КАКАВ ЋЕ БИТИ КУРС НЕМАЧКЕ ПОСЛЕ ИЗБОРА: Зелени, заговорници агресије на Србију, поново ће владати!
БИРАЧИ у Немачкој изаћи ће, за нешто више од месец дана, на савезне парламентарне изборе, после којих ће Берлин добити новог канцелара, првог наследника Ангеле Меркел, после 16 година.
Европа и свет нагађају колико ће се променити спољна политика земље која вуче европске конце. Србија, судећи по недавној изјави Томаса Шиба, немачког амбасадора у Београду, не треба да страхује, јер у политици Берлина према нама неће бити темељних промена.
Немачка ће наставити да подржава европски пут Србије, као и садашње границе на Западном Балкану, јер тај став махом деле све странке које би могле да формирају коалициону владу. Немачка је и највећи инвеститор у Србији, њене компаније запошљавају највише радника и то ће тако и остати, јер је у обостраном интересу.
Вртоглави скок рејтинга немачких Зелених није оставио равнодушним читав регион, будући да овдашње становништво још добро памти бомбардовање НАТО авиона и чињеницу да је МИП Немачке тада предводио "зелени" Јошка Фишер. Како ствари стоје, од јесенас, берлинска влада неће бити могућа без Зелених, односно, они и њихова кандидаткиња Аналена Бербок биће неизбежни у било ком односу страначких снага.
Забрињава и чињеница да би, под још једном конзервативном владом, Берлин могао да појача своју ригидност кад је Србија у питању. Као добар знак протумачен је, зато, пораст популарности социјалдемократа који су, после дужег времена демохришћанске доминације као млађи коалициони партнер, дошли до даха и, додуше стидљиво, најавили макар теоријску могућност да постану снага која се у Берлину највише пита.
Немачка ће се, сматрају аналитичари, кад су страначке боје у питању, ломити између јамајчанске, кенијске и семафорске коалиције у изборној години, изазовнијој од већине у својој новијој националној историји.
Прва коалиција, црно-зелено-жута, којој се тренутно даје највише шанси, најмање би пријала Србији и читавом региону. У власти би седели конзервативни демохришћани, Зелени и либерали.
У другој, црно-црвено-зеленој варијанти, владу би чинили демохришћани, социјалдемократе и Зелени, али се не може поуздано предвидети у којој размери.
Трећа могућност, црвено-жуто-зелена, значила би коалицију социјалдемократа, либерала и Зелених, која би Србији највише одговарала. Могућа је црно-зелена коалиција, али и такозвана "немачка коалиција", демохришћани, са социјалдемократама и либералима. Све страначке комбинације су, међутим, унапред искључиле сарадњу са десничарском Алтернативом за Немачку(АФД).
Сондажа јавног мњења показује да демохришћани и Зелени тренутно имају само 46 одсто подршке. Ако се саберу гласови осталих партија, социјалдемократа, либерала, десничара и Левице, долази се до истог процента. Све странке морају, дакле, поново да преиспитају с ким су спремне да уђу у коалицију после избора 26. септембра. Док се предност демохришћана топи, социјалдемократе стичу нове присталице. У директним изборима ствар није компликована: победио би управо социјалдемократа Олаф Шолц.
Неуобичајено је да ће, како сматра ТВ канал РТЛ, који је наручио ове анкете, лидер либерала Кристијан Линднер преломити да ли ће нови немачки канцелар бити Олаф Шолц, демохришћанин Армин Лашет или зелена Аналена Бербок. Табор коме се придружи Линднеров ФДП добиће већину за састав владе.
Стожер немачке спољне политике, међутим, неће бити Балкан, још мање Србија, него два гиганта која се годинама боре за светску доминацију, САД и Кина, а уз њих, свакако, и Русија.
- Многи Американци виде само две могућности: Америка побеђује, технолошки, економски, политички, вероватно и војно, или побеђује Кина - каже Волфганг Ишингер, шеф Минхенске конференције о безбедности. - Али, ако се Америка "враћа назад", где је ту Европа?
Немачки политичари радују се што више нису под притиском америчког председника, као у време Доналда Трампа. Али, Американци остају непоколебљиви кад је реч о Кини и Русији.Формула досадашње немачке спољне политике делила је вредности са Америком, чија јој заштита била потребна. Досад главно опредељење, привредна сарадња с целим светом, посебно с Кином, вероватно ће морати да се преиспита.
Спољнополитичка тема број један, која би могла да задаје главобоље будућој немачкој влади, јесте политика према Русији. Она ће, нема сумње, одласком Меркелове доћи у нову фазу. Због тога је Немачка отказала учешће на Петербуршком дијалогу, који је 2000. уобличио тадашњи канцелар Герхард Шредер.
Најмекши курс према Москви имају десничари и Левица, док су Зелени најтврђи. Меркелова се држала стратегије "притисак плус дијалог", а исто би наставио и Лашет, сматра Дојче веле.
И њему, али и Шолцу, тешко да би пало на памет да доведе у питање довршетак изградње спорног гасовода "Северни ток 2" у Балтичком мору. Зелени, међутим, сматрају да је изградња тог гасовода политичка грешка која ће омогућити да руски председник Владимир Путин ојача, а ЕУ ослаби. Тај став нису променили ни пошто су Вашингтон и Берлин постигли споразум. Либерали захтевају да се направи пауза у изградњи и зато ће бити занимљиво како ће се понашати ти скептици ако евентуално буду постали део нове савезне владе, а гасовод претходно (не) буде завршен.
И у случају Кине, као и Русије, показује се исти образац. Заоштравање курса захтевају пре свих Зелени.
ТРГОВИНА СА КИНОМ
СПОЉНОПОЛИТИЧКИ заокрет нове америчке администрације и њена очекивања од Берлина могли би значајно да утичу на економски биланс Немачке и да је скупо коштају, пре свега преко најважнијег партнера, Кине. Немачки извоз у САД је 103 милијарде евра, а у Кину 98 милијарди. Увоз из Кине достигао је 120 милијарди евра, док је из САД упола мањи, 67 милијарди.
Препоручујемо
БУРНО У НЕМАЧКОЈ: Могуће увођење ограничења за невакцинисане - политичари се не слажу
26. 07. 2021. у 01:00
УКРАЈИНА ДОБИЈА ЗАБРАНУ 20 ГОДИНА! Трампов предлог: "Ако им се не свиђа, имамо и другу варијанту"
ИАКО ће у Овални кабинет Беле куће ући тек за два и по месеца, већ су почеле анализе може ли Доналд Трамп испунити предизборна обећања и донети мир Украјини и Блиском истоку. Према писању "Вол стрит џорнала", који се позива на изворе блиске Трампу, саветници новоизабраног председника нуде замрзавање рата дуж прве линије, консолидацију окупираних територија за Русију, демилитаризовану зону и заустављање интеграције Кијева у НАТО на 20 година.
08. 11. 2024. у 09:02
ПУТИН ЗАПУШИО УСТА ЗАПАДУ: Његове речи о Олимпијским играма парају уши
ВЛАДИМИР путин говорио је Олимпијским играма које су пре неколико месеци одржане у Паризу
08. 11. 2024. у 18:34
УДАРИО НА ПОЛИЦИЈУ: Како је умро Ромео Савић, Кнелетов друг - у ноћи кад је Александар убијен сумња се да му је оставио поруку у хотелу
"ОТИМАО сам 'робу' и аутомобиле поквареним полицајцима. Волео сам да то радим инспекторима који су и сами криминалци, а нису имали смелости да стану наспрам мене. Можда сам и претеривао, али се кунем да нико поштен од мене није страдао. Увек сам узимао од цинкароша, пијанаца и 'индијанаца', понижавао их и малтретирао! Често сам то чинио због других. После ме је то много коштало."
08. 11. 2024. у 19:44
Коментари (2)