ЦИА ЈАВНО ТРАЖИ РУСКЕ ШПИЈУНЕ: Анализа "Новости" - Шефови америчких обавештајних служби отворено нуде сарадњу грађанима Русије

ДА америчке и друге западне обавештајне службе, поготово оне из богатијих земаља, врбују у иностранству сараднике, није никаква тајна ни новост. Али, колико су се осилили доказ је недавна изјава једног од кључних људи америчке обавештајне службе: ЦИА је јавно позвала на сарадњу грађане Русије који се не слажу са специјалном војном операцијом у Украјини!

Фото Танјуг/АП

Заменик директора ЦИА Дејвид Марлоу казао је да они траже по целом свету грађане Русије који имају "осећај одвратности" према специјалној војној операцији, што је објавио и "Волстрит џорнал", а информација је изазвала буру негодовања међу грађанима Русије. Иначе, Марлоу је о врбовању Руса, заједно са колегиницом из службе Линдом Вајсголд, говорио у Аналитичком центру при Универзитету Џорџ Мејсон.

На вест о намери да ЦИА врбује руске грађане реаговала је амбасада Руске Федерације у Вашингтону. На телеграм-каналу руске дипломате су оцениле да је изјава руководиоца ЦИА да ће тражити потенцијалне агенте међу Русима доказ "непријатељског курса Вашингтона".

- Ми нисмо имали илузија о томе чиме се бави ЦИА. Они се одувек баве антируском делатношћу и мешају у њене унутрашње ствари. Изјава Марлоа доказ је да је украјинска криза инспирисана Вашингтоном и да је главни задатак САД да нанесу Русији стратешки пораз - истичу руске дипломате.

Тешко је рећи колико обавештајним западним службама могу бити од користи они млади људи који су отишли у иностранство јер су им то махом понудиле програмерске компаније, које су преселиле своја седишта након избијања сукоба у Украјини. Сигурно је сасвим да већина неће издати своју отаџбину ни за какав новац или друге уступке, што је руским грађанима и пре избијања сукоба у Украјини, константно нуђено у свакој прилици када би, бар привремено, живели на Западу.

Фото Profimedia

Сличне ствари дешавале су се и за време владавине Бориса Јељцина, када је много руских политичара ходочастило по западним амбасадама. Када су они постали опозиција, неки од њих су за потребе западних амбасада правили анализе против Путинове власти и "именике" његових блиских пријатеља и сарадника. Осим тога, западне земље су свих ових година финансирале један број сајтова у Русији. Није непознато да у бившим социјалистичким земљама годинама и деценијама паразитира немали број новинара и других "активиста" на рачун разних западних фондова. Такви сајтови у Русији морају испод сваког текста да напишу да су финансирани из иностранства.

Изјава Марлоа покренула је још једну дебату у Русији, а то је додатно пооштравање казни за оне који раде против националних интереса. После почетка специјалне војне операције у Украјини, руска Дума је средином јуна усвојила измене кривичног закона у којем се прелазак на страну противника изједначава са издајом. Тај закон је председник Путин потписао 14. јула ове године. Изменама закона је уведена одговорност за "тајну сарадњу са страним службама и помагање њиховом раду који је усмерен против безбедности Русије". Закон је прецизирао да се под шпијунажом сматра "предавање противнику информација које могу бити коришћене против руских оружаних снага у условима оружаних конфликата".

Фото Танјуг

Руско државно тужилаштво је упозорило да ће се сматрати националном издајом било која помоћ страној држави која би штетила Русији - од финансија, материјално-техничке помоћи, па до консултација.

Делу руске јавности ни овако измењен закон није био довољно строг, па су још у септембру у Думи посланици из редова Либерално-демократске партије предложили повећање казни за шпијунажу и националну издају. Предлаже се чак и доживотни затвор и одузимање држављанства.

- У последњих десет година Русија живи у непријатељском окружењу и стране тајне службе, углавном британске и америчке, све су активније. Сада у току војне операције у Украјини расте геометријском прогресијом број оних који су прешли моралну црту у односу према својој домовини - казао је посланик Андреј Луговој.

Фото Танјуг/АП

Да треба пооштрити затворске казне сматрају и други чланови Комитета за безбедност руске Думе, као што је Султан Хамзајев, који је уверен да одговорност за националну издају мора бити пооштрена, поготово према онима који раде у државним службама и корпорацијама. Иначе, за националну издају, тј. доказану шпијунажу тренутно је предвиђена затворска казна од 12 до 20 година и новчана од 500.000 рубаља.

Последње суђење домаћим шпијунима било је у септембру у Москви. Тада је на 20 године затвора осуђен саветник руководиоца "Роскосмоса", бивши новинар "Комерсанта" и "Ведомости" Иван Сафонов. Он је био оптужен за сарадњу са чешком и немачком обавештајном службом. Сафонов се бранио да се бавио искључиво новинарством, а адвокати су понављали да он није имао приступ државним тајнама. Путинов портпарол Дмитриј Песков није желео да коментарише судску пресуду Сафонову, али је ипак казао да је она сурова.

ЗАКОН

СОВЈЕТСКИ закон који је за шпијуне предвиђао најтежу казну, стрељање, промењен је деведесетих година у време либерализације друштва, па се таква строга санкција сматрала анахронизмом.

Фото Танјуг/АП

МЕТА ОЛИГАРСИ

УОПШТЕ не треба сумњати да ће обавештајне службе покушати да успоставе контакте пре свега са оним олигарсима чија је имовина на Западу. Њима ће сигурно заузврат нудити да им одблокирају банкарске рачуне на Западу. Али, прихватање сарадње са страним обавештајним службама аутоматски ће значити да ће им се затворити врата у сопственој земљи.

ЗАПАД ХТЕО ДА ИЗЈЕДНАЧИ СОВЈЕТСКИ САВЕЗ И ЗЛОЧИНЕ ХИТЛЕРА

СОВЈЕТСКА пропаганда је била ефикасна. Нарочито током рата, али и касније, док је сећање било свеже. А потом је показала сав свој формализам, немоћ, апатију, глупост. Непрестано је каснила. Сећање на рат је нестало. Подвиг је прелакиран и углачан протоколом. До осамдесетих година прошлог века некако је све утихнуло. Онда су дошле безумне деведесете и потпуна равнодушност према свему где нема пара - наше двехиљадите.

Ово је у књизи "Рат: Митови СССР 1939-1945" написао др Владимир Медински, руски политичар и публициста. Некадашњи министар културе РФ, посланик у Думи, недавно руководилац руске делегације на преговорима са Украјином, данас помоћник председника Русије, који је објавио више од 10 књига уједињених под заједничким насловом "Митови о Русији", указује да је важно да се зна колико је у Другом светском рату било издајника, помагача, колаборациониста, оних који су суочени са страхом од смрти почели да сарађују са "хитлеровцима". Медински наглашава да је Западу било важно да изједначи стаљинистички СССР и хитлеровску Немачку.

Фото Н. Скендерија

- Преименовати рат - зар то не би био траг у науци, па још уз врло рафиниран и благ изговор "да се спере блато" с имена оних који су се борили против комунизма, па макар и на Хитлеровој страни. Ако је пола земље било међу Хитлеровим савезницима, намеће се питање с киме је Немачка уопште ратовала: са демократијама на Западу и још, стицајем околности, са стаљинистичким режимом на Истоку. Стицајем околности, јер је он био близак Хитлеру по свим параметрима, треба се само присетити предратног пријатељства. А, уз то је и пола Русије свим срцем било за Хитлера.

Медински, у овом капиталном делу истиче... да је истина заправо да се за Хитлера борила шачица Руса и да је веома мало "наших" ратовало за Немце:

- Педесет хиљада власоваца, ако поверујемо у то да су они заиста постојали и да нису били никаква виртуелна војска попут војника из Звезданих ратова, то је ништа у поређењу са 34,5 милиона совјетских војника који су уичествовали у рату. То чак није ни кап воде у мору. То је зрнце водене прашине.

Медински указује и како није склон да верује да се ради о некаквој завери против његове земље, упркос таквом фалсификовању историјских чињеница:

- Русија је за Запад одувек била и биће природни супарник, конкуренција, а у одређеним околностима и непријатељ. Конкуренте треба уништити, иначе ће пре или касније он то учинити теби. Да резимирамо: СССР нимало не дугује савезницима за победу. Чак и покушај да се о томе говори подсмевање је историјској истини.      Д. Б. М.

Препоручујемо

Свет

1 1

АМЕРИЧКИ МЕДИЈИ: ЦИА открила план за регрутацију незадовољних Руса

23. 11. 2022. у 22:17

Свет

0 0

АМЕРИЧКИ ЗВАНИЧНИЦИ ЗАБРИНУТИ: Да ли ће ЕУ наставити да се супротставља Русији?

11. 11. 2022. у 18:29

Свет

2 3

АМЕРИЧКИ МЕДИЈИ: САД су позвале Украјину да покаже отвореност за преговоре са Русијом, али не и да преговара

06. 11. 2022. у 00:41

Свет

1 4

„ВАГНЕР“ ПРОТИВ "МОЦАРТА" У ДОНБАСУ: Имају ли Американци шансе против Руса?

22. 11. 2022. у 18:22

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације