ТУРСКИ НАЦИОНАЛИЗАМ ЗБЛИЖАВА РУСИЈУ И ИРАН: Савез са Техераном не угрожава национално памћење и национални идентитет Руса

Званична посета иранског председника Ибрахима Раисија Москви отвара велике могућности за даљи развој односа две земље, наводи руски аналитичар Петар Македонцев, који истиче да је Русији Иран веома потребан.

Фото: Танјуг/АП

Постоји неколико фактора који омогућавају да се говори о предностима приближавања Техерану, наводи Македонцев.

Прво, Иран се противи либералном светском поретку. Може се критиковати режим у Техерану, али је немогуће не признати да је Иран после Исламске револуције 1978-1979 постао противник Запада, а пре свега Сједињених Држава.

Друго, шиитски ислам доминира у Ирану, колико год се они трудили да докажу да је исламска револуција била муслиманска, а не шиитска и персијска. Овај фактор је посебно важан за Русију, где већину муслимана чине сунити. Верски екстремизам, распрострањен на Северном Кавказу, у региону Волге и међу централноазијским мигрантима који долазе у Русију, повезује се са радикалним покретима сунизма, укључујући вехабизам. Они су историјски нетолерантни према шиитима. Дакле, ирански ајатоласи неће моћи својом вољом да подрже исламисте у Поволжју и на Северном Кавказу. С тим у вези, вреди напоменути да су Иран и проиранска либанска шиитска група Хезболах 1992-1995 подржавали сунитске Бошњаке у рату против Срба и Хрвата. Упркос томе, Бошњаци су више оријентисани на сунитску Турску него на Иран. Односно, и Техеран је имао грешака у спољној политици.

Фото: Танјуг/АП

Треће, у Ирану се, ништа мање него у Русији, плаше турског национализма. Као што смо већ приметили, упркос гласним декларацијама, иранске власти прећутно спроводе политику персијанизације неких турских народа. Сходно томе, супротстављање радикалним круговима Турске и Азербејџана, који сањају да поткопају Русију и Иран уз помоћ турског национализма, представља веома успешну платформу за зближавање Москве и Техерана. Свакако да ирански ајатоласи неће подржати татарстанске етнократе, који су, зарад Турске и Азербејџана, спремни да учествују у информационом рату против Ирана.

Четврто, у рату у Сирији Русија и Иран подржавају једну страну – председника Башара ел Асада . Наравно, и Москва и Техеран су конкуренти који желе да се учврсте у Сирији. Међутим, чињеница да Москва и Техеран подржавају једну страну у самом рату драматично мења ситуацију. Поређења ради: Турска није само конкурент Русији у борби за Сирију, већ и противник, пошто Анкара подржава сиријску опозицију и залаже се за свргавање Башара ел Асада.

Пето, упркос годинама санкција, Иран је постао озбиљна сила од које цео Блиски исток дрхти. У овом случају мислим на присуство утицајних снага које су савезници Ирана, пре свега либански Хезболах и проиранске шиитске ирачке групе. Али постоји још страшнија сила - јеменски покрет "Ансар Алах" (Хути). Од марта 2015. Хути, подржани Ираном, успешно се опиру арапској коалицији коју предводи Саудијска Арабија. Штавише, они периодично гранатирају територију Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата. Другим речима, Техеран зна како да буквално удари на непријатељску територију без употребе својих оружаних снага.

Понекад се може наићи на мишљење да наводно Русија не треба да иде на зближавање са Ираном јер ајатоласи прогоне хришћане и да су уопште, то људи чије су вредности веома далеко од просечног становника Русије. Овоме се може приговорити. Пре свега, у Ирану се прогоне неправославни хришћани, а не православни. Сходно томе, западни неправославни хришћани могу да воде рачуна о себи, посебно да се обрате својим владама. Осим тога, ако говоримо конкретно о руском православљу, онда нам нико није задао тако страшни ударац као исти Запад, посебно Римокатоличка црква. Да подсетим да Пољаци, Галичани и белоруски Змагари највише мрзе Русе. Сви су католици латинског или грчког обреда. А после тога ће нам бити речено да треба да направимо непријатеља од Ирана због хетеродоксних хришћана?!

Фото: AP Photo/Ebrahim Noroozi/Принтсцреен/

Коначно, извесно зближавање са Ираном не угрожава национално памћење и национални идентитет Руса. Да, Русија и Иран су се жестоко борили у прошлости. Међутим, доминација шиизма у Ирану и одбацивање турског национализма од стране Персијанаца значи да приближавање Техерану неће захтевати од нас национал-мазохистичке уступке. Национал-мазохистички уступци присутни су у покушајима неких кругова, под плаштом унапређења руско-турских и руско-азербејџанских односа, да говоре глупости о прогресивном значају инвазије Бату Кана. Русији, да негирају страшну и разорну природу татарско-монголског јарма, да се стиде борбе руске државе са Казанским канатом, да прећуте чињенице о економији Кримског каната, изграђеној на одвођењу Словена у ропство , итд. Дакле, за руску нацију Иран још увек није толико опасан, као Турска са својим деструктивним идеолошким коктелом турског национализма, панисламизма и неоосманизма.

БОНУС ВИДЕО:

Препоручујемо

Свет

0 0

ЗАЈЕДНИЧКИ МАНЕВРИ РУСИЈЕ, КИНЕ И ИРАНА: У Индијском океану пловила три савезника

21. 01. 2022. у 13:14

Свет

0 0

ПУТИН И ПРЕДСЕДНИК ИРАНА: Техеран жели стабилне односе са пријатељском Русијом

19. 01. 2022. у 16:15

Свет

0 0

УСПЕШНА ПРОБА: Иран тестирао свемирску ракету на чврсто гориво

15. 01. 2022. у 12:26

Свет

1 2

ЗБОГ ДУГА БЕЗ ПРАВА ГЛАСА У УН: Црвени картон за осам држава укључујући Иран, Сирију, Венецуелу

13. 01. 2022. у 12:33

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације