БИОГРАФИЈА МИХАИЛА ГОРБАЧОВА: Добио Нобелову награду за мир јер је сахранио СССР, НАТО га страшно преварио

БИВШИ политички вођа Совјетског Савеза Михаил Горбачов је преминуо у 92. години.

Фото АП

Тужне вести објавиле су РИА Новости.

Биографија Горбачова

Михаил Сергејевич Горбачов (рођен 2. марта 1931) је био политички вођа Совјетског Савеза од 1985. до 1991. и генерални секретар Комунистичке партије Совјетског Савеза. Његов покушај реформи је довео до краја Хладног рата, али је такође довео и до краја врховне политичке власти Комунистичке Партије Совјетског Савеза (КПСС) и до распада Совјетског Савеза. Награђен је Нобеловом наградом за мир 1990. године.

Михаил Горбачов је рођен у сељачкој породици у месту Привољноје близу Ставропоља у јужној Русији. Одрастао је под тоталитарним режимом Јосифа Стаљина; његови деда и баба су били депортовани јер су били богатији сељаци (кулаци). Упркос невољама, био је одличан у школи. Сматран је за најинтелигентнијег у разреду, са посебним интересовањем за историју и математику. По завршетку школе, помогао је оцу да пожање рекордан принос на колхозу, за шта је одликован Орденом Црвене радничке заставе. То је било реткост да неко у његовим годинама добије тако велику почаст. Скоро је сигурно да му је ова награда, заједно са његовом интелигенцијом помогла да осигура место на Московском универзитету, где је студирао право. Мора се такође напоменути да је за место на таком престижном универзитету, било врло често потребно имати политичке тежње, заједно са интелектуалним способностима. Док је студирао у Москви, упознао је своју будућу жену Рајсу. Венчали су се септембра 1953. и преселили се у Горбачовљев родни крај где је дипломирао 1955.

Горбачов је ступио у КПСС 1952. у својој 21. години. 1966. је добио дописну диплому агронома-економисте од Пољопривредног института. Његова каријера је напредовала брзо и 1970. је именован за Првог секретара за пољопривреду и следеће године је постао члан Централног комитета. 1972. је био на челу совјетске делегације у Белгији, а две године касније, 1974. је постао представник у Врховном совјету и председник сталне комисије за питања омладине.

Године 1979, Горбачов је унапређен у Политбиро. Ту је стекао наклоност Јурија Андропова, шефа КГБ и такође пореклом из Ставропоља и даље је унапређен током Андроповљевог кратког времена на челу Партије пре своје смрти 1984. Са дужностима над кадровима, радећи заједно са Андроповим, сменио је 20% највиших владиних министара и регионалних гувернера, често млађим људима. Током тог периода, Григориј Романов, Николај Ришков и Јегор Лигачев су унапређени, а последња двојица су радила блиско са Горбачовим, Ришков у економији, Лигачев са кадровима. Такође је био близак Константину Черњенку, Андроповљевом наследнику, коме је служио као други секретар.

Његове позиције у новој КПСС су створиле више прилика да путује ван граница и то ће чврсто утицати на његове политичке и друштвене погледе у будућности када буде постао вођа земље. 1975. предводио је делегацију у Западну Немачку, а 1983. је предводио совјетску делегацију у Канаду на састанак са премијером Пјером Трудоом и члановима канадског Дома комуна и Сената. 1984 је путовао у Уједињено Краљевство, где се сусрео са премијерком Маргарет Тачер.

Након смрти Константина Черњенка, Михаил Горбачов је изабран за Генералног секретара КПСС 11. марта 1985. Постао је први лидер Партије који је рођен након Руске револуције 1917. Као de facto владар Совјетског Савеза, покушао је да реформише стагнирајућу Комунистичку партију и државну економију увођењем гласности (“отвореност”), перестројке (“реструктурирање”) и ускоренија (“убрзања економског развоја”), који су покренути на 27. конгресу КПСС фебруара 1986.

У међународној политици Горбачов је желео да побољша односе и трговину са Западом. Успоставио је блиске односе са неколико западних лидера, као што је Маргарет Тачер – која је изјавила: Волим господина Горбачова, можемо заједно да радимо послове – канцеларом Западне Немачке Хелмутом Колом и америчким председником Роналдом Реганом. 11. октобра 1986. Горбачов и Реган су се састали у Рејкјавику да би разговарали о смањењу нуклеарног оружја средњег домета у Европи. Ово је довело до потписивања Споразума о нуклеарним ракетама средњег домета 1987.

Фебруара 1988, Горбачов је објавио повлачење совјетских снага из Авганистана. Повлачење се завршило следеће године, иако се грађански рат наставио пошто су Муџахедини желели да збаци просовјетски режима Мохамеда Наџибулаха. Процењено је да је 15.000 Совјета убијено у сукобу између 1979. и 1989.

Такође током 1988, Горбачов је објавио да ће Совјетски Савез напустити Брежњевљеву доктрину и дозволити народима Источног блока да сами изаберу своју унутрашњу политику. Ово се показало као најрадикалније достигнуће Горбачовљеве реформе спољашње политике, коју је гласноговорник његовог министра иностраних послова назвао Синатрина доктрина. Напуштање Брежњевљеве доктрине је довело до низа револуција у источној Европи током 1989, у којима је срушен комунизам. Са изузетком Румуније, побуне против просовјетских режима су биле мирне.

Горбачов је генерално добро оцењен на Западу након што је окончао Хладни рат. Ипак у Русији, његов углед је био врло низак јер је означен да је довео до колапса државе и да је одговоран за економску беду која је следила.

НАТО обећање

На опаску Горбачова током разговора са америчким државним секретаром Џеjмсом Бејкером да је ширење НАТО на исток неприхватљиво шеф америчке дипломатије рекао му је дословце:

- Ни председник, ни ја немамо намеру да извлачимо једнострану корист из актуелних процеса“,односно распада социјалистичког блока који је у том тренутку бивао реалност. „Ако сачувамо Немачку у НАТО-у, јурисдикција алијансе се неће проширити ни један педаљ на исток - обећао је Бејкер Горбачову. О томе сведочи стенаграм њиховог разговора од 9. фебруара.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације