Свет

НАЈБОЉИ ГРАД НА СВЕТУ ЗА ЖИВОТ: Беч више није први на листи

В.К.

09. 06. 2021. у 15:53

ПАНДЕМИЈА корона вируса променила је и листу најбољих градова ѕа живот коју објављује британски "Економист", па ја једна од најудаљенијих тачака, новозеландски Окленд избио на прво место!

НАЈБОЉИ ГРАД НА СВЕТУ ЗА ЖИВОТ: Беч више није први на листи

На другом месту је јапанска Осака, док је трећи Аделаида у Аустралији. Посебно су падом погођене европске метрополе, па су се свега два европска града нашло међу првих десет - Цирих и Женева - седми и осми на листи.

- Тешка блокада Новог Зеланда омогућила је њиховом друштву да се поново отвори и омогућила грађанима градова попут Окланда и Велингтона да уживају у животном стилу сличном животу пре пандемије - наводи "Економист".

Последњи пут Окланд је био међу првих 10 2017. године, када је дошао на осмо место, позицију коју Мелбурн ове године дели са Женевом. Велингтон је такође ушао у првих 10. Беч, који је досад имао "круну" најбољег места за живот сада је пао на 12. место, а на крају листе налази се поново сиријски Дамаск.

Европска унија је имала проблема са кампањом вакцинације, а многе државе чланице, укључујући Аустрију, увеле су више блокада него што су се надале, и тако су утицале на резултате својих градова у мери културе и животне средине. Остале четири оцењене категорије су стабилност, здравство, образовање и инфраструктура.

Највећи пад од европских градова претрпео је Хамбург, који је пао за 34 места, на 47. позицију. На истој листи се налазе још два немачка града, Франкфурт и Диселдорф, који су пали за 29 и 28 места. Франкфурт је сада на 39, а Диселдорф на 50. месту. Међу онима који су доживели највећи пад на ранг листи, између осталих су и Праг, Даблин, Рим и Атина.

Међу најгорим градовима на првом месту је Дамаск, следе Лагос, Порт Морзби, Дака, Алжир, Триполи, Карачи, Хараре, Дуала у Камеруну и престоница Венецуеле Каракас.
За поређење квалитета живота британски часопис "Економист" сваке године узима у обзир 140 градова широм света. У рангирању се узимају у обзир здравствени систем, образовање, култура, инфраструктура, али и социјална безбедност, политичка стабилност и стопа криминала.