ДА НЕМА НАС, НЕ БИ БИЛО ДРЖАВЕ ИЗРАЕЛ: Горан Мекић за "Новости" о томе како је испратио ћерку у рат (ФОТО)

ГОРАН Мекић је почетком деведесетих напустио Београд и преселио се у Израел. Земља у којој се сударају три религије и два древна народа је постала његов нови дом, а своје место под врелим сунцем је пронашао у кибуцу Маген, на самој граници са Газом.

Фото: Приватна архива

Сукоби који су избили 6. маја ове године поново су тај регион ставили у центар пажње светских медија. Горан је путем свог твитер налога "Кибуцник" делио информације о животу под кишом ракета.

Крхко примирје је постигнуто 21. маја, уз посредовање Египта. За две недеље сукоба погинуло је више од 500 људи, док ће велики, за сада неутврђени број до краја живота носити ожиљке као подсетник на крвавих 12 дана.

Да рат није само политичка прича која пуни новинске ступце или уџбенике историје Горан је осетио на својој кожи. Његова ћерка Миа је регрутована када је почео сукоб са Хамасом, и упућена је у Газу. Вратила се тек након успостављања примирја. Он каже да је породица све време била у контакту са њом, осим у периодима када је била на терену.

Миа, ћерка нашег саговорника/Фото: Приватна архива

- Све време смо били у контакту са њом, осим када је била на терену. Шта може родитељ да каже детету у тој ситуацији? Нема ту много што шта да се прича. Све се зна и све се осећа у ваздуху. Довољан је поглед, загрљај и пар речи као што су: "Чувај се" и "Волим те".

Миа, ћерка Горана Мекића, током демонстрација подршке Југославији у Тел Авиву, 1999. године/Фото: Приватна архива

Горан Мекић каже да су он и његова породица били затечени када је Миа добила позив, иако су мобилизација и војни рок саставни део живота у Израелу.

- Све се одиграло веома брзо. Да будем искрен, први пут сам после дужег времена пустио сузе сакривајући их иза наочара, покушавајући да будем опуштен све време док смо се возили ка касарни. Док сам дубоко у себи као родитељ био веома поносан на њу - каже наш саговорник и додаје:

- Сви смо били изненађени јер је позив стигао три године након што је завршила регуларно служење војног рока, које је трајало нешто мање од две године. А у међувремену је нису позивали. Знали смо да постоји таква могућност, јер је служила у дивизији која припада Гази. И има профил војника који је потребан у таквим ситуацијама, тако да је већи део времена провела на терену са борбеним јединицама. Што се њених браће и сестара тиче, а има их још троје, мислим да су и они били веома поносни на њу - казао нам је Горан.

Фото: Приватна архива

Хамас је током последњег сукоба испалио око 4.360 ракета на Израел, од којих је већину оборила "Гвоздена купола", док је шездесетак пројектила пробило одбрану ПВО система. 

И поред доброг учинка "куполе", чињеница да је кибуц на коме живи наш саговорник близу Газе значи да су били изузетно изложени ракетним баражима, са мало времена за реакцију.

- У таквим ситуацијама не размишљаш много. Код нас који све то проживљавамо у континуитету већ петнаестак и више година, постоји већ добро уигран механизам који се активира у тренутку када терористи Хамаса и Исламског џихада испаљују ракете - каже Горан, и додаје да се то дешава веома често.

- Некад јачим, некад слабијим интензитетом. Не само за време већих сукоба, када је Тел Авив нападнут или када Израел одговори на провокације као и овај пут. Овде то називају метафорично, падавинама.

Фото: Eyal Brimbram

Горан каже да се највише уплашио током једног минобацачког напада на његов кибуц.

- Мислим да је моменат када сам се највише уплашио био када сам добио дојаву да је минобацачка ракета пала у мој кибуц, а ја нисам био у то време са породицом, па све до времена када ми моји нису рекли да је све у реду са њима. У једном тренутку су ми ти минути изгледали као сати - констатовао је наш саговорник.

Рекао је и да су се сви у његовом кибуцу надали да ће после године коју су обележили локдауни, корона, вакцинација и стварање колективног имунитета моћи да одахну и посвете се нормалном животу и свакодневним проблемима.

- Али у Израелу никада не знаш шта сутра доноси. Као неко ко живи у делу Израела где су чести ратни сукоби, веома смо уиграни када дође до ракетних и сличних претњи. Израел има 3 прстена одбране који веома добро функционишу. Склоништа која су разбацана по целом кибуцу, општини и насељима. Сваки стан и кућа до 7 км од границе са Газом, као и посао мора имати сигурносну собу. Сигурносна соба је једна врста склоништа са дебелим армираним зидовима и металним вратима и прозорима која је део стана - каже Горан.

Фото: Eyal Brimbram

Он наводи да је други прстен одбране апликација која се укључује у тренутку испаљивања ракете на било који део Израела. 

- Како смо ми на само 4 км од ограде, имамо нешто мање од 10 секунди да пронађемо склониште. У овом случају неколико дана нисмо ни излазили из склоништа. Пре свега деца.

Трећи прстен одбране је "Гвоздена купола", или израелски ПВО систем, и Горан наводи да би у Израелу било много више цивилних жртава без тог оружја.

Фото: Eyal Brimbram

Живот у подручју које је изложено сталним нападима има своја правила, која одређују ритам свакодневног живота. Било у мирнодопским условима, или током велике ескалације као што је то било ове године.

- Ако вам кажем да је у мирнодопском времену један део "игре са децом" тај где и када наћи склониште и заклон у случају да се укључи сирена, да ли бисте ми веровали - запитао је Горан.

Деца која одрастају овде веома добро знају како да се понашају у одређеним ситуацијама, каже он, и наводи да нису само ракете опасне, већ и запаљиви и експлозивни балони који се свакодневно пуштају из правца Газе и пале усеве, или имају за циљ да изазову повреде код цивилног становништва, пре свих деце. 

До недавно је постојала и претња терористичких тунела и упада из Газе на територију Израела. Та претња је отклоњена прављењем бетонске ограде која иде под земљом и до дубине подземних вода око Газе. И са софистицираним сензорима.

- Скоро сви смо овде под ПТСД синдромом - каже наш саговорник, рекавши да се то код неких јаче показује, а код неких слабије.

- Школе и обданишта нису радили, па тако ни родитељи нису ишли на посао. Сем у пар случајева када смо уз пратњу тенкова излазили на поље како би наставили сезону жетве. Наравно, не на пољима која су уз саму границу - објаснио је наш саговорник.

Фото: Eyal Brimbram

- Али живот иде својим током. Не очекујем од свих који читају овај текст да разумеју то, али ово је живот који смо изабрали. Да нема нас овде, не би било ни државе Израел. Иначе у буквалном преводу име мог кибуца значи штит. Тако да то све довољно говори. Страх наравно постоји, али он није свакодневно присутан - закључио је он.

Горан истиче да највеће кривце за непрекидне сукобе види у Хамасу и организацији Исламског џихада, као и у њиховим финансијерима из Ирана и Катара. Са друге стране сматра да би чак и са Фатахом до сада Газа била на другом месту, и кратко каже: "Да је мало више памети били би Сингапур".

- Због чега рецимо из Рамале не гађају Израел. Из разлога јер тамо имају шта да изгубе уколико дође до евентуалне ескалације сукоба. И да будемо јасни. Као нормална особа жалим сваку невину жртву на било којој страни. Али терористе не могу да жалим. Како у свету, па тако ни овде - јасан је наш саговорник.

Арапске државе, предвођене Египтом, и Израел су током доброг дела двадесетог века били заклети непријатељи. Данас јеврејска држава и Египат сарађују на готово свим пољима и успоставили су добар систем кооперације. На питање да ли постоји шанса за слично помирење Израела и Палестине, Горан каже да једини излаз из ове ситуације види у коначном споразуму који би дефинисао две земље за два народа. 

- Значи да будемо јасни. Државу за Јевреје и државу за Палестинце. Највеће мировне споразуме са арапским земљама, ако погледамо историју Израела су правиле управо десно оријентисане владе иако нисам њихов гласач. Па тако и тај споразум са, Египтом - каже наш саговорник.

Горан истиче и да је проблем што Арапи до сада нису пропустили прилику да пропусте прилику, и да су редовно одбијали сваку мировну иницијативу која је била на столу још од 1948. године.

- Чак и понуде које су биле на столу од стране Ехуда Олмерта и Ехуда Барака у коме су добили и поделу Јерусалима. Не верујем да ће ускоро имати бољу понуду. Мислим да је потребан јак лидер међу Палестинцима који ће бити спреман на компромисе и иза којег ће стајати народ. И да не заборавим. Веома је важно постепено мењање наратива у палестинском образовном систему да Израел не треба да постоји. И да Палестина треба да буде слободна од реке Јордан до мора - закључује он.

Фото: Eyal Brimbram

У арапским очима повод за последњу ескалацију непријатељстава је присилно исељавање Арапа из насеља Шеик Џара у Јерусалиму. Избили су протести који су постајали све насилнији, док је израелска полиција оштро реаговала. Чак су у једном тренутку упали у џамију Ал Акса, једну од највећих исламских светиња.

Ипак, Горан подсећа да многи заборављају немиле сцене и догађаје који су претходили тој одлуци, као што је масовно пребијање ортодоксних Јевреја и постављање снимака на друштвене мреже, пре свих ТикТок, а такође и паљење усева у Израелу са запаљивим балонима из Газе.

- Из неког разлога се заборавља и пребијање Рабина у Јафи од стране локалних Арапа још пре него што је донесена одлука о расељењу неколико арапских породица после 15 година судског процеса, која иначе није дефинитивна јер се налази пред Врховним судом Израела. Све то указује на то да је планирано да ескалација сукоба дође за време Рамазана које се завршило ракетирањем Израела од стране Хамаса - сматра наш саговорник, па додаје:

- Ајде и да је све то тачно и да је правда на страни Палестинаца и тих породица, што им од срца желим. Да ли је то разлог за испаљивање око 300 ракета на Јерусалим, и то за Дан Јерусалима. По тој логици свако има право да испали ракете на суседну државу уколико му се не свиде неке судске одлуке.

Наш саговорник сматра да постоји алтернатива свакој ескалацији насиља, а то је дипломатиј и видови притиска који постоје у свим земљама и цивилизованим друштвима.

- То је та разлика између терористичке организације Хамас и држава које имају своје легалне и легитимне институције. Што се тиче нереда на Ал Акси, мислим да је могао бити избегнут. Али гомиле камења које се могу видети у светињама и каменовање полиције и јеврејских верника који су били испред Зида плача довољно указују на то шта је био повод за ескалацију насиља. Циљ Хамаса је да се постави као главни заштитник Јерусалим и интереса Палестинаца пред њихове изборе, који су у међувремену отказани. И мислим да су делимично успели у томе. И да ће наредне изборе Фатах да изгуби. А онда се плашим да ће цео Израел бити под ударом. А не само југ Израела - рекао је наш саговорник.

Друга важна тачка спорења је ширење насеља јеврејских досељеника на Западној обали. Арапи, али и растући број углавном либералних западних медија сматра да је у питању отимање земље од арапског становништва, чиме их Израелци маргинализују и додатно радикализују.

Горан на то каже да у Израелу живи 2 милиона Арапа који имају сва права. Пример за то је и чињеница да имају својих 15 представника у Кнесету, парламенту Израела.

- Многи од њих су доктори, директори фирми. Постоје Арапи који су судије у врховном суду Израела. Директор националне банке Израела је Арапин. Многи од њих служе и војску. У мом кибуцу живи пет арапских породица и веома су лојални грађани Израела. Колико Јевреја има на палестинским територијама и у Гази? У Гази нема ни један. Под палестинском управом такође. "Јеврејских досељеника" има око 470,000 и они су сконцентрисани у свега неколико насеља - каже наш саговорник.

Фото: Приватна архива

Он указује на двоструке стандарде - са једне стране постоји жеља да се направи једна двонационална држава на територији Израела, док је са друге стране сасвим нормално имати једнонационалну државу без Јевреја у њој. 

- Више пута им је понуђена и друга територија у компензацију за тих неколико процената земље које су дискутабилне... По Ехуд Олмертовом плану је чак и мој кибуц требао бити евакуисан и предат у замену за пар јеврејских насеља у Јудеји и Самарији. И знате шта? Да је у то време Махмуд Абас пристао, без проблема би напустили наша огњишта. Израел је увек освојене територије у ратовима које није започињао враћао, уз гаранцију друге стране за мир. Синај, јужни Либан. Па ће тако и овај пут бити - сматра Мекић.

Он додаје да су Палестинци у Гази добили своју шансу да покажу колико су одговорни и зрели да имају своју државу у тренутку када је и последњи Јеврејин морао да напусти Газу.

- И шта смо добили за узврат? Плашим се да би слична ситуација могла бити и у Јудеји и Самарији. И ко нам онда гарантује да ракете неће сваки дан падати по Тел Авиву - запитао је наш саговорник.

Горан каже да је за 30 година живота у Израелу лично прошао кроз разне фазе палестинско израелских односа, пре свега оних везаних за Газу. Он подсећа на период када је са породицом могао да одлази на плажу и шук (локалну пијацу) у Гази, као и на дружења са Палестинцима који су долазили да раде у Кибуц како би издржавали себе и своје породице. 

- Преко интифаде и споразума из Осла, до 2005. и насилног повлачења Јевреја из Газе и Гуш Катифа које је Ариел Шарон извео, и за који је већина становника пограничних насеља била мислећи да ћемо тим чином успоставити мост поверења са палестинским народом у Гази. Па све до преузимања власти од стране милитантне терористичке организације Хамаса и њиховог константног ракетирања Израела - истакао је Горан у краткој ретроспективи бурних политичких догађаја који су обележили његов живот у Израелу, и додао да не верује како ће примирје постигнуто ове године дуго потрајати.

- Не, немам превише илузија, иако је Бен Гурион једном изјавио: "У Израелу свако ко не верује у чуда, није реалан". Не мислим да ће мир потрајати јер једноставно Хамас и Исламски џихад не признају право Јевреја да имају било какву државу овде. То је јасно прокламовано и у њиховом програму. Са Махмудом Абасом и Фатахом, Израел и има донекле сарадњу. Пре свега на безбедносном плану. Плашим се да ће на наредним изборима, који су требали већ да се одрже Фатах изгубити контролу и у Јудеји и Самарији или Западној Обали. Како хоћете... Волео бих да грешим и да ме време демантује - закључује наш саговорник.

Препоручујемо

Свет

0 0

ЗА РАТ ЈЕ КРИВ ХАМАС: Израел критиковао апел Савета безбедности УН упућен њему и Палестинцима да се поштује примирје

24. 05. 2021. у 08:15

Свет

0 0

УН ПОЗВАЛЕ ИЗРАЕЛ И ПАЛЕСТИНУ ДА НЕ КРШЕ ПРЕКИД ВАТРЕ: "Визија блискоисточног региона - две демократске државе које живе у миру"

23. 05. 2021. у 07:22

Свет

0 0

ТАЈНИ ПРЕГОВОРИ ВОДЕ ПРИМИРЈУ: Непријатељства између Израелаца и Палестинаца настављена, али уз назнаке смиривања

21. 05. 2021. у 08:20

Свет

1 1

АНГЕЛА МЕРКЕЛ О СИТУАЦИЈИ НА БЛИСКОМ ИСТОКУ: Европа не може да реши све сукобе на свету!

20. 05. 2021. у 13:40

Свет

0 0

КОНЗУЛ СРБИЈЕ У ИЗРАЕЛУ: Српски држављани у Бер Шеви и другим деловима Израела добро

19. 05. 2021. у 23:20

Свет

0 0

БАЈДЕН ОДБИО ДА ОДГОВОРИ НА ПИТАЊЕ О ИЗРАЕЛУ: "Само ако не станете испред аута када дам гас" (ВИДЕО)

19. 05. 2021. у 09:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације