Свет

ВОЈСКА НАГОТОВС ЗБОГ МИГРАНАТА: Велика нервоза због мигрантске кризе на граници Пољске и Белорусије шири се сада и на Украјину

Бранко Влаховић - стални дописник из Москве

11. 11. 2021. у 20:30

Мигрантска криза на граници Пољске и Белорусије је у фокусу светске јавности не само зато што око четири хиљаде људи са Блиског истока хоће да силом пређе границу, већ и због тога што може да дође до оружаног сукоба пољске и белоруске армије.

ВОЈСКА НАГОТОВС ЗБОГ МИГРАНАТА: Велика нервоза због мигрантске кризе на граници Пољске и Белорусије шири се сада и на Украјину

Председник Белорусије Александар Лукашенко је објаснио да постоји међународни ланац људи који за новац организују долазак и покушај уласка миграната у Пољску, а затим у жељена места у Немачкој. Није тајна да мигранти улазе у Белорусију са туристичким визама. Високотиражни лист "Московски комсомолац" пише да мигранти за Минск лете преко Дамаска, Инстанбула и Дубаија. Многи од тих миграната су Курди из Ирака. Тај авантуристички покушај мигранте кошта од 1.000 до 1.500 долара. Осим авионске карте, морају да плате и за то што их водичи довозе до границе, а неки и пребацују и до места где је лакше илегално прећи.

Пошто су схватили да председника Лукашенка не могу уплашити новим санкцијама, лидери западноевропских земаља сада покушавају да увуку Русију у решавање тог проблема. Немачка одлазећа канцеларка Ангела Меркел је телефонирала Владимиру Путину и замолила га да утиче на Лукашенка да он затвори прилив миграната како би се решила криза. Путин је преко Меркелове поручио Западној Европи да морају да успоставе директан контакт са властима Белорусије. Запад није признао председничке изборе у Белорусији и зато сматра да је Лукашенко нелегитимни председник, али Белорусија другог председника за решавање проблема - нема.

Пошто је нормализовао односе са Русијом, Лукашенко истиче да му привреда нормално функционише и да га никакве европске санкције не плаше. Обе стране су заинтересоване да се проблем реши, а кључни играч у томе је, ипак, Лукашенко, који је запретио и да ће прекинути транзит гаса ка Европи, преко транснационалног гасовода Јамал-Европа, ако ЕУ прошири санкције Минску.

Истовремено, власти у Кијеву су преплашене да се река миграната не преусмери на границу ка Украјини. Посебно су их разљутили предлози неких немачких политичара из Социјал-демократске партије који кажу да би било добро да се они пребаце у Украјину која би на тај начин показала да је спремна да се припрема за улазак у ЕУ. Они би тамо боравили док их не прихвати нека чланица ЕУ. Из Кијева су одговорили да немачки политичари узму и поведу кући мигранте.

Да би се ојачала граница са Белорусијом већ је одржан састанак у Министарству одбране Украјине која жели да почне да поставља ограду на граници са Белорусијом.

АВИО-КОМПАНИЈЕ

ЕУ планира да почетком децембра уведе санкције против авио-компанија које су, наводно, превозиле мигранте са Блиског истока до Минска. Руководства "Аерофлота" и "Туркиш ерлајнса" негирају трвдње да су превозили мигранте до Минска. У "Аерофлоту" кажу да су спремни да бране своје интересе на суду, а ако Запад уведе санкције авио-превозницима, Русија ће сигурно одговорити реципрочно.