КИНЕСКА "ЦРВЕНА ЛИНИЈА" СТРПЉЕЊА Завет Кине да ће се борити за Тајван - није провокација, али јесте упозорење

КИНЕСКИ државни саветник и министар одбране Веј Фенге говорио је на 19. "Шангри-Ла" дијалогу у Сингапуру 12. јуна, поделивши кинеску визију регионалног поретка и разјаснивши став Пекинга о различитим питањима, стоји у чланку "Раше тудеј".

Фото: ЕПА/Депоситпхотос

Звучан призвук из тог говора имало је строго упозорење земљама које би могле подржати „независност Тајвана“, што су западни медији одмах протумачили као некако провокативно, пише новинар Бредли Бланкеншип.

- Ако се неко усуди да отцепи Тајван од Кине, нећемо оклевати да се боримо, борићемо се по сваку цену - рекао је Веј, истичући да не треба потцењивати војне способности и одлучност Кине. У том истом говору, Веј је, на велико запрепашћење западних медија, назвао тајвански регион „пре свега кинеским Тајваном“.

Иако је истина да су ове речи биле прилично озбиљне, оне ипак нису нимало провокативне. Веј је само изнео одбрамбену позицију, односно да ако би суверенитет Кине био угрожен такозваном „независношћу Тајвана“, онда би кинеска војска узвратила на исти начин да одбрани свој територијални интегритет. Ово имплицира да позиција Кине зависи од променљивих околности у вези са питањима Тајвана, али сама није склона да поремети статус "кво".

Фото: Pixabay

Питање једне Кине

Човек би помислио сасвим супротно када би њихова сазнања о овом питању била у потпуности информисана од стране западних медија. За њих, Кина је та која је уздрмала ствари претећи да ће употребити силу по питању Тајвана. Међутим, ово игнорише статус "кво" који су западне владе прихватиле приликом успостављања дипломатских односа са Кином: принцип једне Кине, који јасно каже да постоји једна Кина и да је Тајван део Кине.

Ово је изразито важно јер се питање Тајвана у суштини односи на Кинески грађански рат, који је почео 1927. године, али никада није постигнут званични споразум о примирју или миру. Тај рат се водио између владе бивше Републике Кине предвођене Куоминтангом (КМТ) и снага које је предводила Комунистичка партија Кине. Све се у суштини завршило након успостављања Народне Републике Кине 1949. године, али КМТ снаге су побегле на Тајван и од тада су тамо остале.

Фото: Pang Xinglei/Xinhua via AP

Да би се страни актери мешали у питање Тајвана у суштини би значило мешање у текући грађански рат, чак и ако је тај рат одавно нестао и сада је у питаеу политички спор. То је грубо мешање у оно што је чисто кинеско питање и повећава вероватноћу сукоба у Тајванском мореузу. Због тога је питање поновног уједињења важно за Пекинг – јер би стављање "на починак" овог текућег политичког спора у великој мери смањило регионална трвења.

Напротив, оно што узнемирава статус "кво" су непријатељске акције западних влада, односно Сједињених Држава. Само неколико дана пре него што се амерички министар одбране Лојд Остин састао са Вејем на маргинама дијалога "Шангри-Ла", САД су одобриле уговор о оружју са Тајваном вредан 120 милиона долара – што Пекинг није одобрио. САД настављају да милитаризују Тајвански мореуз и пријављено је да су се тамо стационирале трупе, на територији Кине.

САД желе да искористе и „интернационализују“ питања Тајвана како би обуздале Кину, због чега је Веј у свом говору описао развој Кине као користан за свет. Вашингтон види Пекинг као свог најважнијег противника због кинеске војне моћи, технолошке снаге и економске неопходности, и учиниће све да спречи Кину да напредује – чак и ако то значи мешање у унутрашње ствари Кине.

Фото: Профимедиа

Амерички "Заокрет ка Азији" на челу са Обамом

Имајте на уму да су се растућа интересовања за питање Тајвана и мишљења о њему драстично променила откако су САД започеле свој такозвани „заокрет ка Азији“ под бившим председником Бараком Обамом. Већина Американаца није имала појма или било какво интересовање за питање Тајвана све до последњих неколико година – а анкете, укључујући и прошлогодишњу Савета Чикага, такође указују на то. Очигледно није случајност да је вишегодишње кинеско политичко питање прешло из академског питања на Западу у мејнстрим у истом временском оквиру када је Кина узнапредовала. Ово је додатак сталној забринутости због „људских права“ у Кини, укључујући она о којима се "славно" расправља у западним медијима у аутономном региону Синђанг Ујгур или у аутономном региону Тибет.

Фото: ЕПА

Узимајући у обзир колико је питање Тајвана важно за Пекинг и кинеску националну безбедност, Вејев говор је био изузетно "питом". Ако можемо да замислимо околност у којој су Конфедеративне Државе Америке некако преживеле у некој америчкој ексклави, а да су затим амерички политички противници подигли тензије око овог питања деценијама касније, такав проблем би се врло вероватно решио на сличан начин. 

Али САД би вероватно већ биле на добром путу ка рату као и до сада, због чега је кинеска позиција тако похвална. Кина је имала изузетно стрпљење – али то стрпљење очигледно може да понестане ако се пређе црвена линија.

БОНУС ВИДЕО:

РУСКИ БМ-30 У АКЦИЈИ: Погледајте дејство тешког вишецевног бацача ракета

Препоручујемо

Свет

9 10

Кинеска делегација није напустила салу на самиту за време говора Зеленског (ИСПРАВКА)

11. 06. 2022. у 13:18

Политика

10 95

КИНА ПОДСЕТИЛА НАТО НА ЊИХОВЕ ЗЛОЧИНЕ: "Пре 23 године сте без одобрења Савета безбедности УН бацили 420.000 бомби"

11. 06. 2022. у 09:27

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације