УЛТИМАТУМ БАЈДЕНУ ПРЕД ГОДИШЊИЦУ НАПАДА: Откријте истину о 11. септембру, 25.000 страница још под велом тајне

Дубравка Савић

15. 08. 2021. у 08:00

ТВРДЊЕ да администрација некадашњег републиканског председника Џорџа Буша после највећег напада на САД, 11. септембра 2001. године, крије истину о нападима Ал каиде у интересу нафте и саудијске породице, ескалирали су, 20 година касније, до ултиматума 1.800 чланова породица настрадалих Американаца демократском шефу Беле куће Џозефу Бајдену.

УЛТИМАТУМ БАЈДЕНУ ПРЕД ГОДИШЊИЦУ НАПАДА:  Откријте истину о 11. септембру, 25.000 страница још под велом тајне

Фото АП

Поручили су му да није добродошао на церемонију обележавања напада ако до 11. септембра не скине ознаку тајности са доказа о умешаности саудијске породице у један од најболнијих момената америчке историје.

Изложен притиску, шеф Беле куће је најавиo објављивање дела поверљивих докумената, али породице су и даље скептичне да ли ће они да открију позадину напада у коме је страдало близу 3.000 људи, из 90 земаља, међу којима је и наш сународник.

Месец дана уочи обележавања 20. годишњице напада, америчке породице довеле су тако до усијања притисак на председника државе, незадовољни што су апели на његова три претходника окончани оправдањима да документа треба да остану поверљива ради заштите националне безбедности. Сада се први пут један шеф Беле куће, обично навикнут да он поставља ултиматуме, суочио са захтевом из сопственог народа да открије истину о улози америчког блискоисточног стратешког савезника у нападу на САД.

ОЗНАКЕ тајности на документима не само да су изазвали негодовање Американаца, већ су изродиле теорије завере. Најдрастичније су уперене против владе САД тврдњом да је намерно допустила заверу 11. септембра, а да Куле близнакиње у Њујорку нису срушене отетим авионима, већ "контролисаним рушењем". Друга је да Пентагон није циљан домаћим "летом 77", већ америчком крстарећом ракетом. Теорија о улози саудијске краљевске породице у нападу изведеном са четири отета авиона на Њујорк, Вашингтон и Пенсилванију добија на замаху.

Чак 15 од 19 нападача 11. септембра били су саудијски држављани. "Мозгом" операције сматра се Осама бин Ладен, рођен у Саудијској Арабији, у породици грађевинара која се обогатила због блискости са краљевском фамилијом у Ријаду.

Влада у Ријаду, међутим, увек је негирала било какву умешаност у напад. Вашингтон, с друге стране, називао је саудијску краљевину стратешким партнером због производње нафте, регионалне противтеже Ирану и сарадње у борби против тероризма.

Извештај комисије која је испитивала околности напада 11. септембра постао је 2004. године амерички бестселер. Но, у њему је откривено да су добротворне организације које је финансирала саудијска влада подржале терористичке нападе, али да оне нису пријавиле доказе о директном финансирању од владе. Тако је закључено да нема доказа да су саудијска влада или високи саудијски званичници финансирали Ал каиду.

ФБИ је после напада 15 година истраживао случај, али је све то време саудијска влада у САД уживала широки имунитет и 25.000 страница материјала је остало обавијено велом тајне. Требало је да прође много времена да на светлост дана изађе сумња да је саудијска обавештајна служба помагала отмичарима авиона при доласку у САД.

ПРЕДСЕДНИК Барак Обама, чији је Бајден био потпредседник, покушао је и 2016. године да ветом задржи статус имунитета за Саудијску Арабију, али Конгрес га је надгласао. Тужба против Саудијске Арабије, међутим, није покренута ни када је "Њујорк пост" 2017. године писао да је Ријад, две године пре напада, платио двојици саудијских држављана који су као студенти живели у САД да лете из Феникса у Вашингтон, што је била "проба" потоњег напада.

На основу докумената ФБИ наведено је да су наводни студенти у ствари били чланови "краљевске мреже агената" у САД, обучени у Авганистану са низом других оперативаца Ал каиде, који су учествовали у нападима. У новембру 1999. године укрцали су се на лет "Амеркен вест" за Вашингтон, који је, наводно, платила саудијска амбасада. Током летова су неколико пута покушали да уђу у пилотску кабину, како би тестирали безбедност пре 11. септембра. Пилоти су хитно слетели у Охајо, јер су их "узнемиравали саудијски путници и њихово агресивно понашање".

Тек 2018. године судија Окружног суда јужног округа Њујорка допустио је тужбу против саудијске владе којом породице жртава траже и вишемилионску одштету. Докази поднети у тужби откривали су тада и званично да је влада у Ријаду финансирала летове у САД ради истраживања безбедносних слабости у Америци. У тужби се наводи да је влада финансирала и две особе које су стјуардесама постављале техничка питања и покушале да уђу у пилотску кабину домаћег лета у САД, због чега је авион морао хитно да слети. Појединце је испитивао ФБИ, али касније су пуштени.

ПРОШЛЕ су, међутим, још две године пре него што је амерички судија Сара Нетбурн 11. септембра 2020. године наредила двојици чланова краљевске породице Саудијске Арабије, укључујући принца Бандара бин Султана, да одговоре на питања постављена у тужби. Породице жртава су то назвале прекретницом у дуготрајној тужби у којој тврде да су агенти Саудијске Арабије свесно подржавали Ал каиду и њеног вођу Осаму бин Ладена, пре него што су отели и усмерили авионе на америчке циљеве.

Дуготрајни спор покренут тужбом против Саудијске Арабије значајно је, наводно, напредовао ове године испитивањем бивших саудијских званичника, али су те изјаве, поново, недоступне јавности. САД су опет огласиле тајним низ докумената јер су "превише осетљиви" да би били објављени. Министарство правде саопштава да је ФБИ недавно завршио истрагу у којој су предмет испитивања били поједини отмичари авиона и потенцијални учесници напада, али поново ништа није наведено о закључцима истраге.

Сада је ФБИ најавио да ће "идентификовати додатне информације прикладне за обелодањивање", док се у Конгресу разматра закон који би натерао обавештајне агенције и Министарство правде да најзад открију тајне о нападу.

СЕДАМ ДЕЦЕНИЈА СТРАТЕШКОГ САВЕЗА

* ОВЕ године навршава се 70 година Споразума о узајамној помоћи у одбрани између Ријада и Вашингтона. Упркос разликама између ултраконзервативне исламске апсолутне монархије и секуларне републике, две земље су стратешки савезници.

* ОД Другог светског рата су савезници у супротстављању комунизму, против Совјета у Авганистану, протеривању Ирака из Кувајта 1991. године и посебно подршци стабилним ценама нафте, те несметаном проласку црног злата у Персијском заливу. Нису се слагали око државе Израел, инвазије на Ирак 2003, и онога што многи у САД виде као погубан утицај Саудијске Арабије после напада 11. септембра.

* УБИСТВО саудијског дисидента и новинара "Вашингтон поста" Џамала Кашогија 2018. године у саудијском конзулату у Турској изазвало је раскол. САД су санкционисале неке саудијске држављане, а америчке обавештајне агенције су закључиле да је убиство извршено по налогу Мохамеда бин Салмана, престолонаследника Саудијске Арабије.

* САД су, међутим, биле увек спремне да занемаре многе контроверзе краљевства, од вехабизма и људских права, па до наводног тероризма који спонзорише држава, све док су одржавали производњу нафте и подржавали америчка питања националне безбедности. Бум нафте из шкриљаца учинио је америчку економију мање зависном од саудијске нафте, али продаја оружја Саудијској Арабији и даље је врло важна у америчком извозу.

ВАШИНГТОН УПОЗОРАВА НА НОВЕ НАПАДЕ

МИНИСТАРСТВО за унутрашњу безбедност САД упозорило је да предстојећа 20. годишњица напада 11. септембра, као и поједини верски празници, могу да подстакну нападе екстремиста. Нису, међутим, наведене конкретне претње, али је упозорено на повишен ризик од напада.

ДЕЦЕНИЈА ОД УБИСТВА БИН ЛАДЕНА

НАПЕТОСТ која се због ултиматума надвила над Белу кућу уочи 20. годишњице обележавања терористичких напада на САД, далеко је од "тријумфалног" расположења какво је владало пре деценије, када су амерички специјалци у Пакистану ликвидирали "мозак" операције и вођу милитантне исламистичке организације Ал каиде Осаму бин Ладена. Тада је садашњи председник САД Џозеф Бајден био потпредседник у администрацији Барака Обаме и један од оних који су, као и актуелни шеф дипломатије Ентони Блинкен, из "кризне" собе Беле куће уживо пратили ликвидацију некадашњег саудијског мултимилионера, чија је породица блиска краљевској породици у Ријаду.

Бин Ладен је разгранао светом мрежу "бораца" Ал каиде, која је сезала и до Босне и Херцеговине и јужне српске покрајине. Како су после његове ликвидације показали документи заплењеног компјутера, Бин Ладен је 1998. године регрутовао "борце" Ал каиде који су се борили и у ОВК на КиМ. Због напада на америчке амбасаде у Кенији и Танзанији, исте те године постао је најтраженији терориста ФБИ.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ АТАЦМС КОЈИМ ЋЕ УКРАЈИНА УДАРИТИ НА РУСИЈУ? Америчка ракета има домет 300 км, користи се за гађање ових циљева

ШТА ЈЕ АТАЦМС КОЈИМ ЋЕ УКРАЈИНА УДАРИТИ НА РУСИЈУ? Америчка ракета има домет 300 км, користи се за гађање ових циљева

АДМИНИСТРАЦИЈА америчког председника Џозефа Бајдена укинула је данас ограничења која су досад Украјини блокирала употребу америчког оружја за нападе дубоко на руску територију.

17. 11. 2024. у 19:48

ТЕРАЛИ СУ МЕ ДА РАДИМ ЈУТАРЊИ ПРОГРАМ, НАСИЛНО - ПО КАЗНИ: Оливера Ковачевић о каријери на РТС-у

"ТЕРАЛИ СУ МЕ ДА РАДИМ ЈУТАРЊИ ПРОГРАМ, НАСИЛНО - ПО КАЗНИ": Оливера Ковачевић о каријери на РТС-у

ВОДИТЕЉКА Оливера Ковачевић је о својим почецима, изазовима у послу, о томе зашто понекад пожели да буде викиншка ратница, као и о свему што јој даје снагу и инспирацију.

17. 11. 2024. у 09:28

Коментари (4)

ОВО НИЈЕ НОРМАЛНО: Синер пред велико финале Торина