МИСТЕРИОЗНА НЕМАЧКА ШПИЈУНСКА ОПЕРАЦИЈА „ПАМИР“: Деценијама чувана тајна са ким је све БНД и како сарађивао

КИНЕСКЕ тајне службе су за немачке службе безбедности данас противници. Али није одувек било тако, што показује и истраживање које су спровели новинари немачког јавног сервиса WDR.

Централа немачке обавештајне службе

Контакти се одржавају са „око 450 обавештајних служби у више од 160 земаља“, наводи се на интернет-страници немачке Савезне обавештајне службе (БНД). Та сарадња је важан сегмент рада немачке спољне обавештајне службе, а размена са неким партнерским сервисима веома је блиска, на пример са онима у САД, Великој Британији или Француској.

Само неколико држава се сматрају табуом и с њима немачки обавештајци не би требало да сарађују. Међу њима су Северна Кореја и Белорусија.

У сваком случају, БНД углавном ћути о својим савезима са тајним службама, исто као што о томе не говоре ни у телу које у оквиру кабинета немачког канцелара контролише рад БНД.

А постоје везе које су деценијама строго чувана државна тајна. Међу њима је и сарадња са Кином, започета пре више од 30 година. Немачки јавни сервис WDR то је у протеклих неколико недеља истраживао – обрађивана су интерна документа БНД-а и разговарано са сведоцима догађаја.

ПРВА ЈЕ КРЕНУЛА ЦИА

Безбедносне агенције данас генерално гледају на обавештајне службе Кине као на противнике. Према подацима немачке Службе за заштиту уставног поретка, кинеске тајне службе шпијунирају Немачку на различитим нивоима – размештају камуфлиране шпијуне, изводе кибернетичке нападе и циљано истражују особе путем друштвених мрежа. Интересују их немачке компаније и њихови производи високе технологије, заинтересовани су за истраживања и пројекте наоружања. Поред тога, у фокусу су и немачка спољна и економска политика, као и кинески опозиционари и критичари режима.

Али немачко-кинески односи нису увек били тако напети као данас. Осамдесетих година прошлог века, Западна Немачка се приближавала Кини – у политичким и економским областима, али и у сфери тајних служби. На пример, Кина се од 1981. до 1995. уопште није појављивала у годишњим обавештајним извештајима, јер тајна служба надлежна за контраобавештајне послове, а на захтев Министарства унутрашњих послова, више није тако помно пратила Кинезе.

У своје време, такозвани кинеско-совјетски раскол, односно сукоб између Москве и Пекинга око тога ко ће бити лидер у светском комунистичком покрету, побудио је наду међу неким западним владама да би Кина могла да постане савезник против Совјетског Савеза. То се посебно односи на Сједињене Државе, између осталог и зато што је 1979, због Исламске револуције у Ирану, изгубљена важна локација за техничко извиђање против Совјетског Савеза.

Америчка администрација председника Џимија Картера први пут је успоставила дипломатске односе са Пекингом у јануару 1979, а убрзо након тога договорена је и сарадња тајних служби. У западној кинеској провинцији Синђанг, недалеко од границе са Совјетским Савезом, ЦИА је, у сарадњи са обавештајним огранком кинеске народне армије, поставила две прислушне станице. Донета је америчка технологија, а Кинези су обучени како да је користе. Примарни циљ у то време било је надгледање совјетских објеката за тестирање нуклеарних пројектила удаљених само неколико стотина километара.

ПОКЛОНИ ЗА КИНЕСКЕ ДРУГОВЕ

И није само ЦИА у то време ушла у антисовјетску сарадњу са Кином. То је недуго потом урадио и немачки БНД, што се види из докумената службе у које је WDR имао увид. У јулу 1985. у Кину је отпутовала делегација из Немачке у којој су били тадашњи потпредседник БНД, шеф надлежног одељења, као и неколико посланика Бундестага. Договорено је да се позадина путовања не обелодањује.

Они су као „туристичка група“ били смештени у једној кући у Пекингу, а за кинеске домаћине донели су и поклоне: ручне сатове „Јунгханса“, швајцарске џепне војне ножеве, хемијске оловке и мини-камере произвођача „Минок“, које су тада били популарне међу шпијунима – коштале су око 5.900 немачких марака.

Разговарало се о сарадњи тајних служби, а операција је у БНД-у названа „Памир“, према планинском венцу у централној Азији на граници Кине. Слично као и ЦИА пре тога, и БНД је Кини испоручио технологију за прислушкивање у вредности од неколико милиона немачких марака. То је с једне стране било намењено за праћење комуникација совјетске војске, али су истовремено тестирани и системи за ометање и обмањивање који су у то време били развијани за немачке борбене авионе.

БНД НЕ ЖЕЛИ ДА КОМЕНТАРИШЕ НАВОДЕ WDR

Америчка шпијунска сарадња са Кином нагло је прекинута након што је режим у Пекингу у јуну 1989. угушио студентске протесте на Тргу Тјенанмен. Вашингтон је гневно реаговао, а ЦИА је повукла своју технологију за прислушкивање из провинције Синђанг. БНД је, међутим, остао у заједничком пројекту и његова опрема је коришћена за извиђање у централној Азији и током 1990-их.

БНД данас не жели да коментарише колико је тачно прислушних станица немачке службе остало у Кини, да ли слична сарадња постоји и данас, као ни било која друга питања у вези с операцијом „Памир“. „Како би обезбедио и одржао функционалност БНД-а, посебно из разлога заштите извора и метода, БНД на жалост тренутно није у могуц́ности да пружи више информација“, рекла је портпаролка те немачке службе.

(Дојче веле)

Препоручујемо

Свет

0 0

СПЕЦИЈАЛНИ ВОЈНИ ФОНД: Бундестаг одобрио 100 милијарди евра вредан план владе

03. 06. 2022. у 22:48

Свет

1 6

ЗЕЛЕНСКИ ЈЕ ПРОБЛЕМ: Немачки медији о политици Кијева

03. 06. 2022. у 20:45

Свет

1 1

ЦИА ОБЈАВИЛА ИНСТРУКЦИЈЕ ЗА РУСЕ: Како да предају податке обавештајној служби

04. 05. 2022. у 08:48

Свет

0 5

АМЕРИКАНЦИ ЗАБРИНУТИ ЗБОГ САРАДЊЕ РУСИЈЕ И КИНЕ: Блинкен се огласио, плаши их могућност кооперације Москве и Пекинга

01. 06. 2022. у 22:20

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације