СРБИЈА БЕЗ НУКЛЕАРНЕ ЕЛЕКТРАНЕ ЈОШ 30 ГОДИНА? Професорка Јасмина Вујић са Калифорнијског универзитета о улагању у атомску енергију

НЕРЕАЛНО је очекивати да Србија добије нуклеарну електрану у следећих 30 година, јер мора прво да се уради низ припреминх корака, у складу са захтевима и препорукама Међународне агенције за атомску енергију, али и спознајом да таква одлука доноси дугогодишње обавезе и посвећеност овом програму.

Фото Приватна архива

По мом мишљењу, које сам изнела и на више скупова у САНУ, Србија евентуално може да учествује у инвестирању изградње нуклеарне електране у једној од суседних земаља.

У најкраћем, ово је мишљење једне од најугледнијих светских научница из области нуклеарне енергије, наше сународнице из САД Јасмине Вујић, о могућностима да Србија добије нуклеарну електрану. Редовна професорка Факултета за нуклеарну технику Калифорнијског универзитета у Берклију, била је прва жена декан Факултета за нуклеарну технику у САД и председница Организације свих декана факултета за нуклеарну технику у САД. Сада руководи истраживачким тимовима за неколико америчких универзитета, чланица је стручних комисија на светским универзитетима и институтима у САД, Јапану, Јужној Кореји и Грчкој.

За "Новости", професорка Вујић објашњава предуслове за добијање захтевне и скупе нуклеарне технологије.

- Одлука о мораторијуму на изградњу нуклеарних електрана је била политичка одлука, донета у бившој Југославији. Друге републике бивше Југославије немају мораторијум.

Србија је давно изгубила корак у области модерне нуклеарне техологије и то не може да се надокнади за годину или две, чак ни за 10 до 20, јер мора прво да се уради низ припремних корака, у складу са захтевима и препорукама Међународне агенције за атомску енергију и препозна да ова долука доноси дугогодишње обавезе и посвећеност нуклеарном програму.

Фото Приватна архива

То, сматра Јасмина Вујић, подразумева припрему целокупне националне инфраструктуре, развој законских, кадровских, финансијских, надзорних, оперативних ресурса који ће омогућити безбедан, дугогодишњи рад нуклеарне електране и одлагање истрошеног горива.

- "Животни циклус" у нуклеарном програму значи посвећеност циклусу од минимум 100 година, који укључује припремни период од бар 10 до 15 година, изградњу електране која може да траје и до 10 година, ефективни рад електране од 40 до 60 година, одлагање истрошеног горива и декомисија електране. Компаније, ни са запада ни са истока, не желе да улажу у изградњу ове скупе технологије у другим земљама док јасно не виде свој интерес и своју зараду. Потписивање прелиминарних споразума о сарадњи значи веома мало.

Да ли Србија има довољно кадрова за рад у нуклеарној електрани?

- Србија нема ни близу довољно кадрова, почевши од квалификованих заваривача, до нуклеарних инжењера, машинаца и технолога са знањем нуклеарне и радијационе хемије.

На Електротехничком факултету у Београду је пре скоро 30 година укинут Одсек за техничку физику на ком су проучавани нуклеарна енергетика и рад нуклеарних реактора.

Нешто се мало проучава на Машинском факултету, али то је далеко од минимума неопходног знања. Институт за нуклеарне науке Винча се деценијама систематски уништава, тако да су стручњаци у нуклеарној технологији и енергетици или отишли у пензију, или у иностранство.

Како гледате на изражену спремност Србије да гради нуклеарну електрану Пакшу у Мађарској и реакцију ЕУ да слична руска технологија реактора није присутна ни у једној чланици Уније?

- Није тачно да нуклеарне електране руског дизајна нису присутне у ЕУ. Има 16 нуклеарних реактора руског дизајна (ВВЕР - реактори хлађени водом под притиском), и то у Чешкој шест, у Словачкој четири, а још два су у изградњи, у Бугарској два и у Мађарској четири. Да не заборавимо Украјину, са 15. Реакције ЕУ су политичке.

Србија је окружена трима земљама које имају нуклеарне електране, у ЕУ их има више од 100. Колико су оправдани страхови од хаварија?

- Комерцијалне нуклеарне електране су почеле да раде после Другог светског рата, то је огромно искуство од преко 70 година. Догодиле су се само три озбиљне хаварије - Острво Три миље, Чернобиљ и Фукушима. У сва три случаја, поред одређених пропуста у дизајну, највећу одговорност за хаварије су сносили оператери. Нико није погинуо од последица хаварије на електранама Острво Три миље и Фукушима, а у Чернобиљу је око 50 радника погинуло од пожара и експлозија - које нису биле нуклеарне - или озрачавања док су радили на санирању. Ако се то упореди са бројем погинулих током хаварија у хемијској и петрохемијској индустрији (Бопал, Индија), пуцања брана на хидроелектранама, саобраћајних и авионских несрећа, видимо да је разлика у броју погинулих огромна, а страх од потенцијалних нуклеарних хаварија претеран.

После нуклеарне катастрофе у Чернобиљу, и касније у Фукушими, ентузијазам света према атомској енергији ипак је опао. Сада се тај тренд мења, шта се променило?

- Нуклеарне електране производе минималне количине угљен-диоксида, за разлику од термоелектрана. То најбоље знају многољудне земље, Кина и Индија, које су посвећене убрзаној градњи нуклеарних реактора. Што се тиче Европе, најбоље је схватити зашто је дошло до промене на примеру Немачке. "Зелени енергетски план" је имао за циљ да смањи емисије угљен-диоксида у Немачкој за 80 одсто до 2050. године у односу на нивое из 1990, и да се убрзано улаже у обновљиве изворе, ветрогенераторе и соларне ПВ електране, уз велику државну помоћ. Изненадно гашење 10 нуклеарних електрана, са 12 одсто удела у производњи електричне енергије, под притиском партије Зелених, довео је до негативних последица, па Немачка мора да продаје вишак електричне енергије из обновљивих извора по ниској цени, кад има ветра и сунца, а увози из Француске скупу "нуклеарну струју", кад их нема. Енергетски извори из "зелене агенде" једноставно нису ефикасни, а електрична енергија коју производе знатно је скупља. Цена ове замене је процењена на 12 милијарди долара годишње. Немачка гаси нуклеарне електране и замењује их термоелектранама на угаљ! Стога је француски председник Макрон предложио Агенду 2030, која укључује убрзану изградњу нове генерације нуклеарних реактора у Француској.

Какве су ваше активности у САД везане за нуклеарну енергију?

- У САД се тренутно доста улаже у развој нове генерације нуклеарних реактора мале снаге и моје активности везане за ове програме су вишеструке. Од 2011. године руководим Конзорцијумом за нуклеарне науке и нуклеарну безбедност, и управо смо трећи пут узастопно победили на конкурсу америчког Министарства за енергетику и трећи пут обезбедили финансирање овог програма од 25 милиона долара за следећих пет година.

Циљ Конзорцијума је, уз истраживања, образовање следеће генерације нуклеарних стручњака и научника. Такође, у складу са жељом да се што пре почне са изградњом нове генерације реактора, амерички Конгрес је наложио америчким академијама за науку, технику и медицину да анализирају различите модерне нуклеарне горивне циклусе. Члан сам комисије од 16 стручњака које је изабрала Академија и сада припремамо препоруке за америчко Министарство за енергетику, Нуклеарну регулаторну комисију и Националну администрацију за нуклеарну безбедност.

Да ли сте спремни да се укључите у активности око нуклеарне енергије у Србији?

- Увек сам била спремна да помогнем својим знањем и искуством. Нажалост, чини ми се да у Србији постоји отпор према том ангажовању. На пример, у октобру 2012. је одржан научни скуп, у организацији САНУ, "Енергетика и животна средина", где су обрађена питања везана за нуклеарне електране, термоелектране, хидроелектране и остале обновљиве изворе, као и њихов утицај на животну средину, укључујући панел дискусију о одрживој енергетици и регионалној сарадњи. Овај научни скуп је био изванредан и монографија је издата 2013.

Нажалост, нико од званичника се није појавио на скупу, нити на промоцији монографије, укључујући тадашњу министарку за енергетику, којој сам лично упутила писмо да ме прими. Никад нисам добила одговор.

Професорка Вујић у посети постројењу за рециклирање истрошеног нуклеарног горива у Француској, Фото Приватна архива

НАМЕТАЊЕ "ЗЕЛЕНЕ АГЕНДЕ"

- Кад говоримо о "зеленим изворима", морам да нагласим да идеални енергетски извори не постоје. Можемо увек да дискутујемо о ризицима по становништво и околину од којих ниједан енергетски извор није имун, о њиховој ефикасности, о производној цени, о штетним емисијама или о количини произведеног штетног отпада. Свака држава мора да донесе одлуку које енергетске изворе ће да користи, и у ком проценту, засновано на специфичностима дате државе, а не на основу наметања неке "зелене агенде" - закључује Јасмина Вујић.

Препоручујемо

Свет

1 4

НАЈВИШЕ МИЛИЈАРДЕРА ЈЕ СТУДИРАЛО НА ОВИМ УНИВЕРЗИТЕТИМА: Само један није из САД и државни је

02. 05. 2021. у 10:05

Свет

1 0

ЦЕНА „ЗЕЛЕНИХ АМБИЦИЈА“: Струја драстично поскупљује, а Немачка затвара нуклеарне електране, у Француској кварови

08. 01. 2022. у 21:15

Економија

1 1

ГАС И НУКЛЕАРНА ЕНЕРГИЈА "ПОЗЕЛЕНЕЛИ": Нацрт предлога о инвестицијама у одрживе изворе Европске комисије изазвао неслагања међу чланицама

05. 01. 2022. у 09:47

Свет

0 1

БЕРЛИН УБРЗАО УКИДАЊЕ НУКЛЕАРКИ: Немачка искључила три од шест последњих нуклеарки

01. 01. 2022. у 18:26

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације