ПОГРЕШНИ НЕКРОЛОГ "КУМОВАО" НОБЕЛОВОЈ НАГРАДИ: "Новости" у Паризу, где је пре 127 година створен оснивачки акт највећег светског признања

ГУСТО, краснописом, на шведском језику, црним мастилом исписане четири странице, уз уредне фусноте и коначну верификацију сведока, које је на данашњи дан пре тачно 127 година, 27. новембра 1895, саставио у својој париској канцеларији хемичар и индустријалац Алфред Нобел, неповратно су ушле у историју човечанства као оснивачки акт најзначајнијих признања која се додељују на планети.

Фото Г. Чворовић

Када је осетио да му се ближи крај, славни шведски индустријалац и хемичар одлучио је да узме перо у руке и завешта поколењима својеврсну надокнаду за опрост греха насталих у вези с његовим највећим изумом, динамитом, који је нанео доста зла планети.

Централна париска улица Риволи коју су градске власти однедавно препустиле градском превозу и бициклистима, прохладни новембар, кораци згрћу златне листове који у слободном лету пристижу из оближњег парка Тиљери. Једна од масивних врата испод дугачких колонада, недалеко од Трга Конкорд, воде ка мистериозном Шведско-норвешком кругу. Тепихом на мермерним степеницама зграде османовског типа високих плафона, стиже се до другог спрата где се кројила историја човечанства.

Унутра је Алфред Нобел написао тестамент који данас краси његову канцеларију. Врата нам учтиво отвара Камила Стенберг задужена за функционисање овог несвакидашњег простора. Шведско-норвешки круг је замишљен као затворени клуб у ком се окупљају заљубљеници у скандинавско наслеђе.

Фото Архива

Госпођа Стенберг је љубазна, дозвољава нам да на тренутак завиримо у светске тајне, доступне само члановима овог клуба. Времена имамо мало, свега неколико минута. За то вече спрема се концерт.

Наш домаћин нас у журби проводи кроз неколико просторија изузетно луксузног стана које служе као бар, ресторан, конференцијска сала, све до дугачке собе у дну на чијем крају је постављен изрезбарени сто. За њим је седео Алфред Нобел. Кроз прозор, Парк Тиљери у свим јесењим бојама тоне у први сумрак. Ова жива импресионистичка разгледница је и њега инспирисала док је писао и размишљао о садржају судбоносне опоруке.

На радној плочи, постављена метална плочица следеће садржине: "За овим столом Алфред Нобел је 27. новембра 1895. године потписао тестамент којим је озваничио Нобелову награду за физику, хемију, медицину, литературу и мир". Прва је додељена 1901. године, а 1969. додата је и она за економију. Изнад стола, урамљене четири историјске странице.

Алфред Нобел је рођен 21. октобра 1833. у Стокхолму. Имао је девет година када се његов отац, индустријалац, настанио у Санкт Петербургу. Као осамнаестогодишњак, отишао је на студије у САД, а затим и у Париз. Вратио се потом у Шведску и радио на истраживању динамита. Управо су му контрола нитроглицерина и стварање експлозива донели богатство. Не без високе цене: у једном од опита погинуо му је најмлађи од тројице браће, Емил, 1864. године. Патент динамита је заштитио 1867, а исте године први пут је искоришћен у једном руднику у Енглеској.

Фото Г. Чворовић

У Париз се преселио 1875. Осим што се бавио опитима и био индустријалац, волео је да пише писма и, с мање успеха, песме и позоришне комаде. Његов поглед на живот се напрасно променио 1888. године када је један француски журнал, грешком, објавио текст о његовој смрти, уз некролог следеће садржине: "Умро је трговац смрћу. Доктор Алфред Нобел, који је стекао богатство налазећи начин да убије што више људи, брже него икада пре, преминуо је јуче." То га је тргло, па је одлучио да остане у историји познат по нечему позитивнијем. Тако му је касније синуло да заснује Нобелову награду.

Када је преминуо, за собом је оставио 355 патената и 80 предузећа у двадесетак земаља. Завештао је ондашњих 31,5 милиона шведских круна, односно преко четири милиона тадашњих долара, у фонд за награду. Нобелова фондација данас располаже с око 4,6 милијарди круна, односно око 430 милиона евра, и увећава се за око девет одсто годишње. Лауреати добијају око милион.

Foto: Фото Г. Чворовић

POGLEDAJ GALERIJU

Иако се говори другачије, Алфред Нобел је, ипак, мислио и на своје наследнике. Није се женио, нити је имао деце, али је зато оставио око милион круна двема кћеркама његовог брата Роберта, сарадницима и пријатељима. Преминуо је у својој вили у Санрему 1896, на рукама служавке, без породице, а сахрањен је у Стокхолму.

- Успели смо да набавимо отисак с његовог посмртног одра - каже мадам Стенберг и показује на гипсану маску с Нобеловим ликом на радном столу.

Шведски клуб у Паризу основан је далеке 1891. и један је од најстаријих клубова овакве врсте ове земље у иностранству.

- Алфред Нобел је био оснивач и један од првих чланова Круга. Оставио нам је овај простор - истиче наша саговорница.

Данас његова радна соба у Шведско-норвешком кругу носи име Нобелов салон. У дну је библиотека, а на зидовима су окачене уметничке слике шведских мајстора. Неки овај Круг зову и "мистериозним" местом.

- То је због тога што је помало "скривено", па га не познају сви - "скида" мистерију наша саговорница. - У наш ресторан на скандинавске специјалитете у последње време на ручак долази све више људи. Организујемо џез-вечери, културне догађаје.

На повратку, музичари се и даље увежбавају за наступ, баршун удобних фотеља чека прве госте. Већ су постављени тањири за вечерњи сервис. Истим оним мермерним степеницама, поново на улици. А тамо, све што има смисла, куд код да се човек окрене, ако буде на ползи човечанству, биће награђено Нобеловом наградом.

ИЗОСТАВИО МАТЕМАТИЧАРЕ

АНЕГДОТА каже да на списак награда Нобел није хтео да уврсти и математику, да би избегао да она једнога дана дође у руке извесног Госта Магнуса Митаг Лефлера, који му је преотео љубав његовог живота, Бечлијку Софи Хес. Они мало реалнији посматрачи веле да је госпођицу Хес, двадесетогодишњакињу, Нобел срео давно пре писања тестамента, када је имао 42, а да је његов конкурент Митаг Лефлер тада био тек студент математике без икаквих назнака да би могао касније да оствари бриљантну каријеру вредну признања.

Сматра се да математика није на Нобеловом списку јер је у то време већ постојала скандинавска награда за ову дисциплину. Ипак, остало је забележено и то да Алфред Нобел, лично, није волео математику.

Препоручујемо

Култура

0 0

ДУЊИ ЈОЦИЋ НАГРАДА "ДИМИТРИЈЕ ПАРЛИЋ": Признање за кореографију представе "Изгубљени пејзажи"

23. 11. 2022. у 13:03

Друштво

0 0

Добитник највише признања на Фестивалу друштвено одговорне комуникације: Агенција са сврхом - Red Communication

22. 11. 2022. у 13:05

Култура

0 2

ЗАХВАЛНИЦА ЗА ЋИРИЛИЦУ: Признање Града Требиња сликарки Мирјани Мири Маодуш

20. 11. 2022. у 20:56

Друштво

0 0

ЂУРИЋ: Град Нови Сад награђује са по 40.000 динара припаднике МУП-а

14. 11. 2022. у 11:33

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације