Свет

ХРВАТИ ТРАЖЕ РАВНОПРАВНОСТ: Заокрет током дебате о политичкој кризи у БиХ у Европском парламенту

Горан Чворовић - стални дописник из Париза

09. 03. 2022. у 19:41

РАСПРАВА која се повела на заседању ЕП у Стразбуру о ситуацији у БиХ показала је да нема сагласности око тога да ли српском члану председништва ове земље треба увести санкције, али и покренула још једно питање - статус Хрвата у овој држави.

ХРВАТИ ТРАЖЕ РАВНОПРАВНОСТ: Заокрет током дебате о политичкој кризи у БиХ у Европском парламенту

Хрватски европосланик Тонино Пицула је поручио да се ситуација у БиХ "још више закомпликовала руском агресијом на Украјину", истакавиши да се у неким деловима БиХ "званично негирају и геноцид и Путинова агресија."

Другачије светло на све што се догађа у БиХ усмерио је, међутим, његов сународник Томислав Сокол, који је отворио "хрватско питање". Он је нагласио да се Хрватима у БиХ намећу нелегитимни представници и да Хрвати немају равноправност да их сами бирају. Затражио је једнако представљање сва три конститутивна народа "по белгијском принципу", а не "хегемонију већине".

Упада у очи да је слично, истог дана, у уторак, говорио и хрватски председник Зоран Милановић.

- Је ли то идеја која води разбијању БиХ и њеном пустошењу и пљачкању или део преговарачке тактике и стратегије да се нека отета права, која подржава и охрабрује баш тај ЕП, и баш неке државе са севера, да се у тим преговорима за Хрвате добије оно што им је отето? Да се Србима не узима оно на шта имају право? Ја нисам гласао за Републику Српску, нити је то моја љубав. Али, она постоји, она је чињеница. Као и Србија. Као и Косово - рекао је између осталог Милановић.

Европски комесар за проширење Оливер Вархељи је нагласио да се тридесет година после крвавог распада Југославије рат вратио на европско тло, те да стабилност на Балкану никада није била важнија.

Он је нагласио да је бојкот институција у БиХ негативно утицао на европски пут БиХ и живот грађана, али и додао:

- У разговорима с представницима Републике Српске указао сам да постоји потреба да се предузму хитне мере за деескалацију, како би се избегла негативна реторика и како бисмо се вратили у државне институције и осигурали њихово пуно функционисање. Утицај се већ види. Пре две седмице покренули смо инвестициони пакет од 3,2 милијарде да бисмо подстакли 21 пројекат на подручју енергетике и саобраћајне повезаности - рекао је Вархељи и поручио да нагласак треба да буде на позитивном путу ка ЕУ која ће донети стабилност и мир.

БАЛКАН У ПУТИНОВОМ "ПРОГРАМУ"

АУСТРИЈАНАЦ Андреас Шидер навео је да је стање на Западном Балкану опасно и експлозивно, посебно у БиХ и да "руска агресија лако може да се прелије на Западни Балкан", а да је за то "крив Милорад Додик". Немац Рајнхард Битикофер је додао да је "Западни Балкан на Путиновом програму", а Словенка Тања Фајон да "рат у Украјини представља опасност за покретање рата у БиХ".