Свет

БАУК "РУСКОГ СВЕТА" КРУЖИ ПЛАНЕТОМ: Путинов указ о јачању веза са сународницима изазвао нову хистерију Запада

Бранко ВЛАХОВИЋ, од сталног дописника "Вечерњих новости" - МОСКВА

18. 09. 2022. у 08:00

КАДА је 5. септембра председник Путин потписао указ о циљевима јачања хуманитарне политике у иностранству који је објављен на сајту Кремља, то је изазвало буру негативних реакција на Западу.

БАУК РУСКОГ СВЕТА КРУЖИ ПЛАНЕТОМ: Путинов указ о јачању веза са сународницима изазвао нову хистерију Запада

Кратко речено, у том указу се објашњава да је циљ хуманитарне политике Руске Федерације да се јача објективно разумевање историјске улоге и места Русије у светској историји, култури и ширењу контаката међу људима. Бригу Русије о сународницима који су остали у новонасталим државама после распада СССР русофоби су назвали "Путиновим фашизмом".

Парадоксално је али истинито да је поменути Путинов указ добио далеко већи публицитет у иностранству него у Русији, где су медији о томе дали кратке информације. Један број западних листова, па и наших прозападних медија, расписао се сматрајући да у том указу постоји нешто "страшно опасно".

Само три дана касније, 8. септембра, по хитном поступку парламент Летоније донео је Закон о православној цркви, којим је одвојио православце у тој бившој совјетског републици од Московске патријаршије. Овога пута са Запада није било никакве реакције. Наравно, на Западу никоме није засметало то што је "аутокефалност православне цркве" у Летонији доделио парламент, нити их занима то што су верници ове православне цркве махом Руси и желе да имају директну повезаност са Московском патријаршијом.

Не треба бити велики стручњак за религију да би се схватило да Запад води рат против православља, поготово против Руске православне цркве и жели да је раздели како би је држава ставила под своју контролу. Истовремено, тај принцип нико не сме да примени према Ватикану и устројству Католичке цркве и њене хијерархије. Украјински гркокатолици као свог поглавара признају римског папу, па то властима у Кијеву не смета.

МАЊЕ САМОСТАЛНИ УЗ ВАРТОЛОМЕЈА

ЖЕСТОКУ је кампању против Руске православне цркве у Украјини својевремено водио председник Петар Порошенко, који је са расколницима основао нову украјинску православну цркву, а којој је цариградски патријарх Вартоломеј дао крњи томос. међутим, ова црква сада има мању аутономију него што је имала као Украјинска православна црква Московског патријархата. Осим вођења заједничке спољне политике, Украјинска православна црква Московског патријархата у свему је била самостална, од вођења кадровске политике до финансија. Имала је и свој црквени суд.

А шта то конкретно пише у Путиновом указу када су се толико узбудили на Западу? У концепцији хуманитарне политике Руске Федерације у иностранству је заправо оно што је Путин много пута говорио у разним приликама. То су заштита и очување традиција и идеала свуда тамо где живе Руси. Већ само спомињање "руског света" политички раздражује Запад, којем је милије некадашње понашање Јељцина, којег уопште није бринула судбина више од 20 милиона Руса који су остали изван граница РФ. Испада да је свака брига за земљаке у иностранству кад је реч о Русији непожељна и на Западу је сматрају опасном. У споменутом документу се управо говори о бризи за очување руске традиције у иностранству, језика и културе. Ту је и хуманитарна сарадња у разним форматима, као и културни и религијски дијалог.

Критичари Путинове бриге за своје сународнике намерно заборављају да је после пуча у Кијеву 2014. први указ који су донеле украјинске власти био укидање права коришћења руског језика у срединама где су они већински народ. Уосталом, због таквих закона дошло је до хлађења односа Будимпеште и Кијева јер су се и Мађари који живе у Украјини осетили угроженима. То је и изазвало бунт Руса на Криму, где чине 64 одсто становника, као и у Донбасу и многим градовима и селима где су већина. Аналитичари истичу и да до рата у Украјини никада не би дошло да су се поштовала елементарна људска права Руса који су живели на простору Украјине.

МОРАЈУ ДА БУДУ ЛЕТОНЦИ

ЛЕТОНИЈА је у јуну усвојила Закон о православној цркви, по којем сви митрополити и епископи, као и кандидати за те дужности, морају бити грађани ове државе. То значи да Московска патријаршија не може да именује свештенике у Летонији. Није довољно имати летонски пасош, већ се тражи да свештеник мора да живи у тој земљи најмање десет година да би тамо могао да ради. Православних верника у Летонији има око 16 процената.

Јасно је, дакле, да демократској Европи не смета што се власти бивших совјетских република а сада самосталних држава петљају у црквене послове. Циљ је да се Русија по сваку цену максимално ослаби, и у том контексту све је дозвољено, па и стављање на списак санкција руског патријарха Кирила. Онима који праве "црне спискове" најбољи одговор је ових дана дао папа Фрања, који је из Казахстана са светског конгреса лидера традиционалних религија поручио да жели да се у ближој будућности сретне са патријархом Кирилом и настави започети дијалог. Хоће ли, можда, западни чиновници да забране папи да се сретне са руским патријархом?

Препоручујемо

АНТИРУСКЕ САНКЦИЈЕ ПРЕТЕ ЕКОНОМИЈИ: Незадовољни Италијани изашли на улице због политике Рима (ВИДЕО)

Економија

0 3

АНТИРУСКЕ САНКЦИЈЕ ПРЕТЕ ЕКОНОМИЈИ: Незадовољни Италијани изашли на улице због политике Рима (ВИДЕО)

17. 09. 2022. у 22:06

ЕРДОГАН ПОТВРДИО: Турска и Русија постигле споразум око нуклеарке у Акују

Свет

0 0

ЕРДОГАН ПОТВРДИО: Турска и Русија постигле споразум око нуклеарке у Акују

17. 09. 2022. у 17:22

ОЛАФ ШОЛЦ ШОКИРАО ЈАВНОСТ: Разговори са Путином су увек пријатељског тона

Свет

1 9

ОЛАФ ШОЛЦ ШОКИРАО ЈАВНОСТ: Разговори са Путином су увек пријатељског тона

17. 09. 2022. у 10:30

ПРОТИВТАС НА ГЛОБАЛИСТИЧКОЈ ВАГИ: Порука сусрета Путина и Шипинга у Узбекистану

Свет

0 3

ПРОТИВТАС НА ГЛОБАЛИСТИЧКОЈ ВАГИ: Порука сусрета Путина и Шипинга у Узбекистану

16. 09. 2022. у 20:29

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

Друштво

0 7

ДНЕВНИК СТЕПИНЦА ЗАГРЕБ КРИЈЕ ДЕЦЕНИЈАМА: Интервју - Проф. др Предраг Илић, аутор тротомне студије о злочинима у НДХ

О НЕКАДАШЊЕМ загребачком надбискупу Алојзију Степинцу (Брезарић, 1898 - Крашић, 1960) и његовој улози у Независној Држави Хрватској током Другог светског рата, објављен је у Републици Хрватској огроман број историографских и хагиографских књига, зборника радова, фељтона, чланака, али не и његов дневник у пет књига, који је водио од 30. маја 1934. до 13. фебруара 1945. године.

15. 12. 2024. у 13:55

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије немогућа мисија у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбал

0 10

ДА ЛИ ЈЕ МОГЛО ГОРЕ? Ево зашто је пред репрезентацијом Србије "немогућа мисија" у квалификацијама за Светско првенство?

Фудбалска репрезентација Србије играће у групи К са Енглеском, Албанијом, Летонијом и Андором у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. али је селекција "горди албиона" нешто што ће представљати највећи проблем изабраницима Драгана Стојковића Пиксија. Не само због квалитета, већ и због нечег другог.

14. 12. 2024. у 13:16

БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све

Тенис

0 0

БИЛА САМ ТРУДНА, А ОН ЈЕ БИО ГРУБ: Камера забележила Нолетову и Јецину свађу - снимак изненадио све

НОВАК и Јелена Ђоковић у емотивној вези су од 18. године, што значи да су пола живота провели заједно. Важе за један од најскладнијих парова, али и код њих се дешавају несугласице.

15. 12. 2024. у 12:00