СТО ПУТА ПОНОВЉЕНА ЛАЖ ПОСТАЈЕ ИСТИНА: Медијска хистерија на Западу је на врхунцу, али Русија не планира да окупира и припоји Украјину

М.Ђорђевић

26. 01. 2022. у 10:48

ЗАПАДНИ медији оптужују Русију да жели да изврши инвазију на Украјину, а чини се да западни спин-доктори претпостављају да су њихове мете већ успешно обрађене. Сматрају да ће просечан корисник медија на Западу поверовати у наводне Путинове насилне планове, после сличних вести које се годинама пласирају, пише амерички аналитичар Ендрју Корибко.

СТО ПУТА ПОНОВЉЕНА ЛАЖ ПОСТАЈЕ ИСТИНА: Медијска хистерија на Западу је на врхунцу, али Русија не планира да окупира и припоји Украјину

Foto: Tanjug/AP

Запад предвођен Сједињеним Државама и њихови савезници из главних медија врте лажну причу да Русија жели да „нападне“ Украјину, не објашавајући зашто би Москва то уопште желела да уради. Публика на коју циљају би једноставно требало да прихвати као чињеницу све њихове драматичне тврдње, без довођења у питање. Западни медији своје тврдње наводно доказују вестима о гомилању трупа Русије дуж њених западних граница. Чини се да спин-доктори, који стоје иза ове кампање у оквиру информационог рата, претпостављају да су њихове мете већ успешно обрађене, и да ће у то поверовати, после непрестаних сличних лажних вести које се годинама пласирају.

Фото: Министарство одбране Руске Федерације

Кључно је разоткрити ову лажну причу. Русија нема апсолутно никакав интерес да „нападне“ Украјину. На страну Крим, који је јединствен случај и који не игра никакву улогу у тренутној кризи, ниједна територија коју Кијев сматра својом није вредна финансијских, војних и политичких трошкова Русије. Оно што се заиста дешава, јесте то да је Русија коначно повукла своје црвене линије у односу на стално ширење НАТО-а на исток и могуће распоређивање нуклеарних ракета близу своје границе. Москва мора да осигура да су њени нуклеарни капацитети способни за узвратни удар и тако задржи стратешку равнотежу.

Ништа од овога се не односи на неку територију, посебно не на две самопроглашене републике у Донбасу. Иако у самој Русији постоје емотивни аргументи за подршку њиховим грађанима, њихово формално укључивање у Руску Федерацију се (барем још увек) није сматрало вредним очекиваних трошкова. Те територије немају стратешку вредност као Крим, нити исти убедљив историјско-политички преседан за (поновно) припајање. Оне чак и не формирају такозване тампон-зоне јер чине само део руско-украјинске границе.

Ови разлози су још очигледнији када се говори о остатку Украјине. Значајан део ове етнички мешовите земље данас патолошки мрзи Русију. Москва не би имала интерес да их насилно „анектира“, као што Запад редовно тврди, само зарад „престижа“ и да би тамо ризиковала герилски рат. Штавише, Украјина је већ углавном деиндустријализована и стога није вредна економских трошкова „припајања". Ако ништа друго, то би представљало велико оптерећење за већ оптерећени руски буџет. Да не помињемо све санкције које би могао да уведе Запад предвођен САД.

Фото: АП

Председник Путин није неки „крајње десничарски етнонационалиста“, као што су га погрешно приказали западни мејнстрим медији. Иако му је стало до положаја сународника у иностранству, посебно у бившем Совјетском Савезу, он није мотивисан за обнову СССР-а. Он жели је да се очува могућност Русије за узвратни нуклеарни удар, и сматра да је она угрожена сталним ширењем НАТО-а на исток.

Ове велике стратешке калкулације су изнад разумевања просечних корисника медија на Западу, који су углавном већ годинама заглупљени драматичним и веома емотивним причама које изазивају страх о руским мотивима. 

У најгорем случају евентуалног конвенционалног руско-украјинског сукоба – Русија би планирала да „уђе, заврши и изађе“, а не да „нападне“, „окупира“, а затим „анектира“ Украјину, било делимично или у целини, из разлога који су горе објашњени. Циљ Москве је неутралисање војну претње својим црвеним линијама, премда би то могло да се уради помоћу доктрине „шока и страхопоштовања“, у зависности од сценарија.

Оно што је најопасније у свему овоме јесте да је антируска фракција америчке војне, обавештајне и дипломатске бирократије („дубока држава“) можда сама себе убедила да у односу са Русијом може да изазове такозвану „кризу којом се може управљати“.

То би било учињено да би се ослабио растући домаћи притисак на Бајдена после његовог низа законских неуспеха, и да би се унизило одржавање предстојећих Зимских олимпијских игара у Пекингу, баш као што су САД то учиниле током Летњих олимпијских игара у Пекингу 2008, пошто је Грузија испровоцирала рат са Русијом у то време.

Украјинци имају ново оружје, Фото АП

Припремајући овај могући сценарио, они су предусловили јавност да очекује од Русије да „нападне“, „окупира“ и „анексира“ Украјину, иако у стварности све што би Русија могла да уради јесте неутралисање војне претње својој способности узвратног удара, можда кроз ограничену копнену кампању у том циљу, а можда и кроз признавање република Донбаса. Русија ни под којим околностима неће „напасти“, „окупирати“ и „анектирати“ целу Украјину, јер би то било крајње контрапродуктивно и не би вредело финансијских, војних и политичких трошкова.

БОНУС ВИДЕО: 

ПАНИКА У АМЕРИЦИ: Трупе, дуге цеви, ванредно стање... Шта следи наредних дана?

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТУРСКА ДРХТИ ПРЕД ПРЕТЊОМ ИЗРАЕЛА: Избија трећи светски рат? (ВИДЕО)

ТУРСКА ДРХТИ ПРЕД ПРЕТЊОМ ИЗРАЕЛА: Избија трећи светски рат? (ВИДЕО)

МИНИСТАР одбране Турске, Јашар Гулер, изјавио је да Израел може да нападне Турску, чиме је подржао раније изјаве председника Ердогана, који је Израел описао као директну претњу за земљу.

14. 11. 2024. у 17:17

Коментари (0)

ДАЧО, ЈОШ ЈЕДАН ДАЧА ЈЕ НА ПУТУ! Зашто је Окановић сину дао име по Данилу Лазовићу? Заједно смо се молили Богу