ЛЕ ПЕНОВА ИЗАЗИВА МАКРОНА: Први круг председничких избора, Француска данас излази на биралишта
ФРАНЦУСКА данас (недеља) излази на биралишта у првом кругу председничких избора.
Главни кандидати да у следећих пет година владају из Јелисеја су, према испитивањима јавног мњења, актуелни председник Емануел Макрон у другом мандату и кандидаткиња крајње деснице Марин ле Пен.
Према последњим истраживањима, Макрон у првом кругу има подршку 27 одсто грађана, а Марин ле Пен 22. Та разлика се, међутим, у другом кругу смањује, па је било анкета у којима се распон одређује "микроскопом" - 51,5 за Макрона, 48,5 за Ле Пенову. Неће, зато, на основу ових бројки, бити велико изненађење уколико дође и до промене станара у Јелисејској палати, али, културолошки, сигурно хоће, јер би то представљало тектонску промену у политичком животу Француске.
Од осталих кандидата, представник "Непотчињених" као "левљег крила левице" Жан-Лик Меланшон следи са 17 одсто, још један припадник крајње деснице, али оштрији од Марин ле Пен, Ерик Земур има 8,5, а Валери Пекрес, као представница класичне деснице која је не тако давно имала и шефа државе Николу Саркозија, свега 8 одсто.
За њима су еколози које заступа Јаник Жадо (6), па комуниста Фабијен Русел (3,5), те десничари Жан Ласал (2,5) и Никола Дипон Ењан (2). Социјалисти, који недавно памте и председника Франсоа Оланда, спали су на ниске гране: градоначелница Париза, као њихов кандидат на овим изборима, бележи свега 2 одсто подршке! Бал затварају двоје крајњих левичара, Филип Путу из Нове антикапиталистичке партије с 1 одсто и представница "Радничке борбе" Натали Арто с 0,5.
Истовремено, за излазак на изборе изјаснило се 72 одсто грађана. Одзив на ову врсту гласања у Француској је традиционално велики. Прошли пут, 2017. године, у првом кругу гласало је преко 77 одсто уписаних у бирачке спискове у првом кругу, а преко 74 у другом.
Марин ле Пен и Емануел Макрон су дуго били раме уз раме, све док се, крајем прошле године, није појавио Ерик Земур који је на своју страну оштрим ставовима према избеглицама, странцима и безбедносном стању, одвукао добар део бирачког тела Марин ле Пен. У једном тренутку је, чак, и претекао Ле Пенову, али је она то смирено коментарисала закључком да ће ствари, после првобитног ефекта изненађења, убрзо доћи на своје место.
И, што се ње тиче, заиста су и дошле. Полако је почела да се поново пење ка врху.
Земур је, несвесно, доста допринео и поправљању имиџа Марин ле Пен, јер је, имајући у виду његове екстремно десничарске ставове, њена појава сада, наједном, почела да делује много прихватљивије и демократичније. Одавно је одустала и од изласка из еврозоне. С друге стране, тражи да Француска напусти командне структуре НАТО. У вези с украјинском кризом, истиче да је решење за смиривање ситуације ангжаман да ће Украјина остати војно неутрална, уз поштовање територијалног интегритета ове земље и повлачење руских трупа.
Противи се и санкцијама које загорчавају живот Французима и подижу цене енергентима.
Истовремено се оградила од Путина за кога су покушавали да јој "пришију" пријатељске везе, истичући да су се видели само једном, пред претходне изборе. С друге стране, председник Емануел Макрон инсистира на санкцијама Русији, док француске власти достављају оружје Украјини, с тим што одржава телефонски контакт с Путином, покушавајући да допринесе политичком решењу кризе.
Макрон је врхунац популарности достигао на почетку украјинске кризе, јер се исказао као важан међународни фактор. Али, касно се укључио у председничку кампању, свега месец дана пре избора, а аналитичари му замерају и то што је гро карата управо ставио на спољну сцену, док се много мање бавио унутрашњим и свакодневним проблемима Француза, чему се, обрнуто, Ле Пенова нарочито посветила.
Као прву меру коју би спровела по доласку на власт, тако је навела спуштање ПДВ са 20 на 5,5 одсто на гориво, гас, бензин, струју, као и заустављање поскупљења енергената, све док траје овако велика инфлација настала због украјинске кризе. Све то је учинило да пред изборе Макронов тренд буде у силазној путањи, а Марин ле Пен у успону.
Додатни проблем за Макрона појавио се свега неколико дана пред излазак на биралишта, када је на површину испливала афера "Мек Кинси", по имену мултинационалне приватне фирме која пружа консултантске услуге и коју су француске власти, према извештају Сената, често користиле последњих година. Од 2018. до 2021. је потрошено преко 27 милиона евра, на разна саветовања од реформе социјалне помоћи до кампање вакцинисања, док "Мек Кинси", чији је обрт прошле године у Француској износио 329 милиона евра, не плаћа ни евро пореза у овој земљи, и то када је борба против "пореског раја" веома изражена.
У другом кругу, разлика између Ле Пенове и Макрона се још више смањује, између осталог и зато што представница из редова "Националног окупљања" може да рачуна на гласове Ерика Земура, али и зато што њене идеје деле и многи на другом политичком тасу, као код трећепласираног у сондажама Жан-Лика Меланшона.
Ако би успела у настојањима да уђе у Јелисеј, Марин ле Пен би тако остварила вишедеценијски сан присталица политике коју је укоренио још њен отац Жан-Мари ле Пен, а коју је она у међувремену "умила" и учинила пријемчивијом за широке масе. Ипак, до сада још није премашила Макрона у проценама за други круг, а то би, ипак, гледајући досадашњу француску традицију, било велико изненађење које, додајмо и то, ипак није тако далеко од остварења.
За и против либералног капитализма
КРАЈЊА десница у оличењу Ле Пенове и Земура у Француској тренутно премашује чак 30 одсто гласачких интенција у првом кругу. Још једна од карактеристика је и потпуни потоп социјалиста и класичне левице. Ни традиционална десница не пролази много боље. Све се, тако, свело на борбу центристе Макрона, као представника либералног капитализма који је објединио републиканску левицу и десницу и, с друге стране, присталица антилибералне политике, с различитих полова.
Препоручујемо
МОГУЋЕ ИЗНЕНАЂЕЊЕ НА ИЗБОРИМА У ФРАНЦУСКОЈ: Марин ле Пен (пре) стиже Макрона?!
04. 04. 2022. у 21:04
СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану
СА МНОГО помпе, у књижаре су стигли мемоари бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел под насловом „Слобода“. У њима се на неколико места спомињу Србија и Западни Балкан.
26. 11. 2024. у 17:09
(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)
ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.
24. 11. 2024. у 18:59
ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској
НЕЗАВИСНИ ултрадесничарски кандидат на председничким изборима у Румунији Калин Ђорђеску освојио је највише гласова у првом кругу и највећи је фаворит за победу у другом кругу, у који ће највероватније ићи са Еленом Ласчони испред партије "Save Romania Union" (УСР).
25. 11. 2024. у 15:22
Коментари (0)