МЕТА ГОРОВА МРЖЊЕ У ХРВАТСКОЈ - СРБИ, РОМИ И ЛГБТ ОСОБЕ: Прави пример је некажњавање усташког поздрава на концерту Томсона

ГОВОР мржње и даље је присутан у хрватском јавном простору, поготово на интернету, а мета су најчешће ЛГБТ особе, избеглице, Срби и Роми, а и даље забрињава недостатак адекватног и свеобухватног одговора на присутност говора мржње, наводи се у извештају о људским правима прошле године у Хрватској.

Фото Танјуг

Истраживање је спровела Кућа људских права Загреб "Људска права у Хрватској: преглед стања за 2020. годину", који даје увид у кршења, проблеме и изазове у подручју заштите и промицања људских права у Хрватској.

Као еклатантан пример апострофирају "забрињавајућу одлуку Високог прекршајног суда из јуну 2020. године, према којој се извикивање усташког поздрава ''За дом спремни'' приликом извођења песме ''Бојна Чавоглаве'' Марка Перковића Томпсона", не може подвести под законски опис прекршаја из Закона о прекршајима против јавног реда и мира.

- Околност да је спорни поздрав део ауторске песме не мења чињеницу да је реч о усташком поздраву који симболизује злочиначку наци-фашистичку идеологију и противан је Уставу, који забрањује свако позивање или подстицање на националну, расну или верску мржњу, или било који облик несношљивости", наводи се, између осталог, у извештају о поменутом истраживању.

Припадници ромске националне мањине и даље се, наводи се, суочавају са бројним препрекама у остваривању својих права, посебно у запошљавању, приступу услугама и праву на адекватан животни стандард, а наставља да забрињава и још увек присутна сегрегација Рома у образовном систему.

- Многи Срби повратници живе у неразвијеним руралним крајевима, саобраћајно изолованим и у лошим животним условима и још увек нису у могућности да остваре своја имовинска права, а њихова је имовина и даље изложена узурпацији и девастацији - наводи се такође.

Указује се да деца и млади не уче довољно о људским правима, једнакости и солидарности, с обзиром на то да се грађанско образовање спроводи као једна од шест међупредметних тема у основним и средњим школама.

- Таквим спровођењем грађанског образовање се не обезбеђује довољно времена у наставном програму за квалитетан развој грађанске компетенције ученика - упозоравају из Куће људских права, пренео је загребачки Јутарњи лист.

Указује се да је прошла година у свету и Хрватској била година криза и ограничавања људских права без преседана, каквима демократска друштва нису сведочила још од времена Другог светског рата.

Ограничавање кретања, забране јавних окупљања, обустава рада трговина, угоститељских објеката, као и ограничавање друштвених, економских и спортских активности, обвезне самоизолације и изолације, ношење маски и свођење друштвених контаката на минимум, те друге рестриктивне мере, промениле су свакодневне животе људи и приморале друштво и државу на кризно функционирање.

- У најкраћем, ситуација није добра јер Хрватска већ пет година нема дефинисану јавну политику у подручју стварања подстицајног окружења за развој цивилног друштва. Учешће грађана у процесу доношења одлука и даље је релативно слабо, а посебан проблем представља правосуђе - наводи се у Извештају.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације