И ПОД ПРИТИСЦИМА БОРИМО СЕ ДА ОПСТАНЕМО У ВУКОВАРУ: Са Србима пред локалне изборе, очекују извеснију будућност, стабилан мир, поштовање ...
ВУКОВАР је, данас, три деценије после ратних сукоба, као овдашњи Раднички дом, један од симбола града у коме је 1920. године одржан први конрес КПЈ. Обновљена му је фасада, унутра су рушевине.
Ко би, на први поглед, рекао да ово историјско здање, до детаља дотерано споља, не живи свој суштински живот. Унутра је све мртво. Суштинско мртвило унутрашњости, упркос свим покушајима да се сакрију ране сукоба с почетка деведесетих година протеклог века. Оне су тињале, а последњих година се распламсале.
Данас су, овде у Вуковару, као и у свим деловима Хрватске, локални избори. Најбројнија, а мањинска српска заједница у односу на већински хрватски народ на биралишта излази под притиском последњих васкршњих догађаја. Србима су, тада, упућене најстрашније поруке прошлости. У меморију српског народа неизбрисиво уписане да су прекобројни. И, да су сувишни.
Нећемо да подсећамо како је то све изгледало уочи Васкрса, у Борову, и на сам дан празника.
Можда би се све стишало да, сутрадан, у центру Вуковара није било окупљања око 200 некаквих навијача који су протестовали против хапшења изгредника у Борову. Био је то, за Србе, охрабрујући потез хрватске државе, али и сигнал да је у главама многих још присутан рецидив прошлости, снажнији од визије будућег времена. Мира и суживота које у овим, специфичним, околностима само памет и толеранција могу да сачувају. Само људи будућности, како се Вуковар не би осипао. А, осипа се, па се процењује да је од пре сукоба у овом граду који повезује Срем и Источну Славонију од око 45.000 становника, по попису из 2011. године, остало свега двадесетак хиљада, колико је пре рата упошљавао само комбинат "Борово".
- Могу, овде, да се лепе најлепше фасаде, ако нема људи којима смо потребни и ми што смо остали - говори Зденко Ш., продавац млека, лишћа од рена за мајске сармице и другог зеленила, у пролазу према главној улици вуковарској.
- Сви одлазе. И Хрвати и Срби. Кад смо ушли у Унију, кад су се отвориле границе, одоше млади. И ја бих, а куда ћу с овим годинама. Све мислим да је то тако и удешено и нећу на ове изборе. За кога да гласам? Све смо, ове, упознали. Нама, обичним људима, нико ништа добро донео није. Сад нам доносе заваду.
СТВАРНОСТ НАС НЕ МИЛУЈЕ
ТЕШКА је ово борба за опстанак и идентитет српског народа на истоку Хрватске - каже Срђан Милаковић.
- У околностима кад све замире, кад људи одлазе, да ми што остајемо, овде и опстанемо. Тешко је да се помере границе и охрабре људи. Величанствено је то кад видим да желе да остану, а околности их не милују. Ми можемо да импровизујемо стварност, као што је обновљена фасада Радничког дома. Али ни једна импровизација није добра.
Срби, међутим, немају дилему. Од ових избора очекују извеснију будућност стабилан мир.
Уважавање и поштовање од већинског хрватског народа с којим деле судбину свакодневице.
На биралишта би, по бирачком праву, требало да изађе 7.800 припадника српске заједнице, која у Вуковару књижи отприлике трећину становништва. Озбиљан тег на ваги која би могла да претегне у корист њихових интереса, али им је избор лимитиран. Зато немају кандидата за градоначелника, проценили су да је то - нереално.
- Ми остајемо на својој земљи и у својој вери, као што смо остали свих ових деценија и вековима уназад - каже уверена у снагу својих речи Драгана Јецков, енергична млада жена, посланик у Сабору Хрватске (Самостална демократска српска странка) и носилац листе у Вуковарско-сремској жупанији.
- Срби су чврсто на својим ораницама, вековима. Седма генерација моје породице је упокорена у те оранице и нико нам их не може испод ногу извући.
ГРАД ЉУБАВИ И ПОШТОВАЊА
ЖЕЛЕО бих да Вуковар буде град спајања, никако град размимоилажења - поручује Срђан Колар.
- Много смо себе и својих идеала уложили ми који смо овде рођени и стасали. Ми видимо будућност у миру и суживоту са већинским хрватским народом. Овде сви имамо шансу. Охрабрују нас поруке Београда и Загреба, а ми, српска заједница смо тај мост спајања.
Али, земљу испод ногу Срби самима себи могу да извуку. У томе смо талентовани. Историја је то потврдила. Српска заједница у Вуковару на ове изборе излази у две колоне. Једну предводи странка којој припада Драгана Јецков (СДСС), у граду пробуђених рана персонификује је економиста Срђан Колар, кандидат за заменика градоначелника и носилац листе за Градско веће. Другу - правник Срђан Милаковић, из Демократског савеза Срба (ДСС), који је у другом мандату заменика још актуелног градоначелника Ивана Пенаве. Актуелни градоначелник Пенава један је од петорице из реда хрватског народа који се поново кандидује за ово одговорно место.
Опредељење српске заједнице за једног од два Срђана, у Градско веће доноси највише два одборничка мандата. Да су били у једној колони, као пре седам година, донело би им - пет или шест мандата, по проценту заступљености српске заједнице у Вуковару. Нису успели да се договоре. И, то је несрећа. Четири "С", су вазда била окренута леђима.
- Било је разговора, али нисмо успели да се договоримо - каже за "Новости", Милаковић.
- Разјединили су нас лични интереси наших бивших чланова који су у нашој организацији желели више. Кад то нису добили, окренули су леђа - сублимира Срђан Колар разлаз СДСС и СДС у Вуковару. - На народу је да се определи. На тасу су резултати рада.
НАДА У ДРУГИ КРУГ
ПРЕДСТАВНИЦИ српске заједнице у Вуковару верују да први круг гласања неће бити и коначан. Резултати ће се тек искристалисати у другом кругу.
- Нама је најзначајнија борба за Градско веће, а ко ће од понуђених пет кандидата за градоначелника проћи, мање је важно. Срби ће, свакако, гласати у другом кругу за оног кандидата у кога полажу највише поверења - говоре представници Срба.
Вага народа је у чије се име, за бољу будућност, залажу обојица кандидата. Стварност је вага и она је опипљива. И Срби напуштају Вуковар, понајвише што овде немају перспективу. На летвици испод ове реалности је што су грађани другог реда. У јавним предузећима их на прсте броје. У Градској управи, од 80 запослених, свега их је 15. Да је по процентуалној заступљености српске заједнице у Вуковару, било би их 28. Градоначелник Иван Пенава је, у мандату, запослио четрдесеторо, а само петоро Срба. Шта је, за то време радио његов заменик Милаковић?
- Ја с градоначелником осим уљудног поздрава две и по године нисам проговорио ништа више - одговара Милаковић.
- Све оно што сам у интересу мог српског народа желео да покренем био је дозив без одзива. Иван Пенава је, уз подршку ветерана Домовинског рата, све те иницијативе одбацивао.
Милаковића, с правом, Колар може да упита: шта је све време чекао и ћутао? Одговор ће, и један и други, добити на овим, локалним изборима. Неспорно је да се обојица залажу за бољу будућност, а не да се живи у прошлости. Чувају се тешких речи. То је једино и паметно у околностима с којима је суочен народ у чије име се кандидују.
Препоручујемо
ЈЕЦКОВ И ШИМПРАГА У ТРЦИ ЗА ВАЖНА МЕСТА: СДСС наставља борбу за права Срба у Хрватској
14. 05. 2021. у 20:16
ДЕТАЉАН СПИСАК: Ево где све и са којим документима можемо да путујемо
15. 05. 2021. у 15:35
ЈЕЦКОВ И ШИМПРАГА У ТРЦИ ЗА ВАЖНА МЕСТА: СДСС наставља борбу за права Срба у Хрватској
14. 05. 2021. у 20:16
АЛАРМАНТНО! "ПРИПРЕМИТЕ ЗАЛИХЕ ЗА 72 САТА": Европа пред катастрофом, a ове земље у опасности
У ИЗВЕШТАЈУ о цивилној и војној спремности Европе, који је објављен у среду, наводи се како би становници Европске уније требало да прикупе залихе неопходних потрепштина у случају избијања рата или неке друге велике опасности, пише "Њузвик".
04. 11. 2024. у 16:15
ПУТИНУ У ПОМОЋ СТИЖЕ НАЈЕЛИТНИЈА ВОЈСКА: Шта је "Олујни корпус", једна од најмоћнијих специјалних јединица на свету
СЕВЕРНОКОРЕЈСКА појачања долазе усред назнака да се Русија бори с попуњавањем својих снага.
30. 10. 2024. у 12:37
РУС КОМЕ СЕ КЛАЊА ЦЕЛА СЕВЕРНА КОРЕЈА: Да није било њега Ким не би владао - дао руку за Великог вођу (ФОТО)
СКРОМНИ руски сељак из Сибира променио је историју Северне Кореје. Династија Ким Јакову Новиченку највише дугује што је данас на власти.
05. 11. 2024. у 09:14
Коментари (0)