"НЕ ЗНАМ ДА ЛИ СЕ ТО ИКАДА ИГДЕ ДЕСИЛО" Мали: Инцидент у Народној скупштини пример опозиционе политике
26. 11. 2024. у 09:06 >> 09:52
26. 11. 2024. у 09:06 >> 09:52
26. 11. 2024. у 09:10
26. 11. 2024. у 09:00
26. 11. 2024. у 08:41
25. 11. 2024. у 21:45
25. 11. 2024. у 18:26
25. 11. 2024. у 13:00
25. 11. 2024. у 21:57
Komandant 1001
21.04.2021. 11:12
Za one stradalnike Jasenovca nema zajedničkog pijeteta. Ima i onih koji glorifikuju Jasenovac logor, koji su se opredelili na krvnika a ne na žrtve !
Luka
23.04.2021. 18:24
Nisu važne tri,pet ili jedna kolona,važana je atmosfera u hrvatskom društvu,a ona se bitno ne razlikuje u odnosu na doba NDH.
Milena
03.05.2021. 14:49
Зашто Ватикан не воли Србе Када је у 15.в Турска освојила Балкан,Византија и остале православне земље нису биле у могућност да се Турцима одупру.Тражиле су помоћ од западних хришћана,а Ватикан их је дочекао уценом.Обећана им је помоћ од земаља западне католичке Европе под условом да потпишу унију са Католичком црквом тј. да Православна црква призна врховну власт Ватикана. Васељенски патријарх Јосиф други из Цариграда је подлегао том притиску. На заказан сабор у Фиренци 1439.г. су дошли сви православни патријарси осим српског, чак и Руски митрополит Кијевски Исидор. Владар Србије Деспот Ђурађ Бранковић рекао је српском Патријарху Никону да ће га обесити уколико оде у Фиренцу. Те 1439.г. у Фиренци унију са Ватиканом су потписали сви, 31 православни верски поглавар сем српског Никона. Сазнавши да се Србија супроставила моћном Ватикану, руски велики кнез Василије други упокојио је свог патријарха Исидора кијевског због срамоте коју је нанео Русији. Када се и у Цариграду сазнало да Срби нису потписали унију настали су нереди. На захтев народа васељенски Патријарх Јосиф други морао је да се повуче тако да се од срамоте није ни вратио у Цариград већ се исте године упокио и сахрањен је у Фиренци у доминиканском манастиру Санта Марија Равела. Ватикан то Србима никад није опростио те католицима вековима усaђивао срцемржњу према Србима. Ниједна Православна Патријаршија није никад ратификовала потписе својих птријарха, а чак 21 их је званично поништено непосредно након сабора у Фиренци.