БЕЗ ЗАПОЧИЊАЊА РАТА У ПУНОМ ОБИМУ: Овако би Кина могла да тестира Бајдена на Тајвану

П.З.С. /спутњик интернешнел

08. 11. 2021. у 05:00

ПРЕДСЕДНИК Џо Бајден је више пута рекао да ће пожурити у помоћ Тајвану ако кинески „лоши момци” нападну острво, само да би га други амерички званичници исправили рекавши да став Вашингтона о „стратешкој двосмислености” према Тајпеју остаје непромењен.

БЕЗ ЗАПОЧИЊАЊА РАТА У ПУНОМ ОБИМУ: Овако би Кина могла да тестира Бајдена на Тајвану

Фото: Pang Xinglei/Xinhua via AP

Пекинг сматра Тајван саставним делом Кине који је предодређен за коначно мирно уједињење.

Пекинг има неколико потенцијалних начина да „тестира“ приврженост САД Тајвану без ризиковања опасности од свеопштег рата између економских суперсила, сматра виши сарадник Института Кејто Тед Гален Карпентер.

У чланку у Нешнал интересту Карпентер сугерише да би уместо да запрети инвазијом на острво, Народна Република могла да изведе „ограниченију акцију“ – заузимање Кинмена и Мацуа, две мале острвске групе којима управља Тајпеј, али на које као и на остатак Тајвана полаже право Пекинг.

Кина би такође могла да покрене „ограничену акцију“ против „других, удаљенијих острва на која Тајпеј тврди“, каже посматрач, при чему се за све такве операције каже да служе као „храбар, али релативно нискоризичан начин да Пекинг тестира обим и поузданост решености Вашингтона да одбрани Тајван“.

Фото: Танјуг/АП

Малено острво Пратас/Донгсха у Јужном кинеском мору, којим управља Тајпеј, али на које право полаже Пекинг, је једна од могућности, каже Карпентер. Острво дуго 2,8 км, површине 174 хектара, налази се на мање од 250 км од обале континенталне Кине, али преко 430 км од Тајвана, и ненасељено је.

Аналитичар верује да „у последње време чак и неки делови успаваног америчког спољнополитичког естаблишмента почињу да примећују могућност ограниченог напада“, а неоконзервативни Центар за нову америчку безбедност недавно је објавио извештај под насловом „Стратегија отровне жабе“ и изнео сценарио према којем Кина напада острво Пратас/Донгсха, зароби 500 тајванских војника и постави војну инсталацију. Препоруке труста мозгова - јачање одбране САД у региону и позивање савезника попут Јапана да се укључе у одбрану, су „мало више од жеље“, каже Карпентер.

Карпентер страхује да би Кина могла бити натерана да учини нешто како би спречила Тајван да удаљи од било каквог изгледа поновног уједињења, уз заузимање Пратас/Донгсха или неких других удаљених острва на која полажу право или под управом Тајвана, што ће послужити као „пуцањ преко прамца (и Тајвана и Сједињених Држава) да би се нагласило да је Кина смртно озбиљна.”

Аналитичар верује да кинески председник Си Ђинпинг и други кинески званичници имају „легитимне разлоге да сумњају да ли би Сједињене Државе биле спремне да ризикују ужасно деструктивни рат са Кином због малих острва на која само полаже право Тајпеј“, уз било какав „храбар потез“ да заузети острво или острва стављајући „терет сваке накнадне, опасне ескалације у потпуности на Сједињене Државе, истовремено шаљући наглашену поруку о одлучности Кине и истрошеном стрпљењу“.


ДЕБАТА О ПОЛИТИЦИ ПРЕМА ТАЈВАНУ

Закон о односима са Тајваном из 1979 – који утврђује политику САД „стратешке двосмислености“ у односу на Тајван, не обавезује изричито Вашингтон да стане у одбрану Тајпеја у случају агресије, већ само наводи да сваки напор да се одреди будућност Тајвана другим средствима осим мирним путем, укључујући бојкоте и ембарго, би се сматрао „претњом миру и безбедности области западног Пацифика“ која би „озбиљно забринула“ Вашингтон.

ТРА омогућава америчким званичницима да острву обезбеде оружје одбрамбеног карактера и „одржавају капацитет Сједињених Држава да се одупру сваком прибегавању сили или другим облицима принуде који би угрозили безбедност, или друштвени или економски систем, народа Тајвана“, али ништа више.

Карпентер сугерише да би недавна серија контрадикторних изјава Бајденове администрације о Тајвану – у којима је председник у два одвојена наврата дао изјаве о обавези да стане у одбрану острва, само да би то противречили његови званичници, може бити показатељ унутрашњег дебата о политици у Белој кући.

Кинески званичници су више пута понављали да траже мирно поновно уједињење Тајвана са копном по моделу „Једна земља, два система“ који је примењен на Хонг Конг 1997. Прошлог месеца председник Си је поновио да ће поновно уједињење дефинитивно доћи и нагласио да „постизање поновног уједињења домовине мирним путем“ било би „највише у складу са општим интересима кинеске нације, укључујући наше сународнике на Тајвану“.
Упркос обећању да ће поновно уједињење бити мирно, кинески званичници и медији су такође изразили констернацију, фрустрацију и гнев због сталног настојања актуелне тајванске владе да натера Вашингтон да призна суверенитет острва – било преименовањем де факто амбасаде, или позивањем тајванског лидера Цаи Инга на предстојећи 'самит демократије'.

Прошлог месеца Цаи је признао присуство малог броја америчких војника на Тајвану усред медијских извештаја који су открили да су америчке снаге биле ангажоване на обуци тајванских снага на острву више од годину дана. Кинески лист Глобал Тајмс на енглеском језику који је окренут према споља раније је упозорио да би Кина, уколико би америчке трупе биле откривене на Тајвану, имала право да их „сломи силом“ стављањем у употребу Закона против сецесије, који би такође омогућио да силом поново уједине острво са НР Кином.

Недавне напетости у мореуз нису константа у односима НР Кине и Тајпеја. Током осамдесетих и деведесетих дугогодишња владајућа партија Тајвана – националистички Куоминтанг – иста политичка снага која се борила и изгубила у грађанском рату против комуниста у кинеском грађанском рату касних четрдесетих, радила је на побољшању односа са Пекингом, успостављајући и економске везе и неформалне дипломатске везе. Партија је генерално прихватила идеју о мирном уједињењу. Међутим, Цаијеви демократски напредњаци, који су дошли на власт 2016. године, одлучно су одбацили идеју поновног уједињења у било ком облику.

Прошлог месеца у свом тексту за Нешнал интерест професор са Харвард Кенеди школе Грејем Алисон упозорио је да се САД морају помирити са реалношћу да више не уживају „војни примат“ у региону западног Пацифика и да прихвате „ружно“ реалност да може изгубити војни сукоб са Кином око Тајвана захваљујући радикалном напретку НРК-а у способностима против приступа/одбијања подручја (А2/АД), у комбинацији са губитком америчке војске „доминантне супериорности у сваком оперативном домену“.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve
НОВЕ СВЕТСКЕ СИЛЕ УКЉУЧИЛЕ СЕ У СУКОБ У УКРАЈИНИ: Две на страни Путина, две жестоко против Руса

НОВЕ СВЕТСКЕ СИЛЕ УКЉУЧИЛЕ СЕ У СУКОБ У УКРАЈИНИ: "Две на страни Путина, две жестоко против Руса"

СУМЊЕ у подршку САД Украјини у случају победе Доналда Трампа на председничким изборима мучиле су све оне којима је циљ да се Кијев обрани од руске агресије. Трамп је победио и тек треба видети у ком ће смеру кренути његова политика, али сва та дешавања засенила су други важан однос у том, ионако компликованом, односу.

22. 11. 2024. у 09:14

СКАНДАЛ ТОКОМ ПОСЕТЕ Снимак Макронa: Они су тотални кретени, рекао после повика да је Француска одговорна за крвопролиће

СКАНДАЛ ТОКОМ ПОСЕТЕ Снимак Макронa: "Они су тотални кретени", рекао после повика да је "Француска одговорна за крвопролиће"

"ОНИ си потпуни кретени", рекао је француски председник Емануел Макрон о прелазном телу и додао да "никада нису смели да га смене".

22. 11. 2024. у 13:07 >> 13:17

Коментари (0)

РОНАЛДО НА РАСКРСНИЦИ: Смеши ли нам се победнички тандем? (ФОТО)