УН којом сиромашне државе треба да добију више прихода него што сад инкасирају од својих оскудних економија, не само што није близу усвајања, него стиче све више противника. На тој листи опонената је и једна од европских сила, Немачка.

Фото АП

Додатни, а многи експерти тврде примарни мотив, блокада пореских рајева, "мирођија" је у овој причи, због које се множе борци против нове глобалне фискалне политике, која ће, колико толико, осујетити бесловесно богаћење.

Берлин се, практично, приклонио Организацији за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) која, иако координатор глобалне фискалне реформе, свим средствима настоји да, "испод жита", спречи преливање пореске жетве са богатог севера на југ планете, где је ситуација драматична, јер су милиони људи у екстремној беди. Земље глобалног југа зарађују знатно мање новца од пореза, него оне на северној хемисфери. Разлог нису само пандемија и рат у Украјини, нити је у питању проблем новијег датума. Компаније за нафту и гас, али и "Гугл", деценијама пребацују свој профит у пореске рајеве, што, истовремено, штети индустријализованим, и земљама у развоју.

Међународни споразуми о порезу на добит, такође, фаворизују богате земље, констатује немачки дневник "Тагесшпигел". Ови договори одређују којој земљи припада колики удео глобалног пореског прихода од транснационалних корпорација. Кенија, на пример, једва да добија нешто за "Гугл", иако гигантски претраживач у њој остварује профит и користи податке локалног становништва. Највећи део профита "Гугла" иде у земљу у којој је седиште компаније, у САД. Тако је и са другим компанијама.

Глобална пореска реформа коју спроводи ОЕЦД треба да реши бројна питања. Лане је постигнут компромис који уводи глобални минимални порез, али тешко да он доноси додатни приход за сиромашније земље. Због тога многе земље из групе земаља у развоју и оних у успону, годинама, мада узалудно, захтевају да УН постану полигон за међународне пореске преговоре.

На подацима Африканаца "Гугл" зарађује озбиљне паре, Фото АП

Још пре две године је, панел Комисије високог нивоа УН за међународну финансијску одговорност, транспарентност и интегритет за постизање Агенде 2030. (скраћено ФАКТИ панел), дао конкретне предлоге за структурне реформе у области пореза и, још важније, нелегалних финансијских токова. Ово је изгледало као одличан корак и у борби против пореских рајева, али се стварност, није много променила.

Централни захтеви били су преговори о пореској конвенцији УН, јачање економског и социјалног савета УН и стандарди транспарентности. Немачка и друге западне земље, међутим, доследно блокирају ове предлоге. Афричке државе прогурале су изванредну резолуцију у Генералној скупштини УН, која би из темеља могла да промени правила глобалне пореске игре. Резолуција иде у истом правцу као и препоруке ФАКТИ. Питање је ко ће бити јачи.

- Немачка је сада одговорна да преузме иницијативу афричких земаља и исправи свој претходни курс - сматра Хајдемари Вићорек-Цојл, потпредседница "Пријатеља глобалног фонда Европа" и чланица Савета немачке владе за одрживи развој. - Реформу не смеју да блокирају европске земље, ако су озбиљне у погледу самоопредељеног развоја сиромашнијег дела света. На структурне неједнакости у међународном пореском систему, које су главни узрок упорне глобалне неједнакости, мора коначно да се стави тачка.

Вићорек-Цојлова поручује да, нарочито имајући у виду акутну глобалну кризу, немачка влада мора да испуни пионирску улогу у пореским питањима коју је најавила у коалиционом споразуму. Она истиче да је хитно потребан оквир за глобална пореска правила и то транспарентан и у оквиру УН.

ЕВРОПСКИХ 15 ОДСТО ПОРЕЗА

ПОСЛЕ више од годину дана политичких препирки и претњи ветом, 27 држава чланица сложило се око дуго одлаганог договора о успостављању минималног нивоа пореза на добит предузећа, у износу од 15 одсто за све велике компаније.

- Минимално опорезивање је кључно за решавање изазова које ствара глобализована економија - поручује Паоло Ђентилони, европски комесар за економију, који је месецима водио преговоре.

Препоручујемо

Економија

0 0

ПОРЕСКИ КАЛЕНДАР: Обавезе које вас очекују у јануару

03. 01. 2023. у 08:14

Предузетник

0 3

ПОРЕСКЕ НОВИНЕ У 2023. ГОДИНИ: Порези и доприноси на 120 рата

28. 12. 2022. у 12:46

Свет

1 4

КОНДОЛИЗА РАЈС И РОБЕРТ ГЕЈТС: Време није на страни Кијева, могућ притисак Запада за преговоре

07. 01. 2023. у 23:45

Свет

2 12

САВЕТНИК У ДОБА ДВОЈИЦЕ АМЕРИЧКИХ ПРЕДСЕДНИКА - КАКО РЕШИТИ УКРАЈИНСКУ КРИЗУ: Време је да Вашингтон размотри директне преговоре са Москвом

07. 01. 2023. у 18:26

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације