Свет

ШТА ЈЕ НАВЕЛО ПУТИНА ДА ПРИЗНА ДНР И ЛНР: Москва покушава да доведе Америку и Француску за преговарачки сто

М.Ђорђевић

22. 02. 2022. у 09:48

ПРЕДСЕДНИК Русије Владимир Путин је у свом јучерашњем обраћању јавности упозорио да кокетирање Украјине са набавком нуклеарног оружја представља веома веродостојну претњу, која би се могла материјализовати, чак и брже него што би се то очекивало када би Кијев за то добио подршку Запада, наводи аналитичар Ендрју Корибко.

ШТА ЈЕ НАВЕЛО ПУТИНА ДА ПРИЗНА ДНР И ЛНР: Москва покушава да доведе Америку и Француску за преговарачки сто

Већ су постојале назнаке да би Путин могао да донесе овако драматичну одлуку признања ДНР и ЛНР у случају да Кијев покрене трећу рунду грађанског рата у том региону, што и догодило.

Русија је прибегла прећутној примени концепта „Одговорности за заштиту“ (Р2П) како би осигурала безбедност народа тих новопризнатих република, посебно преко 700.000 грађана су добили руско држављанство. Штавише, украјински председник Владимир Зеленски је у говору на Минхенској конференцији током викенда упозорио да би његова земља могла да почне да развија нуклеарно оружје, што је представљало опасну претњу Русији.

Али најважнија ствар у оквиру догађаја у Украјини је непроглашена ракетна криза у Европи коју су изазвале САД повлачењем из Уговора о антибалистичким ракетама (АБМ), Уговора о нуклеарним снагама средњег домета (ИНФ) и Уговора о отвореном небу. Све се одвијало упоредо са континуираним ширењем НАТО-а на исток и размештањем „противракетних система“ ближе руским границама. Кумулативни ефекат је да су руске способности за нуклеарни други удар биле угрожене, што би на крају довело земљу у позицију сталне нуклеарне уцене САД. Као одговор, Русија је поставила своје захтеве за гаранцију безбедности у покушају да постигне дипломатско решење ове кризе у Новом хладном рату.

Оне су објављене крајем децембра и имале су за циљ да ревидирају европску безбедносну архитектуру која је до сада била против Русије, што је у супротности са принципима Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) о недељивој безбедности.

Незадовољавајући одговор САД на ове захтеве открио је Москви да Вашингтон не схвата озбиљно њене црвене линије. Председник Путин је то чак опширно елаборирао у свом телевизијском говору руском народу у понедељак увече, наводећи како су САД успеле да преузму контролу над целим украјинским државним апаратом како би га претвориле у антируско оружје хибридног ратовања пуног спектра. Он је такође тврдио да је НАТО предвођен САД већ донео одлуку да искористи Украјину као платформу за „обуздавање“ Русије.

Донбаске републике заузимају истакнуто место у овим великим стратешким прорачунима пошто се раније сумњало да је Кијев, уз подршку САД, отпочео трећи круг непријатељстава у грађанском рату – који је био одложен за неколико дана од првобитно планираног почетка 16. фебруара. Руске обавештајне службе су сматрале да ће то послужити као изговор за додатно распоређивање америчког наоружања у региону. То би могло укључивати и хиперсоничне ракете, а оне би можда једног дана могле бити послате у Украјину. Што је још горе, председник Путин је упозорио да новооткривено кокетирање Украјине са набавком нуклеарног оружја представља веома веродостојну претњу, која би се могла остварити, чак и брже него што би се то очекивало када би Кијев за то добио подршку Запада. У овим изузетно напетим безбедносним околностима, председник Путин је одлучио да призна републике Донбаса.

Неки посматрачи који немају одговарајуће разумевање велике стратешке динамике рекли би да је признање ДНР и ЛНР ексалација, али то је заправо паметан покушај да се обрну локалне војно-политичке калкулације. То треба да подстакне Запад предвођен са САД, а посебно све независније Французе да уђу у низ договора за решавање међусобно повезаног украјинског грађанског рата и необјављене ракетне кризе у Европи коју су изазвале САД.

С обзиром на то како је председник Путин врло јасно артикулисао природу растуће егзистенцијалне претње коју антируски пројекат НАТО-а у Украјини предвођен САД представља за руску државу, постоји и могућност да се у Кијеву подржи такозвана „промена режима“, чак и само пружањем политичке подршке опозиционим политичарима који би потенцијално могли да преузму власт.

Сада је одговорност само на САД да ли ће даље развијати ове међусобно повезане кризе или ће се искрено посветити попуштању напетости. У тренутку писања овог текста није јасно шта ће САД урадити и који фактори би могли да учествују у њиховим прорачунима, али се поуздано зна да се све променило након што је председник Путин признао републике Донбас. Ситуација ће се ускоро или погоршати или, надамо се, побољшати у зависности од избора Америке у блиској будућности.

(orientalreview.org)

БОНУС ВИДЕО: КРИЗА КОЈА БРИНЕ ЦЕО СВЕТ: Да ли ће нарасле тензије око Украјине експлодирати у рат?

21. 02. 2022. у 21:56

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Свет

0 13

ТУРСКА ДРХТИ ПРЕД ПРЕТЊОМ ИЗРАЕЛА: Избија трећи светски рат? (ВИДЕО)

МИНИСТАР одбране Турске, Јашар Гулер, изјавио је да Израел може да нападне Турску, чиме је подржао раније изјаве председника Ердогана, који је Израел описао као директну претњу за земљу.

14. 11. 2024. у 17:17