ЧИСТА ЕВРОПА БАШ СКУПА: Амбициозни пројекат Брисела везан за очување животне околине, на располагању 72,2 милијарде евра

УДЕО "чистих" аутомобила који не загађују околину при регистрацији нових возила у ЕУ до 2030. године треба да достигне 55 одсто, а до 2035. и свих сто одсто!

Фото АП

Ово је само део револуционарних мера које је управо предложила Европска комисија, да би се Стари континент и планета сачували од даљег загађења.

То практично значи да сви регистровани нови аутомобили од данас па за 14 година у ЕУ морају да буду на погон без штетних издувних гасова, на струју или хидроген. Земљама чланицама истовремено се намеће и обавеза да на сваких 60 километара на значајним путним правцима поставе пуњаче за електричне аутомобиле, а на сваких 150 пумпе са хидрогеном. Планира се и сађење чак три милијарде стабала у ЕУ до 2030.

Европска комисија је усвојила пакет предлога с циљем да се политика ЕУ у области климе, енергије, обраде земље, саобраћаја и опорезивања адаптира и омогући реализовање климатских циљева. Ако би се остварио овај пројекат, европске улице и градове биће тешко препознати већ за десетак година.

Ове мере би требало да омогуће ЕУ да до 2030. смањи емисију гасова с ефектом стаклене баште најмање за 55 одсто у односу на 1990. Намера је да се до 2035. у ЕУ дође до климатске неутралности, односно до нулте емисије гасова са ефектом стаклене баште, у шумарству и пољопривреди, укључујући и ђубрење земље. Све се ради са циљем да ЕУ достигне "климатску неутралност" до 2050. године, односно нулту емисију угљен-диоксида! Најновијим предлозима ЕК на делу је фактички нова индустријска и технолошка револуција.

ЕУ сваке године смањује квоте за емисију гасова, што је, како се истиче, омогућило да се у области производње струје и у индустрији они снизе за 42,8 одсто у последњих 16 година. ЕК сада предлаже да се још више смањи "плафон" емисије, као и да се прогресивно укину бесплатне квоте у авијацији и поморству. Свака земља чланица мораће да ојача напоре у смањивању загађивања и у стамбеним зградама, друмском и морском саобраћају, пољопривреди, третирању отпада.

До 2030. године, удео обновљиве енергије треба да досегне 40 одсто. То се односи на саобраћај, грејање, хлађење и индустрију. Националне обавезе у штедњи енергије ће се у том периоду удвостручити. Постојаће и обавеза да се "прљаве" технологије не премештају у треће земље. Захтева се и да се у главним лукама и на аеродромима повећа удео горива са слабим присуством угљен-диоксида, као и да се поставе пуњачи за електрични погон. Успоставиће се и лимит избацивања штетних гасова из свих авиона и бродова који крстаре Европом.

Све то ће папрено да кошта, и државе, и појединце. Земље чланице ће бити у обавези да целокупну зараду од високих такса на загађење искористе за пројекте везане за климу и енергију, односно за стимулисање чистих технологија. Један део ће бити намењен и за помоћ најугроженијим домаћинствима, малим предузећима и корисницима у саобраћају.

Предвиђа се и нови Социјални фонд за климу, из кога ће се помагати државама да финансирају пројекте неопходне за најављене драстичне промене. Фонд ће се финансирати из буџета ЕУ, прерасподелом средстава, у висини од 25 одсто од убраних такса на емисију гасова, чиме ће државе чланице имати на располагању 72,2 милијарде евра за период од 2025. до 2032. године. Предложено је и да државе саме издвоје исто толико, што би створило фонд од 144,4 милијарде. Тако ће, истичу у Бриселу, градови бити свежији и зеленији, грађани здравији, а рачуни и потрошња енергената нижи.

МЕРЕ СЕ ОДНОСЕ И НА СРБИЈУ

ПРЕДЛОЖЕНЕ мере односиће се и на Србију. Наиме, као земља кандидат за чланство, мораћемо да се прилагођавамо европским политикама и законима. Имајући у виду да се главни пакет мера односи на период између осам и 14 година, реално је очекивати да до тада постанемо и пуноправна чланица. То значи да би на улицама наших градова сва возила већ 2035. морала да буду на електрични или хидрогенски погон! Они који данас купују нови аутомобил, већ би морали да мисле и о томе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације